Паја у сарадњи са тужилаштвом сликао припремљено оружје

Контрадикторности о набавци оружја у исказу Мирка Велимировића подгријавају велике сумње. Велимировић је казао да му је Синђелић дао паре да купи пушке, а да је он отишао у Црну Гору и све пријавио полицији и тужилаштву, те да су му у Црној Гори казали да одржава контакт са Синђом, пише „Дан“. Његов исказ о набавци оружја не поклапа се са исказима Братислава Дикића и Кристине Христић.

Оптужени Мирко Велимировић, на саслушању код специјалног тужиоца 18. октобра, испричао је да је узео од Александра Синђелића новац за набавку оружја, које је, наводно, требало да буде коришћено током немира 16. октобра у Подгорици. Он је тужиоцу рекао да је дан пошто је узео новац, размишљао шта да уради и да је одлучио да пође у Црну Гору и све пријави полицији и тужилаштву. Након што је све испричао тужиоцу, договорили су се да Велимировић и даље настави комуникацију са Синђелићем, преноси „Дан“.

Велимировић се предомишљао

Велимировић је испричао да му је Синђелић, на састанку, у Рибарићима, дао 15.000 евра за оружје и да види колико је од тог новца потребно да се одвоји да би се људима који иду у Црну Гору платио пут и боравак. На том састанку је Синђелић од њега тражио да за 15.000 евра купи 50 аутоматских пушака и три сандука муниције. То оружје и муницију, према договору, Велимировић је требао да пребаци у Црну Гору гдје би нашао неку кућу у коју би то смјестио.

„Након овог састанка, иако сам узео новац од Синђелића, два дана сам размишљао шта да урадим. Имао сам двије опције, или да му вратим новац и кажем да не могу да набавим оружје или да одем у Црну Гору и све пријавим. Одлучио сам да ипак одем у Црну Гору, у полицију, и све испричам. У полицији сам тражио да причам са начелником и испричао му све што је било до тада, а он ме је упутио код тужиоца, гдје смо се договорили да видимо докле ће то ићи и ја сам на то пристао,“ испричао је Велимировић.

Након разговора са тужиоцем пошао је у Србију и поново се срео са Синђелићем, који је иницирао тај сусрет. На том састанку он је Синђелићу рекао да може набавити оружје и муницију, али да треба још новца. Синђелић му је том приликом дао још 15.000 евра и саопштио му да људе које он буде ангажовао неће учестовати у нападима и да неће користити оружје те ноћи те да постоје друге групе које су задужене за то и да ће се накнадно све договорити.

„Синђелић је од мене тражио да сликам оружје и да му покажем фотографију. Након тог састанка ја сам се вратио у Црну Гору, сликао оружје које је већ било припремљено и одмах након тога сам се вратио у Србију како би му показао ту слику,“ наводи „Дан“ исказ Велимировића.

На следећем састанку, тврди он, Синђелић му је дао један телефон за за који је рекао да је посебан и да могу слободно да причају, јер се не може прислушкивати. Тај телефон је Велимировић требао да преда неком Николи (прим аут. Никола је псеудоним који се користи за једног од осумњичених), кад дође поново у Црну Гору. Тражио је тада да му Синђелић покаже људе којима треба да преда оружје, али је он казао да се он с њима срео раније и да нијесу могли доћи да се виде са њим. Према упуству које му је дао Синђелић, он није требао да чека људе који ће употријебити оружје, већ само да преда тај телефон Николи и да се врати у Србију.

Велимировић не зна гдје је кућа

Велимировић је по договору дошао у Црну Гору са својим људима, који су отишли до манастира Острог, а он је остао у Подгорици да чека да му се јави Никола. Покушао је да га добије на број који му је дао Синђелић, али безуспјешно и, о свему је обавјештавао Синђелића. Он му је казао да не брине и да ће му се Никола јавити, што се и десило, па су се нашли у 22:20 часова, код неког супермаркета.

„Чуо сам се са Синђелићем, прије него што сам пошао да се видим са Николом и он ми је тада рекао преко телефона да је план да се масовно крене да се Скупштина заузме и да се Мило јавно ухапси. Како је он то мислио да изведе, мени није познато,“ рекао је Велимировић на саслушању код специјалног тужиоца 18. октобра.

Испричао је да се срео са Николом, који је био са неком женом и да је казао том човјеку: „Стрико ти је послао ракију“ и предао му телефон. Та жена, у моменту кад му је дао телефон, како је казао већ је била отишла у ауто.

„Разговарао сам са Николом и рекао му да имам и кључеве од куће у којој се налази оружје и испричао му да ми је Синђа рекао да све могу да му кажем. Кад сам му рекао за оружје, мало ме је чудно погледао, али је рекао, нешто у смислу да је Синђелић луд. Након тога ме је питао колико људи има, на шта сам му одговорио да су људи који су са мном дошли на протест и да немају никакве везе са оружјем. Након овога ми смо његовим аутом пошли како бих му показао гдје је кућа са оружјем, а током вожње сам му рекао да не знам адресу куће, већ да је могу погодити ако долазим из правца Берана и да прво треба да одемо на пут за Беране, па онда да нађемо кућу. Ми смо дошли до те куће и ја сам рекао да треба да види оружје јер је Синђа тако рекао, али је он одговорио да неће да гледа оружје, већ нешто у смислу: „Нека, видјећу“. Тада сам му рекао да је оружје у гаражи и да мене остави било гдје. Он ме је оставио на пумпи, а кључеве од куће сам му дао раније, док смо били испред куће. Након тога, пошто сам ја изашао из кола дошла је полиција,“ испричао је Велимировић код тужиоца.

Он је казао и да је његове људе он организовао да дођу, с тим што су се договорили да уколико буде гужве на протестима да буду са стране. Велимировић је тврдио и да кад је видио Николу није знао ко је та особа.

„Мени је Синђелић рекао да иза све га стоје неки јаки људи из Црне Горе, при чему није говорио било које име, нити организацију, нити било шта слично. Није ми причао зашто све ово ради, али јасно је чим хоће да уђе у Скупштину и да ухапси Владу,“ испричао је Велимировић.

Према његовим ријечима, људи које је он ангажовао да дођу на протесте немају никакаве везе са оружјем нити са плановима да уђу у Скупштину или да се хапси било ко.

Он је одговарајући на питање тужиоца рекао да не познаје командира Сељимија из косовске полиције и да му он није обећао да ће му дати новац да дође у Црну Гору.

Искази Велимировића, Дикића и Христић не поклапају се у дијелу који се односи на оружје

Искази Мирка Велимировића и осумњичених Братислава Дикића и Кристине Христић се не поклапају у дијелу који се односи на кућу у којој се наводно налазило оружје. Дикић је у свом исказу код тужиоца навео да се срео са неким човјеком испред „Делте“, непосредно прије хапшења. Испричао је да се прије тога чуо са Синђелићем, који му је рекао да ће послати човјека у Подгорицу да му донесе телефон, јер његов телефон није функционисао јер нема укључен роминг, наводи „Дан“.

„Синђелић је знао да идем за Црну Гору тог викенда, због одмора и посјете манастиру Острог. Прије него што сам кренуо за Црну Гору рекао сам му да тамо идем са пријатељем Николом, а то се име односило на Кристину, с којом сам у љубавној вези, па нијесам хтио да кажем њено име, јер зна да сам ожењен. Синђелић ми је тада рекао да ће и он за викенд бити у Подгорици јер иде на неке протесте у недељу и позвао ме да идем и ја, али сам му казао да тога дана идем у манастир Острог.

Пошто није могао да ме добије у суботу на телефон, а тада сам већ био у Будви, послао ми је поруку на ‘Фејсбук’ да не може да ме добије на телефон. Казао сам му да немам укључен роминг, а он ми је казао да ће послати човјека у Подгорицу да ми донесе телефон и ја и Кристина смо пошли за Подгорицу. Како је падала киша, ја нијесам много обраћао пажњу на тог човјека испред ‘Делте’, а он ми је пружио руку и рекао: „Ево ти ракија, послао ти Перо“ (прим. аут. Дикић у свом исказу именом Перо ословљава Синђелића), што је код мене и Кристине изазвало додатни смијех. У његовој руци је био мобилни телефон који ми је дао, а који сам ставио у џеп, а кад смо ушли у ауто одложио сам га поред сједишта. Тај човјек ми је рекао да је дошао због протеста у Црну Гору, а ја сам му одговорио да ме протести не занимају, да нећу тамо да идем и да сам приватно у Црној Гори. Тада је тај човјек рекао да нема превоз и питао је да ли можемо да га пребацимо до куће, што смо пристали јер је падала киша. Питао сам га гдје живи, а није умио да ми објасни гдје му је кућа,“ казао је Дикић.

Они су тако кружили градом неко вријеме јер Велимировић није умио да објасни гдје му је кућа.

„Казао ми је да му се кућа налази на улазу у Подгорицу, из правца Берана и тек кад смо укључили навигацију , послије проласка кроз један кружни ток, он је рекао да скренем лијево и да му је ту кућа. Према његовим казивању ту кућу је изнајмио од неког човјека из Бара коме је реновирао кућу. Када је кренуо да излази из кола позвао нас је да одемо у кућу да попијемо ракију и да му је Перо рекао да обевазено сврате на ракију у кућу. Рекао сам му да излази из аута и да нећу да свраћам у кућу нити да пробам ракију. Он ме тада замолио да га онда одбацим до бензинске пумпе, која се налази у близини. Стао сам му поред неких степеница на коловозу, а он кад је излазио казао је: ‘Пера ми је рекао да ти за њега дам кључеве’, а ја сам му изнервиран овом ситуацијом казао: ‘Добро, добро. Збогом, макни се више’. Он је кључеве спустио на конзолу између сједишта возача и сувозача и изашао из кола и у том тренутку су дошли полицајци у цивилу и ухапсили мене и Кристину,“ испричао је Дикић.

И осумњичена Христић је пред тужиоцем поновила исту причу као и Братислав Дикић, везано за овај догађај.

„Нијесам видјела да је Братислав, коме је надимак Бата, а не Никола, преузео телефон. Када нас је полиција ухапсила нађен је у ауту један мобилни и кључеви, а за тај мобилни сам сигурна да није Братиславов, јер је он имао са собом четири друга телефона,“ казала је она.

РСЕ о везама Синђелића и Бујића

Украјински Сервис Радија Слободна Европа дошао је до видео разговора путем Скајпа, између Синђелића и Венцислава Бујића, „контроверзног политиколога“ који је, како се каже, снимљен 11. марта 2015. године. Током тог разговора, Синђелић говори Бујићу о својим везама са руским Министарством одбране. Такође, он спомиње и Братислава Живковића који је, према ријечима Синђелића, био члан такозваних „Четника“, српске борбене организације, милитаната који су се придружили руским козацима у чувању контролних пунктова код Севастопоља током руске анексије Крима 2014, наводи „Дан“.

Венцислав Бујић је рекао да је управо Синђелић био тај који је давао препоруке руској војсци о српским војним добровољцима, онима који су тражили начин да се придруже руским операцијама током инвазије на Крим.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: