ИН4С

ИН4С портал

Парламент седам мјесеци без два потпредсједника: ДПС и мањине без кандидата

1 min read

Скупштина

Ни након седам мјесеци, од како је 23. септембра прошле године изабран нови сазив Скупштине Црне Горе, руководство законодавног дома није комплетирано, пише Дан.

До сада су изабрана свега два од четири потпредсједника црногорског парламента. За потпредсједнике су 17. децембра прошле године изабрани Бранка Бошњак (Покрет за промјене) и Страхиња Булајић (Нова српска демократија), а право да предложи кандидата за потпредсједничко мјесто имала је и најјача опозициона партија Демократска партија социјалиста (ДПС).

Ипак, према сазнањима Дана, они то до данас нису учинили. По измијењеном пословнику Скупштине, право на потпредсједничко мјесто имају и мањине, које, као ни ДПС, још увијек нису доставиле свој предлог.

Посланик Албанске коалиције „Једногласно” Фатмир Ђека казао је јуче за Дан да није заинтересован за потпредсједничко мјесто у новом сазиву Скупштине Црне Горе.

“Ми у коалицији „Једногласно” за то нисмо заинтересовани. Ако нисмо у извршној власти, не морамо бити ни у врху законодавне”, казао је Ђека.

Посланик Албанске листе Генци Ниманбегу јуче није желио да се изјашњава по том питању за Дан. Ниманбегу је иначе у претходном сазиву црногорског парламента, којим је руководио лидер Социјалдемократа Иван Брајовић, вршио потпредсједничку функцију.

Демократска Црна Гора је у периоду док је била у опозицији стално указивала да је тај законодавни орган проточни бојлер и да се гласа униформно, без конструктивних расправа и предлога, а када је њихов лидер преузео руковођење Скупштином, уведен је низ промјена, а све у циљу транспарентности. Тако је Скупштина однедавно омогућила грађанима да путем сајта постављају питања, дају сугестије или примједбе на рад парламента.

Из Скупштине истичу да је то само један од пројеката којима покушавају да повећају отвореност и транспарентност у раду највишег законодавног дома.

“Грађани неће више бити само посматрачи дешавања у парламенту. Од сада ће, путем веб-сајта, моћи да се обрате изабраним посланицима. Питања могу поставити у електронској форми путем нашег веб-сајта, надлежне службе одговорају на то питање у најкраћем могућем року, прослеђују га одговарајућој релевантној адреси. Уколико то питање садржи неки увредљив садржај, неће бити разматрано, али оно што је сигурно је да ће то питање стићи у најкраћем могућем року до онога коме је упућено и да ће, увјерен сам, у најкраћем могућем року грађани добити задовољење одговором који су тражили”, појашњава Александар Кларић, генерални секретар Скупштине.

Он истиче да је то и била једна од препорука међународних партнера, цивилног сектора, али и потреба грађана да буду боље у познати са радом Скупштине.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *