Пејовић: У исказима Милана Пауновића само је дотакнут врх леденог бријега

Пише: Јово Пејовић

Политичари чији се рад заснива на лажима данас доминантно дјелују на политичкој сцени Црне Горе. Велики руски писац Достојевски је говорио: „Човјек који лаже себе и слуша сопствену лаж, долази до тачке да не може да разликује истину у себи, или око себе и тако губи свако поштовање према себи и према другима.“ Када млади људи на почетку своје политичке каријере све карте баце на заштиту лика и дјела лидера који су деценијама промовисали корупцију и криминал, ризикују како је говорио наш велики писац Борислав Пекић: ”Да остатак живота проведу у објашњавању свог првог дијела и оправдавању својих заблуда и грешака“. Они су тиме себи свјесно додијелили улогу бранитеља онога што се бранити не може и признали да не могу учествовати у креирању будућности. Иза свега што је остало нерасвијетљено за вријеме владавине бившег режима логично стоји потпис државе. Било да се ради о нерасвијетљеним убиствима, украденим или изгубљеним доказима или оптужбама за које нико по имену и презимену није оптужен. Црна Гора је сита колективних оптужби, којима се крије улога појединаца, било да се ради о непосредним извршиоцима или наручиоцима тешких кривичних дјела и криминалних радњи у последњих 35 година. Обичан човјек који само жели да његов мали живот протиче у миру, суочен је са свакодневним немирима, које продукују политичари који не знају што ће сами са собом, а камоли са изазовима који се постављају пред грађанима и државом. Посланици из редова бивше власти покушавају да све оно лоше што су радили припишу новој власти. Много је свједока који могу потврдити да то није тако и који ће морати казати истину о свим темама на којима се деценијама међусобно оптужују политичке елите у Црној Гори, почев од крађе предсједничких избора од 1997. године до данашњих дана. То је вишеструко важно како би се једном за сва времена ставила тачка, на лажи које се деценијама провлаче политичком сценом и Црну Гору чине нестабилном државом. Сви у Црној Гори знају ко и зашто грчевито брани бившу власт, било да се ради о бившим функционерима, судијама, адвокатима, медијима или међународним мешетарима и који су интереси у игри. Као што има пуно свједока из бивше власти који у кулоарима говоре оно што још увијек немају куражи рећи у јавности. Тако постоје свједоци који знају да након крађе предсједничких избора присталице пресједничког кандидата Момира Булатовића нијесу ишле на Тузи, већ провокатори по налогу службе државне безбједности, као и који је припадник службе бацио бомбу испред зграде бивше Владе којом приликом је повријеђен један број полицајаца, а све са циљем разбијања протеста, чиме би се послала порука да уочи заказане инагурације Ђукановића на Цетињу на улицама нема протеста. Црна Гора мора добити одговор ко је и како вршио притисак на чланове Републичке изборне комисије и судије Уставног суда који су у задњи час промијенили став и признали покрадене изборе, као и зашто није спријечено дописивање бирача између два изборна круга у закључени бирачки списак. Мора се добити одговор и на питање ко је у бившој власти деценијама осмишљавао графите мржње којима се нарушавао међу вјерски склад и тиме изазивале подјеле и повјерење мањинских народа. Црна Гора дугује истину на питање ко је био на списку за пребијање од стране злогласних “црних тројки”, ко је био под мјерама тајног назора, ко је био шиканиран и остао без радног мјеста, како су куповани одборници у општинама гдје је ДПС губио већину. Ко су налогодавци прогона свештенства Српске православне цркве у Црној Гори? Црна Гора треба Бијелу Књигу о свим овим дешавањима сличну оној о референдумској крађи, као што тражи одговор да ли се одлагањем референдума за двије године куповало вријеме за референдумску крађу. Политичке елите су се побринуле да испромовишу личне прогоне и прогоне својих породица док су прогони на хиљаде обичних људи политичких противника бившег режима остали далеко ван домашаја јавности.

И не само ван очију јавности, већ заборављени од оних које су подржавали, а којима су помогли зашто то не признати да обезбиједе солидну егзистенцију за себе и своју породицу. У исказима бившег високог функционера МУПА Милана Пауновића само је мало дотакнут врх леденог бријега, испод којег се крије најмрачнији дио историје Црне Горе, који се мора разобличити до краја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: