• Поглед

Памтимо и никад не заборављамо да су нас бомбардовали: 21 година од НАТО злочиначке агресије

5 година ‎ ИН4С

24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији.

НАТО агресија, 1999.

НАТО злочина морамо и данас да се сетимо… тешко је што га не можемо обележити као протеклих година како и доликује, због КОРОНА вируса и изолације коју сви морамо да поштујемо, због нашег биолошког опстанка. Битно је да тај злочиначки период никада не заборавимо и њега се сетимо и то исто пренесемо нашој деци.

24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез.

До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.

Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.

У злочиначком бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом (а последице од осиромашеног уранијума тек ових година видимо по све већем проценту оболелих од канцера).

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Аутобус Ниш експреса био је мета НАТО авијације. Погинуло је 40 људи

Последњи злочиначки НАТО пројектили на Србију пали су 10. јуна, у 13:15 недалеко од Косовске Каменице.

Злочин који траје…

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је податке:

Пре бомбардовања 1997. у Србији је од малигних болести умрло 16.973 особа, а 2007. тај број се попео на 20.417, што представља пораст од 20%.

Ово морамо знати…

На Србију је бачено 13 тона осиромашеног уранијума

(По прорачуну доктора нуклеарне физике Владимира Ајдачића)

Време распадања уранијума је 4,5 милијарди година

После бомбардовања 1999. дошло је до пораста броја оболелих од тумора (прим. др Радомир Ковачевић, начелник сектора за Радиолошку заштиту „Др Драгомир Карајовић“)

Последице трпимо и данас.

Злочин над децом

У Нато-интервенцији 88 малолетне деце је изгубило живот.

Мала Милица Ракић канонизована је као симбол њиховог страдања.

Милица Ракић постала је симбол страдања и невиних жртава у НАТО бомбардовању Србије и Црне Горе 1999.

Споменик Милици Ракић налази се у Ташмајданском парку у Београду, док је њена биста по трећи пут постављена на споменик деци жртвама настрадалим у НАТО бомбардовању, јер је два пута била мета вандала.

У Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Тврдош код Требиња насликана је фреска мале Милице заједно са осталим мученицима.

На фресци, која је дело ђакона Николе Лубардића из Београда, пише „Свети новомученик од НАТО. Милица дете“

(Приредио, Ђорђе Бојанић)

(српскаисторија)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: