Pakao Dobrovoljačke i herojstvo Milana Tepića: Ratko Katalina u “Srpskom sv(ij)etu”

„Ja sam taj dan stigao u Sarajevo, naveče je bilo nesigurno, upozoren sam da brinem o ličnoj bezbednosti. Naveče smo slušali da je ubijen mladoženjin  otac, stari svat i da je pocepana srpska zastava nošena povodom te svečanosti. Dakle, ubijen je Nikola Gardović, a jedan sveštenik Miković je teško ranjen. To je bilo protumačeno kao diverzija prema Srbima, i nazvali smo to ‘Hitac u mir’, jer je do tada bio mir, izuzev verbalnih ekcesa nije bilo većih problema. To je uradio čovjek pod imenom Ramiz Delalić, i on je tim hicem stavio sebe u istorijsku legendu koja je prva digla ruku na mir. Kada su ga pitali zašto je pucao na čoveka, rekao je da šta ima tražit Srbin na Baščaršiji. Umesto da bude kažnjen, faktički je nagrađen. Postavljen je na dužnost komandanta Brdske brigade koja je bila raspoređena u Sarajevu“, rekao je pukovnik u penziji Ratko Katalina u emisiji „Srpski sv(ij)et“ naglašavajući da je sva zapadna propaganda lažno informisala svjetsku javnost da je Srbin ubio muslimanskog svata, i da ta vijest nikada nije demantovana.

Voditeljka Gordana Janićijević je prelistavajući knjigu “Tri rata Ratka Kataline”, koju je napisao gospodin Ratko Katalina, nailazila na zanimljive detalje, koje je sam autor komentarisao. Ova knjiga je geneza rata u Jugoslaviji, a tri rata su tri vojna radna zadatka o kojima priča autor u emisiji: u Sloveniji, Bosni i Hercegovini I u Hrvatskoj.

Na pitanje otkud oružje onima koji nijesu pripadali JNA, odgovorio je:

„Muslimani su imali ilegalne snabdevače oružja, a uzimali su i iz skladišta koja su bila zajednička, koja nisu dali da se evakuišu. Jovan Divjak je jedan kamion naoružanja i opreme naredio da se preda muslimanima, i za to je od Vojnog suda sankcionisan na osam meseci zatvora, a da bi izbegao zatvor, dezertirao je na muslimansku stranu“

Po riječima gosta Nacionalne televizije Srbi su masovno napuštali Sarajevo, jer nijesu imali izbora, bili su napadani, pa i ubijani, da bi im bio preotet stan, situacija je rukovodila mjerama, kako kaže pukovnik u penziji, umjesto da se predupređuju situacije.

Govorio je o masakru osam vojnika koji je dugo sakrivan, a zatim je govorio i o masakru u Sjekovcu u blizini Doboja, gdje je ubijeno 60 ljudi, za koji je rekao da je plod agresije Hrvatske. Oni iz obavještajne službe su imali podatke o maskiranom transporteru, kojim je kasnije izvedena ta operacija, ali rukovodstvo nije reagovalo na te informacije na vrijeme.

Na sve ove događaje se oglušila i međunarodna zajednica i zvanični Beograd, po njegovim riječima. Gost Srpskog svijeta je temeljno analizirao šta se sve dešavalo prije i tokom povlačenja snaga JNA 2. i 3. maja iz Sarajeva, kada je kolona prekinuta kroz Dobrovoljačku ulicu, i tom prilikom su poginula 42 pripadnika Vojske, ranjeno 70 i zarobljeno 207. Ova tema je i danas predmet manipulacija, jer pripadnici tvz. Armije  BiH, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija su imali svoju verziju price, iako je tadašnji predsjednik Predsjedništva Alija Izetbegović garantovao bezbjedno povlačenje:

“Kasarna je udaljena bila od Dobrovoljačke kratko, nekih 500 metara. Nije mogla biti formirana kolona u kasarni, i videli smo da pripadnici ovih formacija pretrčavaju, a i pripadnici Unprofora su nam ukazivali na to. Nikom nije bilo saopšteno da će Kukanjac biti na čelo kolone. Kada kolona krene, trebalo je da se Alija odvoji od Kukanjca i ode, a Kukanjac da sa Mekenzijem produžava za Lukavicu. Međutim, kada su došli do te raskrsnice, vozilo je stalo, ovi iz MUP- a su preuzeli Aliju, Kukanjac je video da iza njega nema kolone I zamolio Mekenzija da pošalje nekog da vidi šta se desilo sa ostatkom kolone. Tada dolaze  do onih scena kada Divjak govori da se ne puca… Videli su da je kolona presečena, ali se ne vidi kuda su odvedeni. Ja sam bio negde u središnjem delu kolone, naše se vozilo nasukalo na vozilo ispred, tada su masakrirali jedan deo njih”.

Nakon pauze je pukovnik nastavio svoje svjedočenje pakla u Dobrovoljačkoj, u kojoj je i sam ranjen i ostao trajno invalid:

“Pretrpeo sam taj šok, dobio sam dum- dum metak, osetio sam kao da me nešto odiglo od asfalta. Taj je metak ušao pored same kičme, i izašao ispod pazuha. Nisam ukopčao posle šoka gde sam, vidim ne mogu ruku da pomerim, vidim krv i zbunjeno shvatam da sam ranjen. Kada je to prošlo, čujem tamo viku, jer su tukli ljude, i odvodili negde. Počeo sam da vičem da me vode negde, da ne završim u jarku. Moj referent, zastavnik Dejanović je prišao, uzeo zavoj i ugurao ga u ranu, mislim da mi je to dosta pomoglo”.

Njegova evakuacija na VMA je izvedena uz pomoć novinara Nikole Ostojića, a nakon oporavka nije imao gdje da se vrati, jer mu je kuća ostala u Sloveniji.

Govorio je o akciji hapšenja koju je izveo, po naređenju, i uopšteno o svom vojničkom angažovanju u Sloveniji, uz mnoštvo interesantnih detalja, a na samom kraju su se dotakli i heroja Milana Tepića:

“Nakon desetodnevnog rata u Sloveniji, krenuli smo u Varaždin, po potrebi službe. Tamo sam se našao u tom drugom košmaru, desilo se to da je Vlado Trifunović predao komandu korpusa. On time nije sačuvao živote, predao je ogromno naoružanje, mnogi su ljudi bili kažnjeni i procesuirani nakon toga, verovatno su i službe bile umešane. Milana Tepića sam upoznao kada je radio na povezivanju tih skladišta i organizovanju miniranja. Video sam da je čovek došao to dobrovoljno da odradi, bio je zaista patriotski raspoložen da to ne padne neprijatelju u ruke. Obećao mi je da to nikada neće ustaše zauzeti. Povezao je sva skladišta kod Bjelovara, a stanica za paljenje je praktično bio njegov transporter, koji je bio na ulazu u taj objekat. Pitao sam ga gde će on da bude kada to bude palio, rekao je da ne brinem. On je izvukao sve vojnike, i ostao sam sa vojnikom koji nije hteo da ga napusti. Njih dvojica su stradali tada, dignut mu je spomenik ovde u Beogradu”.

Pogledajte cijelu emisiju o Tri rata Ratka Kataline na Jutjub kanalu IN4S.