Погрешно је сматрати да су они који су за Отворени Балкан против европских интеграција, али гријеше и они који мисле да је циљ иницијативе стварање „нове Југославије“, поручили су на Еуронењс-у предсједник Привредне коморе Сјеверне Македоније, Бранко Азески и савјетник предсједника Привредне коморе Србије, Ненад Ђурђевић.
Упутили су позив Приштини, Подгорици и Сарајеву да се придруже, док је Азески као као крајњи циљ иницијативе навео могуће стварање царинске уније, преноси портал Коссев.
Иницијатива Отворени Балкан потекла је у Новом Саду, октобра 2019. године, под именом Мини Шенген, које је средином прошле године промијењено.
Њени иницијатори српски предсједник, Александар Вучић, садашњи албански и бивши сјеверномакедонски премијери, Еди Рама, односно Зоран Заев, покренули су је с циљем економског повезивања држава Западног Балкана, односно остварења четири слобода – кретања робе, људи, услуга и капитала.
Ова иницијатива је до сада успјела да се реализује кроз сарадњу земаља иницијатора. Са друге стране, упркос више позива – иницијативи се нису придружили Сарајево, Подгорица и Приштина.
Највећи отпор Отвореном Балкану заправо пружа тзв. Косово у континуитету, односно актуелна власт и то још од 2019, када је иницијатива представљена у Охриду, тј. потписана заједничка декларација о регионалној сарадњи.
За разлику од Приштине, Сарајева и Подгорице, предсједник Привредне коморе Сјеверне Македоније, Азески и савјетник предсједника Привредне коморе Србије, Ђурђевић, отворени Балкан виде као средство за јачање регионалне сарадње од које ће сви имати користи.
Азески је казао у емисији Еуронењс вече, да су са покретањем иницијативе почели да дувају „нови вјетрови“ у региону.
„Коначно смо схватили да иницијативе за регионалну сарадњу треба да крену од нас, а не да долазе вани. Отворени Балкан је иницијатива која је подржана од стране бизниса, зато што бизнис осјећа да је то њен пројекат и са њом треба да се настави“, оцијенио је Азески.
„Само код нас можеш да видиш редове камиона од 11 километара – зар то није срамота за све“.
На овонедјељном панелу у оквиру форума „Отворени Балкан“ у Београду најављено је издавање првих индентификационих картица које ће омогућити слободан приступ тржишту рада на западном Балкану, а што је један од договора постигнут међу чланицама ове иницијативе.
Ђурђевић, каже да се примјена ових картица за сада односи само на три земље, односно чланице иницијативе.
Ђурђевић објашњава да ће са картицама сваки грађанин моћи да приступи јединственом тржишту радне снаге и да ће моћи да се запосли у било којој земљи чланици иницијативе а на основу пријаве преко портала.
„Након регистрације (радник) добија идентификациони број и картицу с којом онда може да формално приступи тржишту радне снаге код послодавца и да има регулисан статус у тој земљи“, навео Ђурђевић и изразио наду да ће се иницијативи придружити и Црна Гора, Босна и Херцеговина и Косово, односно да ће се систем картица примјењивати у цијелом региону.
Ђурђевић и Азески на питање о томе зашто би и за какве то послове људи из једне чланице отвореног Балкана путовали у другу, поручили су да ће се кроз иницијативу разрадити могућност конкуренције, те да ће грађанима бити на располагању више опција.
Обојица указују на још једну предност иницијативе – олакшани прелазак границе.
„Имаће посебан пролаз. Само код нас можеш да видиш редове камиона од 11 километара – зар није то срамота за све нас. Грађани ће имати посебне пролазе исто као и у ЕУ. Све ће то значити и за грађане и за фирме. Од празне приче сада ће имати конкретан интерес“, казао је Азески.
Ђурђевић се осврнуо на сертификате за робу која се транспортује преко границе, указавши на то да ће они бити признати у свим чланицама иницијативе, услед чега, како каже, неће бити дупле контроле на прелазима, а самим тим и дужих задржавања.
Политичке елите да се не намећу привреди, већ да сарађују у концептирању законских рјешења
Азески каже да већина привредника у Сјеверној Македонији подржава отворени Балкан и види његов потенцијал. Са друге стране, оцјењује да без владавине права и функционалности државе нема економског раста.
Управо зато је указао на потребу да власти сарађују са Привредним коморама у концептирању законских рјешења, а не да привредници буду противници у имплементацији ових рјешења.
У Црној Гори и Босни и Херцеговини влада подијељено мишљење међу политичарима о томе да ли би ове земље требало да се прикључе иницијативи. Са друге стране, политички званичници у Приштини су једногласни – противе јој се и виде је као корак ка стварању „нове Југославије“.
Азески каже да неријетко чује питање „шта је крајњи циљ отвореног Балкана“. Он, међутим, тврди да то није „опет нека Југославија“ и савјетује политичарима да то објасне грађанима.
„Крајњи циљ, треба јасно да се каже, да је можда нека царинска унија… То је дио предвидљивости да би се укључили људи. Јер ако је тако и ако ја могу сада, рецимо, у овој кризи да подигнем ниво производње електричне енергије у Македонији, онда ћу да направим јавно партнерство у државном предузећу… Знаћу унапријед да та струја може да се пласира и вани“, додаје Азески.
Ђурђевић је уједно прокоментарисао изјаву новог премијера Црне Горе, Дритана Абазовића, који је, за разлику од предсједника ове земље који такође истиче у први план Берлински процес, недавно за приштинске медије указао на позитивне стране отвореног Балкана, уз оцјену да је ријеч о иницијативи која је створена да „укључи шест земаља“ у региону.
Ђурђевић је поздравио спремност и жељу премијера Црне Горе, са друге стране, указује на потребу деполитизације саме иницијативе.
Уједно наводи и да су погрешне перцепције да су они који су за отворени Балкан против Европских интеграција, те тврди да таква поларизација постоји у јавном мнењу Црне Горе.
Ђурђевић такође каже да Берлински процес и отворени Балкан нису супротстављене иницијативе.
„Мислим да је то потпуно погрешно постављена ситуација. Отворени Балкан и споровођење иницијативе у том оквиру је рађено по моделу Европске уније и мислим да уколико би се та иницијатива спороводила као што се спроводи код нас, да би она припремала регион и отворила канале за Берлински процес“, закључио је Ђурђевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
