Откривена тајна древног писма из пећина: Да ли је ово језик изгубљеног народа?

Стене унутар пећина и исушених корита река у оманској области Дхофар носе натписе старе готово 2.400 година, исписане тајанственим писмом које вијуга по површини. Више од једног века, ти натписи – познати као дхофарско писмо – изазивали су недоумице јер нико није успео да их дешифрује.

Сада, у студији која ће бити објављена у часопису “Jaarbericht Ex Oriente Lux”, један лингвиста тврди да је дешифровао главну подврсту дхофарског писма и пронашао доказе да његово писмо није настало у јужној Арабији, пише Спутњик.
Дуготрајна загонетка дхофарског писма довела је до бројних теорија током деценија, укључујући и маштовиту идеју да су “то натписи народа ‘Āд, изгубљеног арапског племена поменутог у Курану”, каже аутор студије Ахмад ел Џалад, лингвиста са Државног универзитета у Охају. Нова студија, како каже Гиулиано Кастања, лингвиста са Универзитета Нормал у Пекингу, који није учествовао у раду, представља прву заиста поуздану анализу ове теме и има потенцијал да испише потпуно ново поглавље историје Арабије.

Дхофарска азбука

Проучавање дхофарског писма почиње 1900. године, када су га двојица британских археолога поменула у књизи о јужном Арапском полуострву. Три деценије касније, Бертрам Томас, први западњак који је прешао Празну четврт – огромну пустињу која покрива већи део јужне Арабије – описао је камене споменике у Дхофару исписане овим писмом. Ван брда Дхофара, истраживачи су пронашли примере дхофарског писма и у суседној јеменској области Ел Махра, као и урезане на стенама острва Сокотра.
Натписи су потом углавном пали у заборав све до раних 1990-их, када је омански епиграф Али Махаш ел Шахри удружио снаге са британском епиграфкињом Џералдин Кинг како би детаљно документовали осликане натписе у пећинама Дхофара. Иако нису успели да дешифрују писмо, утврдили су да постоје две различите подврсте, које су назвали Писмо 1 и Писмо 2. Нова студија доноси Ел Џаладову дешифровку дхофарског Писама 1, чешће варијанте.
Док је проучавао фотографије натписа које су направили ел Шахри и Кинг, Ел Џалад је приметио да један запис из пећине у Дхофару садржи само 26 симбола, који се ни једном не понављају. Посумњао је да није реч о дугој реченици, већ о абецедару – низу слова сличном нашем АБЦ. Други натпис са истим симболима у истом редоследу учврстио је његову теорију. Исти низ се појављује, у облику змије, и у трећем натпису из Дукма, Омана, објављеном у марту у оманском археолошком часопису “Атхар”.
Како би дешифровао дхофарску азбуку, Ел Џалад је проучавао сродна писма древног Јемена и северне Арабије, чије абецеде почињу низом h-l-ḥ-m, и стога се називају halḥam. Претпоставио је да су и дхофарска слова у истом редоследу. Упаривањем дхофарских знакова са њиховим halḥam еквивалентима, Ел Џалад је могао да им додели звуке и тако стекне могућност да изговори – и почне да дешифрује – речи давно заборављеног језика.
Дешифровање писма
Те речи пружају трагове о људима који су користили дхофарско писмо. За почетак, језик није био арапски, већ древни сродник предисламских језика Омана, који се и данас говоре. Детаљном анализом облика знакова, Ел Џалад је такође закључио да су највероватније потекли из писма познатог као Тамудик Б. То писмо се широко користило на северној страни Арапског полуострва, у данашњој саудијској провинцији Неџд, што указује да су облици слова некако стигли на југ, у данашњи Оман и Јемен.
Мик Џоналд, епиграфиста са Оксфордског универзитета који није био укључен у студију, назива Ел Џаладов рад великим пробојем у проучавању досад непознатог јужноарапског језика. Додаје да су знаци писма ближи онима из древних северноарапских писама него познатим древним јужноарапским, што пружа потенцијално изузетно важан траг о томе како су се језици и писма некада ширили по региону.
Већ сада, дешифровање дхофарског Писма 1 помаже да се расветле регионална археолошка налазишта, попут Сумхурама, древног лучког града у јужном Оману који је био активан од 3. века пре н.е. до 5. века н.е. Археолози су знали да име Сумхурам значи “Сумху је узвишен” на древном јужноарапском, али нису били сигурни ко или шта је био Сумху. Један од преведених дхофарских натписа гласи: “Нека рука Сумхуа буде над њим”, што, према Ел Џаладу, доказује да је Сумху био божанство по којем је град добио име.
А зашто би неко исписивао абецедар на зидовима пећина Дхофара?
“Могуће је да су ови натписи служили као вежбе за учење”, каже Ел Џалад, или да су слова имала заштитну функцију. У два натписа, дхофарска слова су подељена у идентичне групе више слова, што, према његовом мишљењу, може указивати на постојање древне “песме абецеде”. Било да су ти натписи служили за подучавање у своје време или не, једно је сигурно: данас имамо много да научимо из њих, пренео је “Сајенс”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: