• Издвојено
• Поглед

Патријарх Порфирије: Вјерска настава да буде школски предмет, а не наставни програм

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Патријарх Порфирије је критиковао и то што је у распореду часова вјерска настава стављена као предчас, осми час и слично, а имао је примједбе и на упутства о подизању цензуса на 30 ђака за формирање група.

Фото: Novosti.rs

Његова светост патријарх српски Порфирије оцијенио је да рјешење према којем вјеронаука формално више није школски предмет, него наставни програм у школама у Србији, није одрживо чак ни на краћи рок.

– Ми статус тог предмета видимо другачије. Вјеронаука је предмет који има формативни утицај на ученике. Учи их вриједностима, духовној вертикали, људским правима и слободама, поштовању себе и поштовању другог и другачијег, грађанским вриједностима – рекао је патријарх српски отварајући међународни експертски панел о 20 година од враћања вјерске наставе у школе у Србији.

Патријарх Порфирије је критиковао и то што је у распореду часова вјерска настава стављена као предчас, осми час и слично, а имао је примједбе и на упутства о подизању цензуса на 30 ђака за формирање група.

Он је навео да је став Српске православне цркве да је једино праведно, недискриминаторско и демократично рјешење садржано у првој уредби из 2001. године којом је изричито било прописано да не постоји никакав цензус, пренио је црквени Радио “Слово љубве”.

Патријарх Порфирије је посебно истакао да је не мање важно рјешавање статуса предавача, односно вјероучитеља, те нагласио да је потребно запослити вјероучитеље на неодређено вријеме и истовремено омогућивши црквама и вјерским заједницама које их делегирају да неометано врше брижан надзор над вјероучитељима.

– Треба да врше надзор над вјероучитељима, како над личним примјером који вјероучитељи дају ђацима, тако и над садржином наставе коју предају – рекао је патријарх српски, указујући на основне проблеме који постоје и данас, 20 година од увођења вјерске наставе у школе.

Он је додао да код православних и римокатолика настава о вјери мора бити под надзором цркве, односно да и вјероучитељи морају бити под надзором цркве.

– Цркви се, стога, мора обезбједити начин да ако, не дај Боже, дође до неког проблема, то своје право, у најбољем интересу ђака који похађају вјеронауку, манифестује и кроз повлачење дозволе или лиценце за рад онима који више не предају свештену науку цркве у складу са њеном вјером – каже патријарх Порфирије.

Он је додао да је увјерен да и друге вјерске заједнице начелно дијеле овакав став.

Скуп на Православном богословском факултету у Београду, који су организовали Архиепископија београдско-карловачка, Одбор за вјерску наставу и Православни богословски факултет, осим патријарха Порфирија, отворио је и министар просвјете, науке и технолошког развоја Србије Бранко Ружић.

Поздравну ријеч је изнио и декан Православног богословског факултета протојереј Зоран Ранковић, као и представници цркава и вјерских заједница у Србији – Бискупске конференције Светог Кирила и Методија, Исламске заједнице Србије, Мешихата Исламске заједнице у Србији, бискупи, представници Словачке евангеличке цркве, Реформатске хришћанске цркве, Јеврејске заједнице.

На скупу су учествовали еминентни стручњаци из Њемачке, Италије, Грчке и Србије.

(Срна)

Прочитајте ЈОШ:

„Тако су говорили“ – Томо Милошевић: ,,Цетињани, створимо пријатан боравак краљу Александру и краљици Марији у родном граду краља Александра, у српком Цетињу!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: