ИН4С

ИН4С портал

Павличић открила: Ацо Мартиновић имао привредни експлозив тежине 797 грама за који није имао дозволу

1 min read

Фото: Принтскрин/Новости

Предсједница Врховног суда Валентина Павличић је рекла да стање у правосуђу није добро и да постоје нагомилани, системски проблеми који су дуго времена стајали нерјешавани, пишу Вијести.

Павличић је казала да је судијама Врховног суда остављен тежак задатак и велики број неријешених управних предмета.

„То је неких 500 предмета из управне материје који су морали бити подијељени“, истакла је Вучковић.

На питање зашто је 2022. године, суђење Ацу Мартиновићу, трајало годину дана, казала да су претреси одлагани због захтјева браниоца.

„Углавном су били оправдани разлози“, рекла је она.

Казала је да ту одбрана по закону није била нужна.

„Када окривљени изјави вољу и жељу да жели да ангажује браниоца, да се не би повриједило право на одбрану, се излази у сусрет и може да се одложи главни претрес“, рекла је Павличић.

Ацо Мартиновић је на Цетињу 1. јануара ове године убио 13 људи, а потом извршио самоубиство.

Код њега је 2022. године пронађен експлозив и оружје.

Мартиновић је посједовао привредни експлозив тежине 797 грама (мјешавина ТНТ и амонијум-нитрата прим.аут), за који није имао дозволу.

За то кривично дјело запријећена је казна од једне до шест година затвора, а он је добио три мјесеца.

На питање које су то нарочито олакшавајуће околности, Павличић је казала да су то околности које је судија нашао током одржавања главних претреса посматрајући слику држања окривљеног и одређене личне карактеристике које је навео у образложењу и које су га опредијелиле да казну која је минимум годину дана ублажи у складу са казненом политиком за ту врсту кривичних дјела, преносе Вијести.

„Након што је пресуда израђена достављена је и надлежном тужилаштву да процијени да ли је казна била адекватна. Тужилаштво се сагласило“, казала је она.

Поручила је да је затражила комплетне податке за ову врсту кривичних дјела уназад пет година.

На питање о случају у којем је осуђеном за вишеструко силовање дјевојчице казна са максималних 15 смањена на осам година затвора, а подњет је захтјев за заштиту законитости Врховном суду, Павличић је казала да ће брзо услиједити одлука Врховног суда.

На питање о протестима због све чешћих убистава жена, Павличић је рекла да ту долази до изражаја оно што недостаје нашем систему и друштву.

„А то је синхронизација друштвених институција и државних органа. Није на суду да обезбјеђује наногице него на извршној власти. Конкретно на Министарству правде“, рекла је Павличић.

Казала је да Министарство унутрашњих послова односно полиција непосредно спроводи забрану приласка.

Павличић је рекла да је обавеза државе да обезбиједи материјалне услове како би могло да се тражи одговорно правосуђе.

Она је казала да јутрос окривљени нису могли да се смјесте између пакета и фолдера на једном суђењу.

На питање да ли је Скупштина Црне Горе, односно Уставни одбор, када је констатовала престанак мандата суткиње Уставног суда Драгане Ђурановић, тврдећи да је испунила услове за пензију, преузела ингеренције Уставног суда, Павличић је рекла да не би била озбиљан правник и професионалац када би одговорила са да или не.

„Основно правило је да судија не може бити у својој ствари. Када је у питању Уставни суд, по мом тумачењу, функција по Уставу је прописана да престаје испуњавањем услова за старосну пензију. Услови за старосну пензију се тумаче по Закону о пензијско инвалидском осигурању. Инсистирање одређеног броја да за судије Уставног суда функција треба да престане по Закону о раду, то је било уназад из разлога што је норма Устава била идентична и раније али се није у пракси примјењивала“, рекла је Павличић.

Она је казала да је да је кроз медије и пратећи рад Уставног суда сазнала да су судије поступале иако су испуниле услов за пензију.

Она је рекла да је Судски савјет по том основу прекинуо мандат око 150 судија редовних судиова, при истој уставној и законској норми.

„Поставља се питање како ми можемо да очекујемо да када се на дневни ред стави, засиједања пленума Уставног суда, гласање о достављању обавјештења о испуњености услова за старосну пензију, када оне судије које лично погађа то обавјештење гласају против, а оне судије које то не погађа гласају за. Да ли је то у пракси могуће? Није“, рекла је Павличић.

На питање да ли је за судије било компромитујуће да им извршна власт а не судска рјешава стамбено питање и да ли је то био један начин потчињавања, Павличић је рекла да је могла да аплицира али да је сматрала да то не иде уз судијску функцију.

„Држава треба судијама да обезбиједи зараде на основу којих судија може самостално да одлучује и да бира гдје ћае да купи стан и у ком кварту да живи а не да му га даје извршна власт. Ово је рецидив социјалистичког, комунистичког система да се очекује да држава ријеши судијама стамбена питања“, рекла је Павличић.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy