• Изабрано
• Поглед

Парадокси

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Батрић Бабовић

Пише: Батрић Бабовић

Парадокси су смисао људског и свих осталих постојања. Купајући се у ували Лиман поред Улциња у вријеме кад плажу запљускују високи таласи, они долазе до најтананијег изражаја. Идеологија ванземаљског парадокса живи и кад Енрико Ферми није присутан, али питање “гдје су остали” на овој улцињској ували живље је него икад. Из године у годину све се више споразумијевамо на енглеском језику. Албански и српски језик су ван снаге и употребе, осим у међупородичном и унутарпородичном плажном разговору. Изнад плаже ничу хотели и облакодери, умножавају се свеже хумке на православном гробљу и причају миленијумски старе приче аутохтоних Улцињана на неизмијењен и само овом поднебљу својствен начин. Млади конобари са Косова и Метохије млађи су од 1999.године. Не знају једну ријеч српског језика. Не носе оптерећења која носе старије генерације с ову и с ону “страну границе”. Док лимански таласи носе ситно и крупно камење ка пучини и обали, на обалској позорници смењују се појединачни мисаони токови свих присутних купача којих је бројно мање од једног фудбалског тима. Празне плаже, празни хотелски небодери изнад плаже, приче о милијардам евра, сумњивим тендерима и балканско-авганистанским рутама “бијелих супстрата” красе увалу испод православног гробља и улцињског Старог Града. Енглески језик једини је везник нераскидивог заједничког живота. Камен величине песнице који је талас ваљао од обале до пучине призивао је Мигуела Сервантеса, Долчеану и Енрика Фермија. И оно чувено питање “Гдје су сви?” Ако НАС, ЊИХ И СВИХ НАС УОПШТЕ ИМА!!!

****

Антиподи по начину размишљања М.и Н. воле јулска купања на Великој плажи недалеко од ушћа Бојане у Јадранско море. При повратку са купалишта у улцињске Метеризе, примијетили су при уласку у град, на једној траци једну до друге црногорску и албанску заставу. М се одмах сјетио додјеле Тринаестојулске награде и похвалио кореографа сцене која је кроз заставе одсликавала слојевиту црногорску прошлост. Признао је да је домаћин пријема на коме је уприличена највећа државна награда политичар без ривала на актуелној политичкој позорници. Заставе са улаза у град Улцињ прешле су у други план. Навика је чудо!

****

Ратови откривају лица и наличја сваког људског карактера. Он је рођен давне хиљаду деветсто педесет и неке. Име му је Драгољуб. Надимак му није Дража. Ни дан данас. Неки нису стигли од страхова и доушника да га тако зову. Имали су посла око останка и опстанка. Ови који су још међу живима, чекају бољи тренутак да му тепају на изворни начин. Сви. Само да рат прође. Још траје!

****

А кад прође тај рат наићи ће неки нови јачи него онај прије. И тако до у недоглед. Фашизам зове себе антифашизмом. Све је наопако. Има дана за исправљање. Никад није касно. Није ни јасно до краја. Готово ништа. Лакше се уздише и издише.

****

Данте Алигијери написао је трилогију “Божанствена комедија.” Пакао је испред чистилишта и раја. Хумор је испред трагедије. Иронија је испред збиља. Шалу је Бог оставио. А ђаво? Сумњу и све детаље који нису за помињање. Доменико де Микелин је давне 1465.године на једној фрески показао смисао и бесмисао. Баш све у мало слика.

****

О подјели живота на прву и другу половину најбоље говори Антон Павловић Чехов. Отприлике наизуст пише да се друга половина живота паметног човјека састоји у ослобађању лоших навика, мишљења и предрасуда које је стекао у првој животној половини. Иако је Чехов врхунски драмски писац није до краја објаснио шта је то паметно и добро, а шта није. У наставку овог студијског путовања, народна пословица каже да се остави имање наследницима ради памћења, а да се оставе дугови ради вјечног памћења. Индикативно је да се Чехов игра највише код Срба и да је народна пословица пород српског народа. Још је индикативније да су Срби најмање прозрели Чеховљеве и слојеве исписане народне пословице. Јунгов феномен који ће истраживати Јунгови наследници. Да со не обљутави.

****

“Кнез Таме” у подухватима “Великог Брата” има за циљ да постане “Син Свјетлости.”

“Крст и Луна два страшна симбола
Њихово је на гробнице царство”

****

Српски интегрализам је српски космос. Српски космос је Луча микрокозма. Луча Микрокозма је Христос. Христос је Истина. Чему “српски свјетови” кад нас на мјестима гдје је курсор ” српског свијета” дјеловао нема или има у статистичким траговима! Кућа која се налази на друму, са домаћинима непаметним главама, увијек је плаћала превисоке цијене. Отприлике са каматама висине бола да се ни чукунучад не опораве. А даље и даље, до у недоглед хода се без дилема и упитника стазама које су довеле до болести и гнојавих рана. Парадоксално али истинито.

****

И док љето клизи ка августу, концерти шовинизма пуне кунете мртвих историјских токова. Фашисти лају, уједају и реже. Мирни, мудри, паметни и културни ћуте. Парадокси теку. Куда нико не зна. Бог је велики. Није још дао завршну ријеч. Чека на преумњења и покајања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: