• Насловна
• Политика

Парламентарна већина: Да ли је СДТ саслушао предсједника и чланове ДИК-а?

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Шефови клубова посланика: Демократски фронт - НСД, ДНП, УЦГ, РП, "Демократе - Демос - Мир је наша нација", Социјалистичке народне партије Црне Горе, "Демократски фронт - ПЗП", "Црно на бијело" обратили су се јавности заједничим саопштењем.

Фото: Игор Шљиванчанин

Шефови клубова посланика парламентарне већине обратили су се Специјалном државном тужилаштву, тражећи одговоре поводом кривичне пријаве коју су посланици парламентарне већине прије 15 дана поднијели против предсједника Државне изборне комисије Алексе Ивановића и чланова који су одбили да пошаљу извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста.

Шефови клубова посланика: Демократски фронт – НСД, ДНП, УЦГ, РП, “Демократе – Демос – Мир је наша нација”, Социјалистичке народне партије Црне Горе, “Демократски фронт – ПЗП”, “Црно на бијело” обратили су се јавности заједничим саопштењем које преносимо у цјелости:

“Протекло је 15 дана од када су посланици параментарне већине поднијели кривичну пријаву против предсједника Државне изборне комисије Алексе Ивановића и чланова који су одбили да пошаљу извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста. Питамо Специјално државно тужилаштво које су радње предузете у циљу процесуирања одговорних лица за која се основано сумња да су починила кривично дјело стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја? Да ли је СДТ саслушала осумњичене? Да ли је СДТ издао налог Управи полиције да прикупи неопходне податке? Да ли је СДТ предузела друге радње по службеној дужности у циљу расвјетљавања догађаја од 28. децембра 2020. године?

Подсјећамо да је ДИК била у обавези да констатује чињеницу да упражњени посланички мандат припада наредном кандидату према редосљеду са конституента листе којој припада и достави извјештај Скупштини Црне Горе о попуни упражњеног посланичког мјеста, тако да иста није имала апсолутно никакву надлежност да процјењује да ли је такав захтјев основан или не. Одредбом члана 104 Закона о избору одборника и посланика прописано је да, ако одборнику, односно посланику који је изабран са коалиционе изборне листе престане мандат из разлога утврђених у члану 101 тог закона, за одборника, односно посланика изабраће се онај кандидат према редосљеду са конституента листе којој он припада. Такође, надлежност ДИК-а прописана чланом 32 Закона о избору одборника и посланика односи се искључиво на подношење извјештаја Скупштини Црне Горе о попуни упражњеног посланичког мјеста.

Умјесто да констатују чињенично стање и Скупштину о томе обавјесте, како би функционисала у пуном капацитету у складу са неспорном изборном вољом грађана, дио чланова ДИК-а постају чланови криминалне организације која за циљ има вршење кривичних дјела за која се по закону може изрећи казна затвора од четири године или тежа казна.

Такође, питамо СДТ да ли су предузете додатне мјере на прикупљању информација, саслушању осумњичених и предузете друге радње након што је посланик Момо Копривица јуче на прес конференцији представио конкретне материјалне доказе који потврђују да је осумњичени дио чланова ДИК-а имао намјеру вршења кривичних дјела, имајући у виду да су у претходном сазиву дијаметрално другачије поступали.

Још једном подсјећамо, пета сједница Првог прољећњег редовног засиједања започела је 23. 6. 2020. године, потпуно нерегуларно са аспекта Пословника, јер је започела без кворума и супротно члану 90 став 2 и 3 Пословника Скупштине Црне Горе. На почетку ове сједнице није ни утврђен кворум, а није га ни било, а на снимку који је презентован јавности види се укупно 12 посланика на почетку сједнице. На тој сједници, која је имала неколико наставака, а која је почела нерегуларно и без кворума, поднијета је оставка од стране посланика ДПС-а, господина Николе Дивановића. У наставку те сједнице, 21. 7,. оставку је поднио тај посланик.

У извјештају о попуни упражњеног посланичког мјеста који је ДИК том приликом доставила, а који се односи управо на ту, 5. сједницу која је почела без утврђивања кворума и без кворума, са 12 посланика, ДИК није пребројавала посланике, јер иначе, нема ни право, нити да се бави питањима утврђивања кворума, нити да одлучује о посланичким мандатима, имајући у виду да су о томе одлучили грађани Црне Горе на изборима.

У ставки 2 тог извјештаја, у вези са оставком поднијетом на сједници гдје није било кворума, констатује се: ‘ДИК, на сједници одржаној 22. 7. 2020. године потврђује да упражњени посланички мандат са изборне листе Сигурним кораком – ДПС – Мило Ђукановић, припада Драшку Вучинићу’. Дакле, тада је ДИК показао незаинтересованост и потпуно другачији однос и различите аршине јер се у том случају нису бавили утврђивањем кворума, постављали питање је ли сједница почела у складу са Пословником, него урадили што им је посао – доставили извјештај о попуни мјеста.

За разлику од ове сједнице, још једном указујемо да је 4. сједница Другог, редовног јесењег засиједања од 28. децембра 2020. била је регуларна: започела је утврђивањем кворума прозивком, што је у складу са чланом. 90 став 4 Пословника Скупштине Црне Горе. Такође, кад се одржавала 5. сједница Првог прољећњег редовног засиједања, коју је Брајовић отворио, тада није ни било пословничке могућности да се гласа онлајн и тада није био уведен институт сједнице ‘на даљину’, што је случај са 4. сједницом Другог, редовног јесењег засиједања.

Дакле, није посао ДИК-а да утврђује кворум. Да јесте, како би прихватили да разматрају акт Скупштине са оне сједнице која је започела без кворума, са свега 12 посланика и без покушаја тадашњег предсједника да утврди да ли постоји кворум? Они су тада потврдили мандат иако је оставка поднешена на сједници која је започела без кворума и без утврђивања кворума, а тада није ни био Пословником уведен инститит сједнице на даљину.

Након нових доказа још је кристалније јасно да су предсједник и чланови ДИК-а који су одбили да пошаљу извјештај о попуни упражњеног посланичког мјеста извршили кривично дјело стварање криминалне организације и злоупотреба службеног положаја, па тражимо од СТД-а да одмах и без одлагања предузму мјере из своје надлежности.

Слање извјештаја о попуни упражњеног посланичког мјеста спада у надлежност ДИК-а, а надлежност није само право већ и дужност, а даље то значи да ДИК, као ни било који други државни орган нема право да не врши своју надлежност. Дакле, свјесним невршењем надлежности чини се злоупотреба службеног положаја, а у овом случају је то чињено са елементом организованости, па су надлежни органи дужни да предузму хитне процесне мјере против одговорних лица.”

Прочитајте још:

Састанак предвиђен за сјутра: Ђукановић прихватио позив Кривокапића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: