ИН4С

ИН4С портал

Парализа сна: Застрашујуће искуство кроз које је прошао велики број људи

1 min read

snovidjenje

Да ли вам се некад десило да се пробудите, постанете свјесни тога да сте будни, затим покушате да помјерите неки дио тијела, а онда установите да не можете, да сте практично парализовани? Овај феномен, познат као парализа сна, је одавно познат медицинским круговима, али се кроз историју, прије одређених научних открића, приписивао најразличитијим појавама, међу којима предњаче блиски сусрети са духовима и ванземаљским животом.

Парализа сна је појава коју је искусио велики број људи, а постоје подаци који говоре о томе да мање од 5% опште популације редовно пролази кроз овај процес. Истраживања су показала да се увијек дешава тренутак прије него што заспимо или одмах након буђења. Осим тога што је особа у овим моментима будна и свјесна, дешава се и да је жртва застрашујућих халуцинација (види чудне боје и облике у соби, чудна створења која комуницирају са њом, чује различите звучне ефекте…). Све ово резултира осјећајем интензивног страха и конфузије, па особе које прођу кроз овакво искуство, често никоме не говоре о томе, плашећи се да је све последица неког психичког поремећаја или особе остају у увјерењу да су их посјетили духови, демони или ванземаљски облици живота.

Покушавајући да објасни овај феномен, наука се превасходно позабавила неурофизиологијом спавања и фазама кроз које пролазимо док спавамо. Свако од нас у току спавања има неколико тзв. РЕМ фаза (rapid eye movement) у којима сањамо. Ова фаза се кроз различита истраживања показала као изузетно битна за генерално функционисање људског организма. Једна од каракеристика ове фазе јесте стање у којем наши мишићи нијесу под вољном контролом, па смо изложени некој врсти парализе, при чему ово не важи за мишиће који регулишу важне животне функције, већ само за оне групе мишића које иначе јесу под вољном контролом.  Овај механизам има заштитни ефекат, јер нас спречава да док сањамо, на јави реализујемо те радње, јер би могле да доведу до повређивања. Научници сматрају да се парализа сна дешава онда кад РЕМ фаза почне док смо ми још увијек дјелимично свјесни (тренутак прије него што заспимо или одмах након буђења). Због тога је тада могућа појава халуцинација, упоредо са немогућношћу да помјеримо неки дио тијела.

Овај феномен може да се догоди потпуно здравим особама, мада у неким случајевима може бити повезан са нарколепсијом, мигренама, стресом, анксиозношћу и многим другим поремећајима. Иако је сасвим јасно да ово искуство може бити прилично трауматично, битно је да особа остане присебна, да рационализује ситуацију, схвати шта се догађа и једноставно сачека да то прође. Испитивања су показала да особе чешће пролазе кроз овај процес кад спавају на леђима, кад су изложене стресу или неродовном сну у дужем временском интервалу, те у стањима која прате употребу веће количине кофеина и алкохола прије спавања. Уколико се установи повезаност са овим факторима, препоручује се избјегавање истих. Честа појава парализе сна, која је интензивна и значајно узнемирујућа, јесте индикација за посјету љекару и тражење терапеутсих метода које би ријешиле проблем.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *