Фестивал “Град театар“ почео је синоћ на сцени између цркава, а након свечаног отварања, публика је била у прилици да још једном одгледа представу „Крваве свадбе“ Федерика Гарсије Лорке, у режији Игора Вука Торбице. Мото овогодишњег фестивала је „Повратак у живот“, што је и суштинска идеја водиља у креирању и реализацији фестивала, уз најважнију потребу, потребу за сусретом умјетника и њихове публике.
Отварајући фестивал предсједник општине Марко Бато Царевић подсјетио је да је пндемија корона вируса имала као последицу и обуставу културног живота, али да је позориште је и вечерас знак људске побједе над невољама времена – позориште је повратак у живот.
Он је подсјетио да је идеја о фестивалу настала после земљотреса са циљем обогаћења понуде и враћања гостију у овај град.
“И ово издање фестивала је у истом знаку, знаку повратка у живот и људског лукавства да надмудри пролазност, знаку жеље за игром , смијехом, питањем И постојањем”
Циљ о мисија управе фестивала је да Град театар остане важна тачка на европској мапи позоришних догађања.
“У том подухвату имаће увијек подршку оснивача – Општине Будва” поручио је Царевић.
Директорица ЈУ Град театар Милена Лубарда Маројевић казала је да фестивал за собом има годину за коју се чинило да се све завјерило против њега, од епидемиске пошасти до монструозне тежње да се зарад политике и нечијих деструктивних нагона фестивал по сваку цијену заустави са ко зна каквим плановима за даље.
“На срећу ти планови нису остварени. Фестивал је сачувао континуитет и у смањеном обиму је ипак одржан и прошле године али смо на крају отежавајуће околности претворили у предност , па смо финансиска средства која није било прилике уложити у програм уложили у опрему”.
Осим тога, како је додала, напустио нас је редитељ Игор Вук Торбица, који је постао више од још једног редитељског имена на фестивалу “Град театар”. “Он је постао наш сапутник у заједничкој мисији, угледна подршка у свијету умјетности, неко од кога смо свакдоневно учили”, Због свега тога, отварање као и први дани 35. фестивала “Град театар” посвећени су Игору Вуку Торбици.
Фестивал је своје истрајавање на високим поетским вриједностима , својим пажљиво бираним програмима заслужио И од ове године постао члан најугледније европске фестивалске позорнице.
Он постоји у граду који жели да постане Европска престоница културе И због тога Град театар мора остати мјесто највиших вриједности естетике И духа поручује Маројевић.
“Ако се неко још увијек пита има ли све то заправо толики значај И вриједи ли толиког труда сва та борба одговорићемо ријечима Игора Вука Торбице : Моћ позоришта није велика али је увијек кључна. Допире до оног дијела људи који ће на послетку држати греду како се цео кров неби срушио на нас” закључила је Маројевић.
Како итичу организатори Фестивала, „Крваве свадбе“ су премијеру имале на XXXИИ фестивалу „Град театар“, а затим су наставиле свој позоришни живот на сценама региона. Премијерно извођење на сцени копродуцента уприличено је 2018. године, а представа је била и на њиховом редовном репертоару током сезоне 2018-2019. Приказана је и на 23. Југословенском позоришном фестивалу „Без превода“ у Ужицу, гдје је Милица Грујичић добила награду „Ардалион“ за најбољу женску улогу. Представа је изведена и у Херцег Новом, у организацији ЈУК Херцег феста, поводом обиљежавања 50. Празника мимозе. На МИТ фестивалу у Краљевском позоришту „Зетски дом“ на Цетињу, публика је након гласања изабрала „Крваве свадбе“ за најбољу представу.
Представа је изведена и пред словеначком публиком, на 26. Приморском полетном фестивалу у Копру, као и на „Барском љетопису“ и „Пургаторијама“ у Тивту.
Приказана је и на XXXIII „Граду театру“ као и на Бијеналу црногорског театра у Подгорици, гдје је Игору Вуку Торбици додијељена награда за најбољу режију, Варји Ђукић за набољу женску улогу, а Владимиру Пејковићу за најбољу музику. Игор Вук Торбица награђен је и наградом „Град театар“ за допринос позоришном стваралаштву за 2017-2018. годину.
Глумац Павле Поповић је казао да му је играње ове представе само по себи посебно из више разлога.
“Двије године нисмо играли “Крваве свадбе”. Прошле године се убио редитељ наше представе па је онда ово играње само по себи посебно и носило је другу емоцију. Наравно, да не буде ништа патетично, што не би ни он волио да буде, али дали смо све од себе да урадимо то што је он тражио од нас и да му се на тај начин захвалимо.”.
Глумица Маја Стојановић казала је да је цијели процес био јако интензиван због свих околности.
“Добили смо корекције од других сарадника који су ту и који нас прате и који су просто знали каква је представа била и на премијери, како се касније развијала. То су све Игорови пријатељи, који нису дали да ми ту нешто претјерано мијењамо, чак ни у том емотивном смислу, него да се задржи мјера, јер је и Игор све вријеме форсирао да то треба да тече као ријека и да ту нема никаквих патетика.”
Глумица Милица Грујичић је истакла да је све у вези са извођењем ове представе било јако емотивно.
“Нашли смо се, наравно, са сјећањем на Игора који није више са нама и то је прилично тешко. Али и даље играмо представу коју смо направили сви заједно у великој љубави и ово је била као нека нова премијера, била је доста чудновата, дешавале су се разне ствари. Мени је срце једноставно пуно и срећна сам што смо поново у овом амбијенту и све укупно је заиста чаробно”.
Представа “Крваве свадбе” на програму је и у недјељу 11. јула са почетком у 21х на сцени између цркава.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
