Пандемија подстакла борбу против пореских рајева
1 min readМинистри финансија најразвијенијих земаља света Г-7 сложили су се да мултинационалне компаније треба да плаћају порез и тамо где послују и остварују приход, а не само где им је седиште. Последица договора је да би порески рајеви могли бити укинути, а да ће у буџете држава да се слије много више новца. Порез за компаније би, према предлогу, износио најмање 15 одсто. Укратко мултинационалке попут „Гугла” и „Фејсбука” плаћаће порез на добит кад у некој земљи сакупљају податке и продају рекламе. Слично и интернет трговац „Амазон”. До тога је дуг пут, јер и законодавства сваке земље о томе треба да се изјасне.
Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да је предлог да компаније плаћају порез тамо где послују, односно где реализују бизнис, а не где им је седиште, добро за све земље, па и за Србију. Међутим, скептичан је да ће реализација тога да буде брза и скорашња. Богати ће тек да кажу шта о томе мисле и зато је идеја још на дугом штапу.
Према његовим речима и раније је било таквих иницијатива и све су пропале. Када је избила светска економска криза 2009. године и тада су се водеће земље заложиле за укидање пореских рајева и банкарске тајне. Криза је прошла и од тога није ништа било.
„Док траје криза свет тражи решење као што је то сада случај. Издаци због пандемије за буџете су огромни и исцрпљујући. До новца се може доћи јефтиним кредитима и емитовањем дужничких хартија од вредности. Али све то повећава јавни дуг што дугорочно није добро. Ако богате земље које траже тај порез успеју да натерају мултинационалке да плате порез тамо где послују добиће много новца и то ће бити као поклон тетке из Америке”, објашњава Савић.
Он нема дилему да ће отпор богатих бити огроман. Подсећа на ситуацију када је 2009. године тадашњи француски председник Франсоа Оланд, иначе социјалиста, повећао порезе и увео намет од 15 одсто на сваки приход већи од милион евра. Због тога су се многи богаташи иселили, а глумац Жерар Депардје отишао у Русију. Тако добра идеја није дала резултат.
„Предлог да компаније плаћају порез не према седишту, већ према начелу где праве промет не да је добра за Србију, већ је изванредна. Не само у погледу страних компанија које послују овде, већ и домаћих које су такође регистроване у иностранству, односно седиште им је у пореским рајевима. Стране компаније овде ништа не плаћају. Већина њих даје минималне зараде, плус 20 одсто што значи да обезбеђују плату од 37.000 динара. Још постоји и неопорезовани део зараде што значи да порезе и доприносе плате само на 18.000 динара. Такође, оне у Србији не исказују добит. Све је то манипулација. Узели су кредит из иностранства, такође маркетиншке услуге и на крају искажу само симболичну добит”, наводи Савић.
Додаје, да би у случају плаћања пореза према седишту нови власници РТБ Бор издвојили велики порез. Доста новца би стигло и од „Рио Тинта”. Од „Фијата” пак не, јер он слабо ради и више даје држава њему, него он држави. Подсећа да је логика бизниса да се на реинвестирану добит не плаћа порез. Боље је за државу да тај неко ко има паре инвестира и запосли људе него да држава незапосленима даје новац преко својих служби.
Милан Ковачевић, саветник за страна улагања, каже да је идеја да се крене у борбу против офшор зона нереална. Оне ће увек постојати и не може се наредити некој земљи да ради нешто што није у њеном интересу. Питање је само како ће државе у којима послују компаније из офшор зона да се односе према томе и да их опорезују.
„Разлози зашто се неко региструје на таквим дестинацијама су у новије време сужени. Сада се фирме пуно купују и продају и компаније се за офшор опредељују јер оне не наплаћују порез на капиталну добит приликом трансакције. Такве земље постоје и у ЕУ као што је Кипар”, напомиње Ковачевић. Предлог Г-7 он више схвата као декларацију у ком правцу треба да се иде.
Јована Рабреновић/Политика
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: