• Мозаик

Откривена нова крвна група

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

Shutterstock

Узорак крви једне труднице, узет 1972. године, годинама је збуњивао научнике. Анализе су показале да у њеним црвеним крвним зрнцима недостаје површински молекул који је у то вријеме био присутан код свих познатихкрвних група.
Та необична аномалија остала је без објашњења више од пола вијека, преноси Нова.рс.

Управо тај мистериозни недостатак довео је истраживаче из Велике Британије и Израела до открића новог система крвних група код људи. Тим је своје резултате објавио 2024. године, чиме је ријешена дугогодишња научна загонетка.

– Ово представља огромно достигнуће и круну дуготрајног тимског рада. Коначно смо успјели да дефинишемо нови систем крвних група и тиме омогућимо најбољу могућу његу ријетким, али изузетно важним пацијентима – изјавила је хематолошкиња Луиз Тили из британске Националне здравствене службе, која је готово двије деценије лично била укључена у истраживање овог необичног случаја.

Иако је јавности најпознатији АБО систем крвних група, као и Рх фактор, људска крв је заправо знатно сложенија. Постоји велики број различитих крвних система, заснованих на протеинима и шећерима који прекривају површину крвних ћелија. Ови молекули, познати као антигени, служе као својеврсне идентификационе ознаке које организму помажу да разликује сопствене ћелије од потенцијално опасних страних.

Управо због тога је усклађеност крвних група пресудна приликом трансфузије. Ако се антигени даваоца и примаоца не поклапају, реакције могу бити озбиљне, па чак и смртоносне. Већина главних крвних група идентификована је почетком 20. вијека, док су каснија открића углавном везана за изузетно мали број људи.

Такав је случај и са новим системом. Претходна истраживања показала су да више од 99,9 одсто људи посједује антиген назван AnWj, који је недостајао у узорку крви из 1972. године. Како се тај антиген налази на протеину повезаном са мијелином и лимфоцитима, научници су новооткривени систем назвали МАЛ крвна група.

Код особа које имају мутиране обје копије гена МАЛ, долази до потпуног изостанка АнWј антигена, што резултира изузетно ријетком, такозваном АнWј-негативном крвном групом, какву је имала и трудница из оригиналног случаја. Истраживачи су, међутим, идентификовали и неколико пацијената без ове генетске мутације, код којих је антиген био потиснут, што указује на то да одређени поремећаји крви могу утицати на његову појаву.

– МАЛ је веома мали протеин са занимљивим особинама, што га је учинило изузетно тешким за идентификацију. Због тога смо морали да слиједимо више истраживачких праваца како бисмо прикупили довољно доказа да се овај систем крвних група званично потврди – објаснио је Тим Сачвел, биолог са Универзитета Западне Енглеске.

Да би коначно потврдили улогу гена МАЛ, научници су након деценија рада убацили његову нормалну верзију у крвне ћелије које нису имале AnWj антиген. Тиме су практично „вратили“ недостајући маркер на површину ћелија, чиме је веза између гена и нове крвне групе дефинитивно потврђена.

Занимљиво је и то да се AnWj антиген не појављује код новорођенчади, већ се развија убрзо након рођења. Иако су сви AnWj-негативни пацијенти у студији имали исту мутацију, код њих нису уочене друге ћелијске абнормалности нити додатна обољења повезана с тим генетским својством.

Сада, када су генетски маркери ове мутације познати, могуће је тестирати пацијенте и утврдити да ли је ријетка МАЛ-негативна крвна група насљедна или је посљедица потискивања антигена, што може указивати на неки други здравствени проблем.

Иако су овакве крвне варијације изузетно ријетке, оне могу имати озбиљне, па и погубне посљедице за обољеле. Управо зато, свако ново сазнање о њима повећава шансе да се на вријеме препознају ризици и у крајњој линији спасу људски животи.

Истраживање је објављено у стручном часопису Blood.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: