• Насловна
• Топ 0

Парадржавни „Црногорски конгрес“: Резултат ћутања српских политичара и аутоцензуре власти

1 min read

5 дана ‎ ИН4С

Годинама се у Црној Гори одржава мит о тзв. грађанском антифашизму који тобоже штити државу од „великосрпског национализма“. Међутим, иза те самопроглашене грађанштинe крије се дубоко укоријењен шовинизам – од деценијске дискриминације српског народа, толеранције скандирања „Уби, уби Србина“, емитовања Томпсонових пјесама и подршке нацизоидним структурама у Украјини, Хрватској и у привремено окупираној јужној српској покрајини, до систематског проглашавања свега антисрпског за „европске вриједности“.

Све што је српско – мора бити маргинализовано, потиснуто или избрисано.

Највидљивији доказ те идеологије јесте статус српског језика. Иако га говори већина становништва, српски је у Уставу сврстан у категорију језика другог реда, док се у пракси готово у потпуности избацује из школства, јавне администрације и медија. Ћирилица се потискује као „туђа“, а традиција се систематски кида и замјењује новоименованим „црногорским“.

То није грађански модел друштва. То је институционализовани апартхејд.

У таквом амбијенту рађају се и идеје које би у нормалним државама звучале као политички фанатизам. Посљедњи примјер је иницијатива о формирању тзв. „Црногорског конгреса“ – структуре која би окупила све „процрногорске“ акторе и постала врховно национално тијело са амбицијом да дефинише религијску, културну и политичку агенду.

Идеја је јасна: створити идеолошки штаб који би, по потреби, мобилисао десетине хиљада „бранитеља нације“. У јавности се већ говори о спремности да се „изведе 50.000 љутих Црногораца“ на улице ради остваривања „грађанских права“ – што је само фин начин да се оправдају политички притисци једне мање али у јавности присутне шовинистичке групе.

Ово није излив политичке маште појединца. Ово је логична посљедица дугогодишњег идентитетског инжењеринга који је земљу гурнуо у подјеле, а једну идеолошку заједницу убједило да има монопол на државу.

Док та група отворено најављује стварање параструктуре која би имала улогу изнад политичких партија и институција, власт – обиљежена аутоцензуром – ћути. Свако помињање колективних права Срба проглашава се „угрожавањем државе“, а српски политички представници све чешће дјелују као да су се предали.

Ћутањем се купује још мало времена на власти. Политички комодитет ставља се изнад елементарних права најбројнијег народа у Црној Гори.

Концепт „грађанског антифашизма“ одавно је постао инструмент за прикривање најобичнијег шовинизма. Идеја о „Црногорском конгресу“ само је најотворенији сигнал куда та идеологија води – ка организованој мобилизацији, идентитетској хомогенизацији и наставку политичког притиска на Србе.

Зато је данас важније него икада назвати ствари правим именом. Ово нема везе са грађанском иницијативом.
Ово је парадржавни пројекат политичке мобилизације оног дијела тзв. грађанске Црне Горе који већ деценијама функционише као ударна песница шовинистичког наратива.

Читајте ЈОШ:

Батрићевић би да створи „Црногорски конгрес“ који ће да обнови црногорску цркву и изведе 50.000 љутих Црногораца на улицу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: