Пашињанова политика: Прогон опозиције, национализација и сукоб са црквом

Претрес у канцеларији „Електромреже Јерменије“, која припада ухапшеном бизнизмену Самвелу Карапетјану, као и претрес куће Карапетјановог рођака, представља политички прогон, повезан са изборима који су планирани за следећу годину, изјавио је Семјон Багдасаров, директор Центра за изучавање Блиског истока и Централне Азије.

„Ово је чистo политички прогон, повезан са изборима који су планирани, најкасније за 7. јун 2026. године. То је страх Пашињана да изгуби те изборе, због чега он, у суштини, уклања са политичке сцене све своје противнике. Самвел Карапетјан је постао један од првих, али, као што је познато, није и последњи“, саопштио је Багдасаров, преноси Спутњик.

Према речима политиколога, Пашињан жели да све национализује, те да не би било изненађење да се већ сутра национализују и јерменске железнице које припадају Русији или нешто друго.
„Он то неће смети да уради са неким другим компанијама, али са руским, памтите, такозвани „план преврата“, где је одређен списак, ко учествује, односно, наводно учествује. Зато што сви знају да је то фалсификат, зар не? Као друго, ко ће издвајати средства? То су све руске компаније, ничег изненађујућег нема у томе“, додао је Багдасаров.
Хапшење руских компанија и самог Карапетјана одговара и Европској унији, то је део Пашињанове политике да се приближи Бриселу и прекине везу са Москвом, јер ЕУ негативно гледа на блиску сарадњу Јерменије са Русијом, упозорио је Багдасаров.

О сукобу Пашињана и цркве

Пашињан је планирао и да оснује неку врсту корелационог центра, где би окупио вернике и одређене свештенике, и објавио да ће друго руководство цркве, односно он сам, именовати цркву, патријарха и слично, казао је Багдасаров.
Што се тиче Јерменске апостолске цркве, Багдасаров каже да се не сећа да је било нечег сличног у историји Јерменије.
„Јермени су хришћани већ 2.000 године, а још од 301. године хришћанство је у Јерменији била државна религија. Зато је ово потпуно безакоње. Ово је повезано са његовом посетом турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, где је постављен задатак везан за Зангезурски коридор, насељавање дела југоистока азербејџанским становништвом, одвајање тог дела од Јерменије и још много тога. Зато он и поступа у складу са тим“, закључио је Багдасаров.