Patrijarh Irinej: RS jedini način da se srpski narod održi na tim prostorima (VIDEO)
Postojanje Republike Srpske je jedini mogući način da se naš narod održi na tim prostorima i da nastavi svoju istoriju, rekao je patrijarh Irinej na svečanom otvaranju manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, prenosi informativna agencija Novinski front.
„Drina nije reka koja nas deli, već most koji nas spaja. To je bilo kroz celu našu istoriju. Blagodareći toj istoriji, iako smo prošli kroz mnoge Scile i Haribde, opstali smo kao narod sa svojom istorijom i kulturom,“ naglasio je patrijarh i dodao:
„Jedinstvo srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj normalno i sasvim prirodno i poručio da je riječ o jednom narodu sa jednim jezikom, kulturom, istorijom, vjerom i Crkvom. Time ispunjavamo sve moguće uslove da budemo jedan jedinstven narod, koji živi u ovom vremenu, ali misli i gradi svoju budućnost. Želimo u ime Crkve ne samo da slavimo zajednički događaje i praznike, nego i da budemo jedinstveni u svemu – ekonomiji, privredi i duhu.“
On je napomenuo da je mir sa drugim narodima misija srpske crkve i čitave njene istorije.
„Ono što najviše želim jeste mir i sloga sa svim ljudima dobre volje. Pozvani smo da živimo zajedno, da zajedno stvaramo i sadašnjost i budućnost. To je želja celog srpskog naroda koji je silom prilike ili bolje reći neprilike, danas rasejan širom sveta,“ rekao je patrijarh Irinej i istakao:
„Bojim se da bi srpski narod, ukoliko nastavi sa seobama koje ga prate kroz čitavu istoriju, mogao uskoro da postane brojniji izvan Srbije i Republike Srpske. O tome moraju da razmišljaju oni koji vode ovaj narod, ali i Crkva, koja okuplja i sabira narod ovde i u dijaspori.“
…“– Hteli bi nešto da pitate, sveta braćo, hteo bih i ja Vas. Kod ljudi je uvek više pitanja nego odgovora. Pitajte vi mene pa ću ja vas.
Sretamo mnoge ljude, velite, koji veruju u Boga, ali koji odriču postojanje đavola. Pa mislimo da je i to neka zabuna i udaljenje od Vere Pravoslavne.
– Pravo mislite, sveta braćo moja. Zabuna i zabluda, dakako; i udaljenje od Jevanđelja i Vere Pravoslavne, te još koliko. Ko ne veruje u postojanje đavola, taj i ne vojuje protiv đavola. A đavolu su najmiliji oni, koji ne veruju u njegovo postojanje i dejstvo. Jer samo tako može on spokojno da vrši svoj ubilački posao.
Ako ne bi đavo postojao, sve zlo bi se moralo pripisati Bogu, sve zlo i svaki greh. A to je strašno i pomisliti, braćo moja. Jer u tom slučaju, Bog bi bio istovremena i istina i laž, i svetlost i tama.
Da, naš Sveti, Trisveti Bog, bi bio i Bog i đavo, kao u neznabožaca, što je apsurdno. Šta bi nam onda koristila Biblija? I šta bi bilo od Jevanđelja i od Hristovih reči o demonima i od Njegove vlasti nad zlobnim duhovima tame? Gde ćemo sa celim Novim Zavetom i sa ogromnim iskustvom Svetitelja od pamtiveka do danas? Hoćemo li da iscepamo one listove iz Trebnika, a kojima su ispisane svetiteljske molitve za izgnanje demona iz demonijaka i one druge za zaštitu od demona? Onda moramo iscepati ceo Trebnik, zajedno sa većim delom Novog Zaveta. Čuli ste kako pri Krštenju sveštenik pita onoga kojega krštava:
„Odričeš li se Satane i svih dela njegovih i svih angela njegovih?“
Tri puta stavlja to pitanje i očekuje odgovor:
„Odričem se.“
Onda zapoveda sveštenik:
„Duni i pljuni na njega“.
Dalje sveštenik pita:
„Sjedinjuješ li se sa Hristom?“
Odgovor: „Sjedinjujem se“ (tri puta).
Pitanje: „veruješ li Njemu?“
Odgovor: „Verujem kao Caru i Bogu.“
Kao što se hirurgijom otrovana krvi gnoj izlučuju iz tela čovečijeg i nova, zdrava krv ubrizgava u telo, tako se Krštenjem udaljava đavo iz čoveka, a Hristos sa Ocem i Duhom Svetim useljava se u čoveka.
Krštenjem mi se odričemo đavola, a sjedinjujemo se sa Hristom. Jedno je odreći se đavola, a drugo odreći đavola. Prvim stavom mi dobijamo ulaznicu za Carstvo Nebesko, a drugim cepamo je.
Aj, braćo moja, kako je tragičan strah ljudski od velikih visina i velikih dubina? Vole nizinu i vole plićinu. Od visina i dubina hvata ih vrtoglavica.
Zato mnogi odriču dvoje: Božanstvo Hristu i postojanje đavolu. Žele da sve ujednače i uproste. A što god ljudi pokušaju da uproste, većma komplikuju. Da su oni stvarali svet, stvorili bi samo ravnice za kupus i brdašca za piknike. Za čudo im je, našto božanske visine i adske dubine!
Koji odriču Božanstvo Hristu, odriču ljubav Božiju prema ljudima; a koji odriču postojanje đavola, klevetaju Boga, jer Boga čine prauzročnikom zla. Neprijatelji Hrišćanstva živo rade da kroz dve negacije unesu zabunu u redove vernih Hrišćana…“
…“Dve velike zablude unose zabunu među hrišćane naših dana. Nosioci jedne zablude govore, da Hristos nije uspeo za 19. vekova da stvori na zemlji carstvo mira i sreće. Zbog toga treba napustiti Hrista i okrenuti se nekom drugom. Nosioci pak druge zablude, jesu neki hrišćanski sektanti, koji kao usvajaju mišljenje onih prvih da zaista Hristos do sada nije stvorio carstvo sreće i mira na zemlji, ali da će ga On stvoriti po Svom obećanju. Strpite se, ljudi, govore ovi; samo strpite se, čekajte i videćete!
Ove ove zablude proističu od pretpostavke, da je Hristos imao nameru da osnuje carstvo mira i sreće na zemlji. Onda se razilaze, pa shodno onoj prvoj zabludi govore – On to nije mogao učiniti, a shodno drugoj, On to nije hteo do sada učiniti.
Nikakva oslonca nemaju ove dve zablude ni u Jevanđelju, ni u Apostolskim i svetootačkim knjigama, niti u učenju Pravoslavne Crkve od početka do danas. Nego mašta ljudska i žudnja za zemaljskim carovanjem i blagovanjem, kolevka su obeju zabluda…“
…“Velika je razlika između mira što ga Hristos daje i mira svetskog, što ga ljudi žele. Prvi mir čuva čoveka od korupcije, a drugi proizvodi korupciju, i kroz korupciju vodi ponovnim pobunama i ratovima. Nevaljao mir je otac rata. Uzevši idealno, mir je bolji od rata. Ali koruptivan mir nije bolji od rata, jer je samo jedan predah od rata. Kao što se kaže u Bibliji: „I zemlja počinu od rata“ (Navin 14: 15). Dokle? Dokle ljudi ne uprljaše mir gresima svojim.
Sodom nije uništen u ratu, nego usred mira i materijalnog blagostanja. U vreme mira, spoljašnjeg blagostanja i sigurnosti rimskog carstva, društvena korupcija dovodila je cara Marka Avrelija, stojičkog filosofa, do očajanja. I on je predviđao propast takvoj državi. Jedva da je što manja korupcija bila u hrišćanskim carstvima Karla Velikog i Luja XIV.
I tako je moralo biti svuda, gde god su ljudi tražili Raj na zemlji, a ne na Nebu. Svaki svoj dostignuti Raj na zemlji, ljudi su brzo pretvarali u pakao. I Bog je menjao situaciju radi Svoje Žetve…“
https://svetosavlje.org/zetve-gospodnje/
…“Malo je poznata činjenica da je Beč grad u kome su neki srpski episkopi i patrijarsi tajanstveno završili svoj mnogonapaćeni život. Dovoljno je pogledati knjigu episkopa Save Šumadijskog „Srpski Jerarsi“ gde su navedene kratke biografije svih srpskih poznatih episkopa do dvadesetog veka, pa da se čovek zapita nad činjenicom: kako je toliki broj naših episkopa „naprasno“ preminuo u ovoj evropskoj prestonici i u ostalim delovima Austrougarske.
Inače, umirali su „naprasno“ patrijarsi srpski i u drugoj prestonici države koja je vladala nad Srbima – u Carigradu…“
http://www.vaseljenska.com/vesti/tajanstvene-smrti-srpskih-vladika-u-becu-drugde/
….“Naime, 1963. godine otvorene su 4 grobnice u Arhangelskom hramu Moskovskog Kremlja, pa je izvršeno ispitivanje kostiju Cara Ivana Groznog i carevića Ivana za koga je pomenuti Posevin proneo glasine da je ubijen od strane “poludelog” Cara Ivana Groznog. U kostima i Cara Ivana Groznog i njegovog sina, otkriveno je prisustvo žive koje višestruko prevazilazi dozvoljene granice, a na kostima carevića nije pronađen nikakav trag udarca. Potom su devedesetih godina HH veka sprovedena istraživanja sahranjenih velikih moskovskih kneginja i carica pa je otkrivena činjenica i o trovanju živa-hloridom Jelene Vasiljevne Glinske, majke Ivana Groznog (umrla 1538. godine), kao i druge careve žene Anastasije Romanove (umrla 1560. godine). Ova istraživanja su pokazala da je carska porodica tokom decenija bila trovana i da prljava borba jezuita protiv ruskog Pravoslavnog Samodržavlja, u sprezi sa domaćim izdajnicima, traje vekovima. Podsećamo, da je prljava laž o Ivanu Groznom kao ubici svog sina potekla od papskog izlasnika Posevina, pošto je propala njegova misija o potčinjenju Ruske Crkve papskom prestolu, pripremana uz pomoć jezuita.
Dakle, Promisao Gospodnja nije Ani Jakšić Glinskoj, srpskoj plemkinji u službi Rusiji, dodelila ulogu klasične bake koja pomaže roditeljima u vaspitavanju unuka. Jer, ako uzmemo u obzir da je Ivan kao veoma mlad ostao bez oba roditelja, onda shvatamo da je ova žena imala posebnu, nesvakidašnju ulogu, bila je praktično glavni vaspitač prvog Ruskog Cara…“
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/ana-jaksic-glinska-baka-prvog-ruskog-cara-ivana-groznog/
„I stoga nikada ne pitaj za kim zvono zvoni; ono zvoni za tobom“, stih Džona Dona
http://www.marijapetricevic.com/citanje.php?m=1&t=zvona%20zivota%20i%20smrti
Andreй Rublёv, Tarkovskiй, Kolokol
https://www.youtube.com/watch?v=YfNUwbv4Xf4
…“Mi nismo ni četnici ni partizani, tako se delimo mi. Za neprijatelje smo svi mi isti – svi smo „logoraši“, logoraška nacija! Zato o istoriji Srba treba – pored četničkog, ustaničkog, partizanskog ili ratničkog i pobunjeničkog, u svakom slučaju mitomanskog iskustva i suda – treba saslušati i proučiti iskustvo logoraško, da bismo to iskustvo ugradili u našu veru, dušu i vitalnost zajednice
Ljubav ima granice –
krajnja granica ljubavi je Bog!…“, Žarko Vidović
https://stanjestvari.com/2015/04/11/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B6%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA-25-%D1%87/
…“Ko u Sarajevu provodi noć budan u krevetu, taj može
da čuje glasove sarajevske noći. Teško i sigurno izbija sat na
katoličkoj katedrali: dva posle ponoći. Prođe više od jednog
minuta (tačno sedamdeset i pet sekundi, brojao sam) i tek
tada se javi nešto slabijim ali prodornim zvukom sat sa
pravoslavne crkve, i on iskucava svoja dva sat posle ponoći.
Malo za njim iskuca promuklim, dalekim glasom sahat – kula
kod Begove džamije, i to iskuca jedanaest sati, avetinjskih
turskih sati, po čudnom računanju dalekih, tuđih krajeva
sveta! Jevreji nemaju svoga sata koji iskucava, ali bog jedini
zna koliko je sada sati kod njih, koliko po sefardskom, a
koliko po eškenaskom računanju. Tako i noću, dok sve spava,
u brojanju pustih sati gluvog doba bdi razlika koja deli ove
pospale ljude koji se budni raduju i žaloste, goste i posprema
četiri razna, među sobom zavađena kalendara, i sve svoje
želje i molitve šalju jednom nebu na četiri razna crkvena
jezika. A ta razlika je, nekad vidljivo i otvoreno, nekad
nevidljivo i podmuklo, uvek slična mržnji, često potpuno
istovetna sa njom…“. Ivo Andrić, iz Pisma iz 1920.
„I Anđelu Crkve u Laodikiji napiši…
znam djela tvoja, da nisi ni studen ni vruć.
O, da si studen ili vruć!
Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć,
izbljuvaću te iz usta Svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se,
i ništa mi ne treba;
a ne znaš da si nesrećan, i jadan,
i siromašan, i slijep, i nag…
Ja one koje ljubim karam i popravljam;
zato revnuj i pokaj se.
Evo stojim na vratima i kucam…“
Otkr. 3, 14-17, 19-20.
…“Evo u čemu je greška savremenih ljudi: oni ne pomirivši se s Bogom, što je moguće samo u Hristu i samo u nedrima Pravoslavlja, pokušavaju da pomire sve podele i nesuglasice sveta koji propada, koji otpada od Boga. Zaista: „mir Hristov“ se nudi svima, ali ga ne primaju svi, ne žele svi da se potrude kako bi ga stekli. Mir Hristov od nas zahteva udaljavanje od „sveta ovog“: ne znate li da je prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer koji hoće svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božiji postaje (Jak. 4, 4). Udaljavanje od sveta podrazumeva udaljavanje od greha, od svega grehovnog, od ljudi zaraženih grehom koji se ne kaju zbog svog greha. Ovo je neizbežno povezano s podelama, nesuglasicama, s borbom, s „mirnim“ odnosima. Pokušaj da se organizuje mir u svetu uz zaobilaženje ovih podela, ove borbe, znači zatvaranje očiju pred neprijateljstvom između greha i vrline, ignorisanje zapovesti Božijih, podržavanje amorala i svake duhovne nečistote, najraznovrsnijih strasti.
Sveto Pismo strašno razobličava ovakvo „mirotvorstvo“: Mahnuću rukom Svojom na stanovnike ove zemlje, veli Gospod. Jer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik, svi su varalice. I liječe rane kćeri naroda mojega ovlaš, govoreći: mir, mir; a mira nema. Eda li se postidješe što činiše gad? Niti se postidješe niti znaju za stid; zato će popadati među onima koji padaju; kad ih pohodim, popadaće, veli Gospod (Jer. 6, 12-15).
Vreme postaje sve lukavije, a slatke zamamne reči sve „medenije“, otrov pod „ustima njihovim“ sve smrtonosniji, vuci se sve češće oblače u ovčiju kožu. Laž se stalno širi, goji se, produbljuje se i sve više se pokriva maskom istine. Vatrenost vere sve više pada na mlakost, ali nam zato što smo na nju navikli sad već izgleda kao „gorenje ljubavi“. I ne shvatamo da smo nesrećni i jadni, i siroti, i slepi, i nagi (Apok. 3, 17). Ali šta da radimo?…“, arhimandrit Lazar Abašidze
https://svetosavlje.org/andjelu-laodikijske-crkve/
a migrantsko naseljenje i Evropa… to smo mi videli, to je Arnautluk u nas
doći će sve na mesto, sve se dešava tačno kako treba, i dobro i loše, po zasluzi činjenja i nečinjenja, svima
…“Ti si naslednik velikih predaka, ali ako sam nisi dopunio zajedničku kasicu, već si samo uzimao iz nje i hvalio se tuđom slavom – šta te onda čeka na Sudu? Pogledaj kako su ogromna prostranstva naselili i osvojili prethodni naraštaji, kave hramove su sagradili, kakve knjige su napisali, kakve neprijatelje s potukli do nogu! Pogledaj oči seljaka na starim fotografijama! Pa danas se ni na svakom profesorskom licu ne može naći toliko mirnog uma i istinske plemenitosti…“, iz besede protojereja Andreja Tkačova
http://www.pravoslavie.ru/88112.html
+„Budi Imja Gospodnje blagosloveno od minja i do veka“
…kažu da su svi Srbi „prekodrinski“, zajednička osobina
Žubor voda žuborila, Mirjana Aleksić i Folklorni ansambl Đido
https://www.youtube.com/watch?v=REKU5_07qKg
pesma sarajevskih Jevreja Sefarda, a ova prethodna srpska, nije narodna, a kao da jeste, Šapčanin Ivan Glišić je pesnik, obe lepe, ista pevačica
Kad ja pođoh na Bembašu, Mirjana Aleksić
https://www.youtube.com/watch?v=CjMHQhijgT4