Откривена монументалнa средњовjековнa црквa, цар Душан међу могућим ктиторима

Археолози открили монументалну средњовековну цркву на падинама планине код Аранђеловца. По времену градње ктитори би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

Неочекивано, археолози Народног музеја у Аранђеловцу открили су ових дана монументалну средњовековну цркву на Венчацу, која архитектонски припада истом стилу као задужбине краља Милутина и Цара Душана, Грачаница и Свети архангели.

Музеалци су на локалитету Дворине трагали за остацима двора последњег српског деспота Павла Бакића из 16. века, а нашли рушевине два века старијег храма, с остацима фресака осликаних руком великог мајстора. Археолог, доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду, сматра да је реч о задужбини неког високог племића или самог владара, а по времену градње то би могли бити краљеви Милутин, Стефан Дечански или сам цар Душан.

„Нигде у Шумадији до сада није пронађена овакав монументални храм у српско-византијском стилу“, каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу.

По народном предању, овде су се налазили двори деспота Бакића, а Народни музеј из Београда је више пута изводио њихова ископавања. Међутим, арехолози тада нису ни слутили да се право откриће крије неколико десетина метара даље у шумском густишу. Међутим, кад је у остацима двора Бакића откривен камен с остатаком фреске, аранђеловачки музеалци су посумњали да потиче из неке оближње цркве.

„Открили смо запис генерала Јована Мишковића, јунака српско-турских ратова и великог истраживача из 19. века, који бележи предање да се на Дворинама налазила црква посвећена Светом Илији“,  каже он и додаје: „Анализирали смо конфигурацију терена и надгробне споменике, међу којима је било много мемерних средњовековних монолита. Почели смо да копамо око њих и наишли на велике зидове и остатке изузетних фресака. Засада се може рећи да је црква била широка најмање 13 метара и дужа од 20 метара, што је чини врло великом за доба средњег века.“

Вест о открићу је прострујала кроз Аранђеловац и у помоћ музеалцима су прискочили многи грађани. Археолошки локалитет на Венчацу је посетио и владика шумадијски Јован, а по његовом мишљењу откривена црква била је седиште Венчачко-руднике митрополије у 17. веку.

Данас изгледа загонетно зашто је тако монуметална црква на Дворинама прављена у шуми, далеко од насеља, али у средњем веку овај простор није изгледао тако.

„Стари мештани Бање сећају се да је још у њиховом детињству простор око Дворина био тересасто уређен и под старим виноградима. У средњем веку ово је био густо насељен крај, а неки извори наводе да је поред Венчаца пролазила важна саобраћајница, Доњобеоградски друм са Рудника“, каже Владан Миливојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: