• Насловна
• Поглед

Павићевић: Европа може да бира – или ће куповати руски гас или ће се смрзавати

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Хладни рат се наставља и добија нову димензију. Запад наставља са санкцијама Русији. Њемачка и још неке земље шаљу пољске болничке кревете и санитетски материјал у Украину. Какав цинизам према Украинцима прије свега. Копнене трупе неће слати.

илустрација

Пише: Драгољуб Павићевић, политички аналитичар из Лондона

Од укупно 30 садашњих чланица НАТО а њих 14 придружило се алијанси од 1997 године. Бомбардујући СР Југославију 1999 НАТО је постао офанзивни војни савез. (На мапи су тих 14 земаља означени окер бојом.)

Украински предсједник је прије неки дан затражио од НАТОа да саопшти Украини временски оквир када може постати нова чланица овог војног савеза. Њемачки канцелар је јасно рекао да још за дуго неће бити перспективе да се Украина придружи НАТО-у. Умјесто чланства у НАТОу Украина је јуче изгубила габарит својих досадашњих граница. Габарит својих граница изгубила је раније Грузија. Западу је сада “на нос искијала” војна акција НАТОа против СР Југославије 1999 године.

Геополитичка игра око велике шаховске табле о којој је писао Бжежински приводи се крају. Америка је изгубила Евроазију, поражена у два двоценијска рата у Вијетнаму и Афганистану, потом у Сирији, и два рата у Ираку. Земље марионете око Руских граница постају све мање. Ни Клинтон, ни Блер ни Средер ни слутили нијесу како ће се цијелом свијету о главу обити агресија НАТО а на Србију 1999 и разарање градова једне земље у срцу Европе.

Дуго времена Америка је избјегавала да напада савезнике Русије. Нажалост, 1999 године и тај принцип је прекршила заборављајући на блиске пријатељске, историјске, културне, дипломатске и друге везе Србије и Црне Горе са Русијом.

НАТО је бомбама разарао Србију онда када је Русија била на кољенима. Ноам Чомски је одмах рекао да бомбардовање СР Југославије представља прекретницу у међународним односима. Русија одавно подсјећа Запад да је бомбардовањем Србије 1999 прекршио међународно право. Срушен је деценијама мукотрпно грађен међународни поредак. Због рата око Косова пао је Јељцин а на власт у Русији дошао Путин.

Русија је признала потом Абхазију и Осетију до тада дјелови Грузије. По истом сценарију одвијају се догађаји у Украини. Претходно је Крим након регерендума припојен Русији. Пружена је помоћ Асаду у Сирији и Русија је оснажила своју поморску једину базу ван својих граница. Осовина Москва-Пекинг- Техеран такође је оснажена и данас представља вјероватно најкомпактнију и најснажнију осовину на планети.

Док неки на Балкну причају о њеном “малигном утицају” Русија имиџ глобалне силе гради и продубљивањем пријатељских односа са Републиком Српском. У срцу Европе. Неки су потцијенили Русију. Сјетите се Обамине изјаве да је Русија само регионална сила. Каква неопрезна и малоумна констатација.

Хладни рат није завршен. Изглупирао се и Фукојама књигом о “крају историје”. Хладни рат се наставља и добија нову димензију. Запад наставља са санкцијама Русији. Њемачка и још неке земље шаљу пољске болничке кревете и санитетски материјал у Украину. Какав цинизам према Украинцима прије свега. Копнене трупе неће слати.

Земљу контролише онај чија чизма крочи на њу. Ваздушна сила и санкције нијесу довољни. Русија за санкције и не мари. Европа може да бира. Или ће купивати руски гас или ће се смрзавати. У обрачуну Америке и Русије то смрзавање можда и не буде једино страдање Европљана.

Прочитајте ЈОШ:

https://www.in4s.net/uzivo-ukrajina-uvela-ratno-stanje-rusija-mete-u-ukrajini-vojna-infrastruktura1/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: