Павловић: Пратећи програм вулгаран напад на неистомишљенике

Поводом конференције под називом „Ријеч, Слика ,Непријатељ“, која је била скоро у Подгорици, реаговавање је стигло из одбора главног града Покрета за промјене, од стране ПР-а Иве Павловић.

Реаговање преносимо у цијелости

Поштовани пријатељи,

Иако сматрам да је одржавање било каквог скупа који на једном мјесту окупља медијске професионалце из региона подухват, не могу а да не реагујем због конференције „Ријеч, Слика ,Непријатељ“- не само због имена и институција која се појављују као организатори наведеног догађаја, већ због чињенице да је пратећи програм вулгаран напад на неистомишљенике.

Морам да вас отворено питам, све заједно који сте се нашли тамо да ли су ријеч, слика и непријатељ једино што вам заиста смета? Или би одговор морали да потражите у тужној чињеници да медији и новинари генерално гледано служе све мање грађанима и јавности, а све више приватном капиталу и режимским интересима?

У овом тренутку сматрам да је циљ одржавање ове конференције промашен и прије свега непримјерен. Зар су наловнице Вијести,Монитора и Дана једино што вам данас смета да квалитетно обављате свој посао? Да ли заиста ништа друго није важно?

Да ли је могуће да вам не сметају партијска запошљевања подобних новинарских кадрова, или је бити подобан за већину вас постало много важније од бити објективан? Да ли мислите да је у реду да Јавни сервис живи од државне донације, да приватни преживљавају, да странци отварају телевизије како им се прохтје, производе минимум програма (некада чак ни то) али уредно испумпавају новац из Црне Горе, неморални брак државе и медијских манипулатора? Зар сте се заиста толико помирили са политичким смјенама, намјештаљкама које су медијску сцену претворили у феуд владајућих елита?

Да ли мислите да је присуство на тој конференцији вама требало да отвори очи, или сте ипак сви заједно морали много гласније да захтијевате да вам се омогући да имате минимум достојанства и без инструираног уплива са стране? Да ли заиста патите од толиког мањка самопоуздања да мислите да не можете и не умијете сами да испричате причу „праву“ истраживачку, новинарску причу те да је баш неопходно да вам инсајдери откривају како се заправо постаје познат?

Можда сте заборавили да је новинар у служби јавног интереса, и да кредибилитет новинара почива на професионалном поштењу, интегритету и знању. Не дајем себи за право да вас учим новинарском кодексу, али вас подсјећам на то да је ово слободна земља у којој управо ви треба да будете прије свега слободни људи, који опомињу, критикују, истражују, мијењају друштво. Вама не требају плаћени специјалци који се увозе из региона да вам узимају хлеб из уста, нити да вас уче тајнама новинарског заната. Вама треба слобода да радите свој посао без ђавољих адвоката.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: