Павловић: ДФ демаскирао нову владу
1 min read
Потпредсједник ПзП-а и посланик ДФ-а, Коча Павловић, сматра да је захваљујући упорном и храбром дјеловању ДФ-а, сасвим демаскирана преварантска „Влада изборног повјерења“, чији су спонзор биле амбасаде.
“Под нашим притиском, ових дана се тај покушај магарчења грађана Црне Горе убрзано распада и претвара у сплачине, из којих је тај пројекат и направљен“, навео је Павловић.
Он истиче да ће иза преварантског пројекта „Владе за још једну изборну превару“, остати рушевине егоманских амбиција двојице његових лидера, и мучнина од гротескне некомпетентности неких политичких скоројевића и остати сјећање на грозничаве, бестидне покушаје трећег лидера овог преварантског пројекта, да искористи краткотрајну позицију моћи, и да својој компанији „Шајо“ обезбиједи још један режимски „инвестициони подстицај“.
“Најдужи од лидера несојског Тријумвирата СДП-ДЕМОС-УРА, који је направљен да спаси Мила Ђукановића, ових се дана „шуња Платоновим пећинама“, и ћути попут Светозара Маровића. И док ћути о злодјелима против народа и државе у којима је учествовао са ДПС-ом, он се не либи да истовремено бестидно тражи опроштај од црногорске јавности!? Кукавички и пријетворно, баш као и Свето, баш као и увијек до сада. Биће да се дугачки креатор несојског Тријумвирата, баш као и његов пријатељ Свето, такође нада потписивању каквог Споразума о признању кривице са Милом Ђукановићем. А други лидер несојског Тријумвирата, онај што је спријечио ДФ да одбрани побједу на предсједничким изборима, већ је почео да се пакује. Чека само да намири рачуне, чека да и он потпише какав-такав Споразум са режимом. Па да се потом врати онамо откуда смо га баш ми својевремено довели. Довели га вјерујући у његову елементарну људскост. Да је на тај пут, за који се сада спрема, пошао прије прављења преварантске Владе са Милом Ђукановићем, данас би му пртљаг можда био катастарски тањи, али би у њему свакако било поштовање грађана Црне Горе. Али све је, па и образ, код лидера Тријумвирата на продају“, наводи Павловић.
Он напомине да је једино трећи лидер несојског Тријумвирата од почетка имао јасан, врло практичан циљ. Он је од почетка заговарао улазак у Ђукановићев кабинет, од почетка је пљувао по протестима и од почетка није сањао да ће постати Калиф умјесто Калифа, попут својих партнера, већ је само планирао да окријепи властити бизнис и бизнис својих спонзора и финансијера.
“И док се друга два чиниоца Тријумвирата и даље фолирају са причом о тобожњој борби за поштене изборе, Ракчевић је то одбацио и директно се фокусирао на хотел који закљања поглед његовом хотелу „Олива“. Урбанизам, а не поштени избори, данас је у средишту интересовања Ракчевићеве УРА-е. А борба против бесправне градње, у Ракчевићевој интерпретацији, јесте само борба против оне градње која смета објектима компаније „Шајо“. У мору актуелних пренемагања, фолирања и лагања око тобожње битке за поштене изборе – што и даље долазе из кругова СДП-а и ДЕМОС-а – ово Ракчевићево брутално откривање карата чак дјелује поштено. Поштено нас је преварио, рекли би моји Забјелчани“, истиче Павловић.
“Иако је у нашој пошлости било издаја, Црногорци нијесу изградили никакву историјску парадигму издајништва, ништа слично српском Бранковићу. Ваљда зато што су те старовремене издаје углавном биле „издаје на мах“, што им није претходила завјера, криминални умишљај. Након кратког периода вишестраначја, стекли су се услови да српски Бранковићи добију своје црногорске парњаке. Због перфидности криминалног умишљаја, због дубине преваре и због обима штете коју су нанијели, коалиција СДП-ДЕМОС-УРА и њени лидери су постали најозбиљнији кандидати за ту историјску етикету“, закључује Павловић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ne bi marilo, šta misliš, da se napiše knjiga – O izdaji! Stari Grci, koji su svjetlost i svijest ovoga svijeta, i tu su bez premca, što se tiče naslova, koji su uvijek toliko pojednostavljeni da se i danas uz pomoć njih okušavamo u stilu. Aristotel (je l’ možda i on makedonac?!) i knjiga O duši, Epikur – O ljubavi. Nama se, evo, zalomilo da napišemo jednog dana knjigu O izdaji!
Uvaženi moj, knjiga O izdaji morala bi se štampati u nekoliko tomova. Bilo bi tu posla za anonimnog izdavača, trebalo bi stisnuti petlju i isfinansirati metar knjiga, to ti dodje nešto kao Britanika, zauzme čitavu jednu policu u biblioteci…. Da, imaš pravo što se čudiš: ovako mala Crna Gora, a toliki broj velikih izdaja! Čovjek se razlikuje od životinje i po tome (čovjek je politička životinja, reče Aristotel, koji je, možebiti, vaistinu makedonac!) što je izmislio izdaju, tako da se, dakle, ne razlikuje samo po moći govora i po fenomenu smijeha o ostalih bića, kakve su školjke, more i zvijezde. Nemoj tako, čemu odmah ljutnja, pa i okean je biće, isto kao i što pored politike, postoji i poezija, o kojoj moraš malo više da se obavještavaš, a ne samo da kao svaki drugi političar, mlatiš po metaforama, kao što to ovih dana čini kardiovaskularni Pajki, čije je srce nešto veće od ove nam tako drage grude, koja, opet, gle čuda, teži da se izrodi, ne razumijevajući najbolje na čemu se temelji (nekad nije isplativo slediti razum, koji je, već po Kantu, moralno ustrojen, jer tako hoće prirodni zakon, pa ti gledaj kako stvari stoje), gdje je, moraš priznati, sve rođeno iz svetaštva i poezije, iz Njegoševe luče, čije vedre domete jedva da je dotakao koji od nas, i stoga ne znam čime se mislimo iskupiti sjutra…
Međutim, imaš pravo: političar je po prirodi patetičan! Molio bih te, budući da ti i ja samo dokončimo, obrati pažnju na Rakčevića, koji je epifaniju otkrio u biznisu, dok, s druge strane, neprekidno besjedi o crnogorskom duhu, o čojstvu, o sklonosti ka tome da se bude nezavistan, jer sloboda je preduslov postojanja. (Jučedan tako, dok smo sjedjeli na klupi u parku, osjetio sam da si mi zamjerio, kad rekoh: crnogorac bi trebalo da Crnu Goru brani od sebe! Trebalo bi, naposletku, i taj patriotizam protresti po dubini; nikako da povjerujem da se i Pajki žrtvuje za mene, uzimajući toliko tereta na sebe, i, što je veličanstveno, sve to radi u tajnosti, da niko ne zna kakve muke taj ispovijeda. Mada, Azra ti je nevjerovatna, ne samo što ga fotka telefonom (pazi, Pajki još nije ovladao pozerstvom, za razliku od napućenog Ćakija i setnog Gocija!), već u paketu sa Bakijem, tim subverzivnim podgoričaninom, savjetuje ga: Pajo, bate, oladi malo, vjerujem da je tvoje srce nepremjerno, i da ovaj crni krš može u njemu da oživi, ali, postrada čovječe na pravdi Boga, a crnogorac ti nikad neće to priznati. Kad se sjetim Krivokapića koji je od sebe pravio bistu, a nerijetko i mauzolej, Pajki mi dođe nevinašce, prosto, ne mogu ga zamisliti kao nekog ko pretenduje da jednog dana bulevar nosi njegovo ime. Kad smo kod toga, Azra mi je više kruta, hoću reći, ta sve ulaže u pojavu, njeguje estetiku odsječnosti, sva je iz jednog komada, sa onim prekornim pogledom s visoka, ova femme ima politiku (i pravdu) u malom prstu! Pa, ipak, slučaj sa izdajom baš tako hoće: uz patetični patos, prenaglašenost je neophodna, zato toliki broj političara djeluje plastično.
Gdje ono stadosmo… Ah, da, kod ideje da se napiše knjiga O izdaji, za koju, u granicama ove grude, materijala neće faljivati…
Pozdravimo se: SLOBODA ILI NŠTA!!!
Koca,Majstore !!
Svaka cast na ovoj analizi.