Партизан гази кроз Еврокуп, Жоцова кошаркашка магија

Партизан је наставио са победама у Еврокупу, савладавши у другом колу екипу Турк Телекома са 85:59 у гротлу београдске хале „Александар Николић“.

Некадашњи „Пионир“ био је малтене попуњен, и то са разлогом. Ем је Жељко Обрадовић први пут од 1992. водио вољени клуб на једној европској утакмици у Београду, ем црно-бели под командном палицом трофејног стратега играју одлично. И, на све то, у питању је био меч који је отпочео скандирањем целе хале: „Узми, Жељко, евро-титулу“.

У те речи стала су сва надања, али и чврсто веровање, присталица црно-белих да се нешто посебно дешава ове сезоне, што су најавила појачања „на клупи“ и на терену током лета. Оно што је виђено на паркету чим је меч почео, одговарао је тим очекивањима, пишу Новости.

Уз разиграног Кевина Пантера, предност домаћих је константно расла, све до +9 на крају прве деонице, када су три личне грешке поменутог кошгетера „натерале“ његове колеге да пронађу другог јунака. И, он се јавио у виду Алена Смаилагића, који је до полувремена стигао до десет поена, два више од Пантера, али… поштено говорећи, није баш све пролазило глатко у тој, другој деоници.

Наиме, после 26:16 за домаћине, турски тим је са четири узастопне добре одбране успео да приђе на само два поена заостатка. Тајмаут Жељка Обрадовића је, како то иначе уме да буде, био плодоносан. Како је чувени тренер појаснио на полувремену, највећи проблем његове екипе је био што су поједини млади играчи били понесени фантастичном атмосфером, у којој су први пут играли. Речи „Лепо је кад се има велика жеља, али она уме и да спута ако није контролисана“, најбоље су сумирале рецепт за оно што је следило.

Обрадовић је тражио од својих изабраника да играју „нормално“. Преведено са кошаркашког на речник обичних љубитеља игре под обручима, то је значило да се игра мирније, и то оно што је договорено, оно што је уигравано.И, Партизан је већ и пре краја полувремена отишао на +13, а у трећој четвртини је предност наставила додатно да расте. Другачије и није било могуће када се играчи боре за сваку лопту (па и, попут Аврамовића, „лете“ право у рекламе покрај терена како би изборили нови напад своје екипе), а и када се са решетањем супарничког коша не посустаје. Баш као што није посустајала ни громогласна подршка трибина на којима је само задовољство постојало.

Уз одбрану која је је свела ривала на 28,6% шута из игре у трећој деоници, али и четири изгубљене лопте у том периоду, уз кошгетерски „повратак“ Пантера – и не чуди оних 23:7 у тој деоници. Било је то за 64:41 и почетак краја свих надања клуба из Турске, за ког је последњих десет минута трајало као вечност, јер Обрадовићеви црно-бели овога пута, за разлику од гостовања Хамбургу, нису знали шта је то „ручна кочница“. А када Жоцов тим тако игра, онда и песме навијача с почетка ове кошаркашке приче – нису без основа.

Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: