У петак, 21. септембра, на тргу испред Спомен дома „Стефан Митров Љубиша“ (ЈУ Музеји и галерије Будве) у Старом будванском граду, свечано отворена манифестација међународног карактера „Дани европске баштине“, која се ове године реализује под слоганом „Умјетност дијељења“.
Реализацију „Дана европске баштине“ у Будви (другу годину заредом) подржало је Министарство културе Црне Горе, а организују се у Европској години култуне баштине (2018).
Ова значајна манифестација у нашем граду отворена је у петак документарно-умјетничком изложбом „Записи и цртежи у пролазу“ проф. Александра Радојевића, дипл. инг. арх. из Београда, а наредног дана била је пропраћена разговором са професором Радојевићем (22. септембар).
Петак, 21. септембар – отварање манифестације интернационалног карактера „Дани европске баштине“ у Будви
На почетку програма отварања „Дана европске баштине“, у име ЈУ Музеји и галерије Будве, обратио се Душан Медин, дипломирани археолог и мастер менажер у култури, координатор манифестације и организатор изложбе „Записи и цртежи у пролазу“, који је бројне присутне ближе упознао са овом манифестацијом и програмом који је Установа приредила у периоду од 21. до 30. септембра. Између осталог, Медин је указао подршку Министарства културе и упутио захвалност, даље говорећи о међународном карактеру ове манифестације, поменувши бројне партнере, сараднике и пријатеље овог пројекта из земље и иностранства. Казао је: „На више локација у Будви и Петровцу заинтересовани домаћи и инострани посјетиоци имаће прилику да уживају у програму интернационалног типа. Прије свега, у цртежима и записима проф. Александра Радојевића, али и у разговору са њим, потом у документарној изложби фотографија и предавању о праисторијској умјетности из Словеније (бронзане ситуле), реализованој у сарадњи са Долењским музејом из Новог Места и са Амбасадом Републике Слоненије у Црној Гори. Даље, програм садржи представљање зборника радова о свјетски чувеном нархеолошком налазишту Црвена Стијена код Никшића, чији је уредник амерички професор др Роберт Боб Вејлон, а издавачи ЦАНУ и ЈУ Народни музеј Црне Горе. Коначно, млади црногорски умјетник Ђорђе Рашовић, академски сликар, имаће своју самосталну изложбу у оквиру програма ове манифестације. Сви програми почињу у 20 часова и улаз је слободан“.
Медин је потом истакао финансијску, логистичку и другу подршку Општине Будва, оснивача ЈУ Музеји и галерије Будве, и позвао потпредсједника Општине, Владимира Булатовића да се тим поводом обрати. Булатовић се, такође, осврнуо на подршку Општине Установи и упутио захвалност Министарству културе Црне Горе што кроз различите програме суфинансира рад ове установе. Истакао је и да Установа реализује квалитетне програме различитог карактера, као и да је посебно значајно то што се већ другу годину заредом придружила бројним европским градовима и државама који деценијама уназад обиљежавају „Дане европске баштине“. „Сви знамо да нас умјетност и култура спајају, независно од нашег поријекла, језика, историјског и политичког контекста из ког потичемо, који су нужно различити – али нас управо тиме богате у својој различитости. Кроз дијељење умјетност и култура нас заправо спајају“, закључио је Булатовић.
Манифестацију је отворила Добрила Влаховић, самостална савјетница И за непокретну културну баштину Министарства културе Црне Горе, сљедећим ријечима: „Посебно ми је задовољство што се захваљујући Министарству културе и ЈУ Музеји и галерије Будве ова манифестација обиљежава и овдје у Будви, граду који баштини богату културну традицију и на чијој територији се налазе значајни сегменти црногорске културне баштине, који указују на богату историју и традицију овог простора, на бројне културе које су оставиле свој траг, а који држава Црна Гора чува и штити за будуће генерације, као важан фактор црногорског националног идентитета и дугорочни ресурс. „Дани европске баштине“ обиљлежавају се у преко 50 европских држава, потписница Европске конвенције о култури, програмима чији је циљ да се широкој јавности у европским државама приближи и учини доступним богато културно насљеђе и да се истакне јединство разноликости заједничког европског насљеђа, као једног од најкарактеристичнијих чинилаца европског идентитета. Црна Гора под покровитељством Министарства културе, мјеста одакле почињу све културне политике и стратегије, које се базирају на поштовању међународних стандарда, већ једанаесту годину, успјешно обиљежава манифестацију, „Дани европске баштине“ кроз бројна културна догађања, што указује на њену припадност европској културној сцени. Вјерујем да и овај догађај јасно указује да једино заједничким настојањима можемо остварити видљиве резултате наше мисије, која знатно превазилази националне оквире, што се и вешерас показује обиљежавањем овог значајног међународног датума, кроз бројне програме и пројекте које је припремила ЈУ Музеји и галерије Будве“, закључила је Влаховић.
Петак, 21. септембар – Отварање изложбе проф. Александра Радојевића „Записи и цртежи у пролазу“
Након свечаног отварања манифестације услиједио је централни програм прве вечери „Дана европске баштине“ у Будви – отварање документарно-умјетничке изложбе „Записи и цртежи у пролазу“ проф. Александра Радојевића, дипл. инг. арх. из Београда. Ова изложба инспирисана је Радојевићевим импресијама приморског дијела Црне Горе, а сви цртежи настали су у периоду 2001–2016, међутим, изложено је било и неколико цртежа насталих средином прошлог вијека.
На самом почетку програма присутне је поздравио и о аутору ближе говорио проф.др Илија Лалошевић, архитекта из Котора: „Изузетна ми је част и задовољство да у овом будванском храму културе кажем неколико ријечи о изложби нашег колеге професора Александра Радојевића, која је пред нама. Морам да нагласим да сам и сам своја прва знања из архитектуре стекао од уваженог професора, а од оснивања Архитектонског факултета у Подгорици имао сам још веће задовољство да радим заједно са њим, као колеге наставници. Када је у питању професор Радојевић, његов дух и енергија су, без икаквог претјеривања, изузетни. Радојевић је, такође, изузетан ентузијаста, надарени истраживач, архитекта и педагог ведрог духа. На овој изложби презентирао је дио запажања и дијалога са нашом културном баштином, почев од краја 50-их година прошлог вијека. Он је ходочасник архитектуре и културног пејзажа и свестрани ренесансни „хомо универсале“. Цртежи су му непревазиђени по свом сензибилитету, минуциозности и поетици камена као материјала. Али, уз архитектуру ту је увијек и топлина и присност између човјека и амбијента. Његови зидови и градитељска ансамбли, нарочито они приморски, зраче топлотом, али и топлином. Мислим да је нарочита вриједност цртежа професора Радојевића јединство културне и природне баштине и однос према њима, те да он личним примјером на најбољи начин показује да се улога наставника не завршава „еx цатедра“, већ да она траје читав живот. Желим професору Радојевићу да још дуго година пролази овим просторима и својим цртежима нам скреће пажњу на њих“, надахнуто је заокрућио свој говор проф. др Илија Лалошевић.
Архитекта Андрија Маркуш отворио је изложбу „Записи и цртежи у пролазу“ сљедећим ријечима: „Цртежом у својем окружењу и планирању Александар користи три колосјека, ка три засебна циља, боље рећи подстицаја. Један је овај сада гдје као занесени градитељ са одушевљењем стоји испред давног насљеђа наше архитектуре – нашег приморја, гдје старо, а од њега исцртано, постаје ново, без ггдје заборављеног камена „да се грађевина не обурда“, за који је сваки камен давни клесар морао да се одмори, а сада га је аутор прочитао између редова. Тако, ми данас овдје ништа не гледамо што нијесмо видјели, но – шта је прочитано, попут Платонових нама шифрованих порука – да тада не дођу до власти и тешко прође као његов учитаљ Сократ. Одмарао се пред својим дјелима оловком у руци и Александар, одмарао се читањем за дијалог са амбијентом – за другз фазу цртања – цртања његових објеката које је овдје и другдје градио, које је његов други цртачи колосјек. Трећи колосјек цртања му је је научни и едукативни, као професору Архитектонског цртања на факултетима у Београду, Приштини, Подгорици и Бања Луци“.
На крају вечери, присутнима се обратио аутор и захвалио организатору изложбе – ЈУ Музеји и галерије Будве, Општини Будва, Министарству културе Црне Горе и осталим пројатељима и сарадницима на изложби, истакавши част што излаже у Спомен дому „Стефан Митров Љубиша“.
Субота, 22. септембар – Разговор са проф. Александром Радојевићем – пратећи програм изложбе „Записи и цртежи у пролазу“
Други програм „Дана европске баштине“ у Будви обиљежен је разговором са проф. Александром Радојевићем, који је водио Душан Медин, на тргу испред Спомен дома „Стефан Митров Љубиша“ у будванском Старом граду.
Вече је отпочео Медин представљањем Радојевићеве биографије присутнима: „Проф. Александар Радојевић рођен је у Новом Саду 1934. године. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1958. године. Специјализације: Лондон (1965), Москва – МАРХИ (1974) и Мексико – ИМЦЕ (1980–1981). Био је запослен на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. У звању редовног професора (1984) одлази у пензију (2002). Предавао на архитектонским факултетима у Приштини (1979–1989), Бања Луци (1998–2008), Подгорици (2002–2012), на Департаменто де Хисториа дел Арте на Универзитету у Овиеду, Астуриа, Шпанија (1996–1998) и на Фацултад де Арqуитецтура y Урбанисмос на Универзитету у Концепциону, Чиле (2002). Руководио последипломским студијама – смер Архитектура унутрашњих простора на Архитектонском факултет Универзитета Црне Горе у Подгорици (2010–2014). Професионално се бави архитектонско-урбанистичким пројектовањем, ентеријером, дизајном намештаја и графичким дизајном. Носилац првих награда на архитектонским конкурсима (15), награда и признања из архитектуре, ентеријера и дизајна (9) и Повеље за животно дело у области архитектуре у Србији (2013). Редовни члан УЛУПУДУС-а (1970), члан Уметничког савета АСА (председник) и АРТЦЕНТРА у Београду.“
Кроз разговор проф. Радојевић ближе се осврнуо на поријекло своје породице, која вуче црногорске, српске и грчке корјене, потом на дјетињство и младост проведене у Београду, гдје је, упркос жељи свога оца да упише Машински факултет, изабрао архитектуру. Даље је говорио о студијама и истакнутим професорима, међу којима је издвојио учење и рад са Александром Дероком, Ђорђем Петровићем, Зораном Петровићем и другима, а говорио је и о раном професионалном ангажману на Архитектонском факултету у Београду.
Услиједио је преглед његовог животног и професионалног пута од Београда до других балканских градова, Хиландара, Чилеа и Шпаније, о којима је у својим биљежницама писао и које је цртао, као некада чувени путописац Феликс Каниц, остављајући траг оловком и пером. Посебан фокус усмјерио је на бројне своје ангажмане у Црној Гори, посебно на приморју (Петровац на Мору, Улцињ, Котор, Свети Стефан, Подгорица…), међу којима је истакао рад на сакралној архитектури.
У завршници вечери детаљније освијетлио је вишегодишње искуство у раду на изградњи, уређењу, санацији и реконструкцији више музејских установа у Србији, те о значају односа простора, свјетлости, звука и текста у таквом контексту. Љубав према цртању и писању профедор Радојевић је више пута током разговора подвлачио, додајући да архитекта мора да воли свој позив, као и просторе и објекте којима се посвећује кроз свој рад.
мр Луција Ђурашковић, с. р.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
