Која је држава добра – не знам, али је сасвим сигурно да (oва) није

– држава у којој снага царује, а ум ваља кладе;

– држава у којој сте принуђени другима да копате јаме да сами у њих не бисте упали;

– држава у којој се једнакост састоји у беди, а слобода у неједнакости;

– држава чији су грађани таоци њене владе;

– држава у којој сте срећни ако сте живи;

– држава у којој свако зна шта треба да уради, али не зна зашто;

– држава којој није доста што је подносите, већ захтева да то чините са одушевљењем;

– држава која се позива на небо кад јој не иде добро, а на себе кад јој пође боље;

– држава у којој је све што се чини неизбежно, а све што је неизбежно никад се не догађа;

– држава чије се вође преносе на рукама, а њихова власт испод руке;

– држава у којој су средства за производњу у приватним рукама, она у којој су у државним рукама, а нарочито она у којој средства за производњу нису у ничијим рукама;

– држава у којој место очевине наслеђујете страх;

– држава у којој је једина поуздана рубрика у новинама – читуља;

– држава у којој земља припада онима који на њој гладују;

– држава у којој машине замењују раднике, а радници машине;

– држава чији вас војници уче географији суседа;

– држава у којој лакше мењате пол него прошлост;

– држава у којој је грађанин одговоран за своје претке, али не одговара за своје потомке;

– држава у којој одређивање слободе почиње њеним ограничењима;

– држава у којој закони не претходе преступима, већ их следе;

– држава у којој је ћутање најраширенији облик јавног мишљења, а обожавање најраширенији вид јавног деловања;

– држава у којој се ви и онај који вас прогони борите за исте идеале, само је питање ко ће први опалити;

– држава у којој се људи не сахрањују само на гробљима;

– држава чију химну слушате као сопствено опело.