Отворен Српски културни центар у Приштини
1 min readПосле литургије у цркви светог Николе у Приштини коју је служио епископ рашко-призренски Теодосије, у Дому Митрополије ове приштинске цркве јутрос је отворен Српски културни центар. У овом Центру, који би требало да сачува културу и традицију приштинских Срба, по речима владике Теодосија, убудуће ће се организовати дебате, скупови, конференције а отворен је пре свега како би се у њему окупљали Срби из овог града, али и са читавог Косова и Метохије.
„Желимо да се овде сабирамо у љубави, јединству и слози. Да овде промовишемо и чувамо све оно што је свето и вредно што су наши преци створили и нама предали у наслеђе а и ми смо дужни да то сачувамо“, рекао је у беседи владика Теодосије, који је послао поруку мира, слоге и јединства.
Отварању Културног центра присуствовали су је Душан Козареб заменик директора Канцеларије за КиМ, Бранимир Стојановић, држави секретар у Министарству пољопривреде, Срђан Поповић, председник општине Грачаница, и други представници Срба са КиМ.
Овај Културни центар ће бити место где ће се окупљати сви Срби из овог града који желе да сачувају идентитет и културу Срба из Приптине, рекао је Стојановић, док је заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев отварање Културног Центра оценио симболичном коцкицом у мозаику повратка сроства у Приштини. Осим богатог културно-уметничког програма, приликом отварања Српског културног Центра у срцу Приштине, приказана је изложба разгледница и фотографија “Стара Приштина” коју је припремила песникиња Радмила Тодић Вулићевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ti, što nikad Kosovo viđelo nijesi!?
Ono, pa nešto zna!?
Zna ono i ko je provokator!
Sve ono zna, kako ništa ne zna.
Laprdalo.
Pogubljeno u vidicima.
Ono …
Kulturni centar!? … “ Da sačuva kulturu i tradiciju prištinskih Srba „!?
Sprda li se to mlađani episkop!?
Kojih Srba? Onih četrdeset hiljada prištevaca proteranih?
Kako đavoljeg više u Prištini nema!
Pa će oni kojih nema, da čuvaju i neguju ono čega nema!?
Moj Teodosije, kako te ja dobro poznam. Još od onda znam.
… Laka jezika.
Ali … Ali jednog dana, kada se tog jednog dana povratimo na sveto nam Kosovo i ljubljenu nam Metohiju, ne znam hoće li nas onda dočekati raško-prizrenski episkop što otvara kulturne centre u srpsku pustinju!? Ne znam.Ali zato znam da će nas čekati naša zemlja, grobovi naši, svi oni pejzaži i vidici sa kojima smo rađali, rasli i starili.I tradicija naša! I svaka ona travka- nezaboravka naša, božurovi i ptice. I ona srpska ptica, ona po kojoj krstismo to svijeto Polje kosovo.
Inače, kulturu, kulturu našu srpsku, sobom nosimo kuj gođ da hodimo. U dobro i u loše, vazde je sobom prtimo! … Kulturu, jašta.
S njom smo uvijek svoji na svome! … Đe gođ da smo! Kuj gođ da nas vjetrovi nose i raznose, pa će i oni jednom da obrnu. U pravu stranu da okrenu, kako je to tako udešeno od kada je svijeta i vijeka : da vjetrovi, prije ili kasnije, obrate na pravu stranu, promene pravac koliko da vrnu ljude, i nas vrnu, i nas Srbe, tamo đe smo jednom davna zakorjenii!
A kada se jedanput vrnemo, s vjetrovima ili bez njih, prije i kasnije, kada se jednom vrnemo, dobro biti neće!
Kako su nas Šiptari za vijeke zadužili, e, bogumi neće!
Otvorio je on i sve Crkve i manastire koji su bili spaljeni i srušeni kako bi tebe i slične provokatore docekao vidik kad se vratite.