Павићевић: Упркос хајкама и харангама, имамо само једни друге
1 min read
илустрација
Нико од нас није изузет од одговорности и критике, па ни здравствени радници. Подлијежемо суду закона и суду јавности и тако и треба да буде. Како појмови забрањено и неприлично нису истозначни, дозвољено је да се жртве ковида и напад на здравствени систем користе и као начин да се политичком противнику нанесе политичка штета”, казао је в.д. директора Опште болнице “Данило I”, Владимир Павићевић.
“Легитимно је, због разноразних мотива, стално продубљивати јаз између здравствених радника и пацијената. Легитимно је подстицати нерасположење према здравственим радницима и здравственом систему уопште, да би оно повремено избило на површину током хајки и харанги, у којима се често не поштује ни елементарна претпоставка невиности као вишевјековно цивилизацијско достигнуће”, навео је он.
Ипак, како каже, можда би се ваљало запитати да ли се и у томе крије дио разлога што данас најстарија болница у Црној Гори не може да нађе младог љекара који би специјализирао некад изузетно престижну грану као што је интерна медицина?
“Да ли и ту можемо тражити разлог за све мање интересовање младих људи за школе и занимања из области здравствене заштите? Макар дио разлога да и оно мало здравствених радника које систем одшколује на крају оде да лијечи друге људе у другим земљама”, упитно ће Павићевић.
Здравствени систем и све оно што он носи, сматра Павићевић, није нешто Богом дато, што постоји и траје само од себе.
“Његово постојање је резултат рада и одрицања многих генерација и само се тако, радом и одрицањем, може одржати и напредовати. Једнако важи и то да небрига и нерад могу учинити да њега на крају нестане. Какви год да смо – а свакако можемо бити бољи – ми имамо само једни друге. Нити здравствени радници имају друге пацијенте, нити пацијенти друге љекаре, техничаре, медицинске сестре… Ваљало би да се се међусобно прихватимо такви какви јесмо, са свим слабостима и манама које имамо јер је то једини начин да кренемо да се мијењамо набоље”, додао је Павићевић.
У супротном, истиче, ” ако то не урадимо, ако не створимо боље друштвене претпоставке, наши љекари ће љекарске грешке правити негдје далеко одавде, а ми ћемо се лијечити како знамо и умијемо и како се ко снађе”.
Odlican text….
Kritika radi kritike ili radi sticanja pol.poena ne doprinosi resenju bilo kojeg problema….