Откривена докторска диплома Лазе Костића

Професор Жика Бујуклић са Правног факултета у Београду открио је прави назив докторске дисертације Лазе Костића: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Дисертација о српском законодавству Стефана Уроша Душана”, коју је песник одбранио 1. маја 1866. године на Краљевском универзитету у Пешти, на латинском језику.

Дисертациону диплому пронашао је у Архиви Матице српске у Новом Саду.

Као правни историчар, професор Бујуклић је до овог открића дошао желећи да разреши дилему – да ли је могуће да се Костићев докторат, како се до сада веровало, састојао од само шест страница, које су носиле назив Theses ex scientiis juridicis et politicis – „Тезе из правних и политичких наука”, или је уз тај штампани текст, који је сачуван, ишао и рад већег обима, који се уобичајено називао Dissertatio.

Када је кренуо у потрагу за темом доктората, професор је имао у виду да су се и дисертације других аутора који су докторско звање стекли у Пешти састојале из два дела. Такви су били докторати Јована Хаџића (1826) и Саве Текелије (1786).

 

Специјалиста за римско право

Проф. др Жика Бујуклић је завршио специјализацију у Италији из области Римског права на Универзитету Сапијенца у Риму 1987/88. године. На основу постигнутог успеха добио је награду за даље усавршавање (Il premio dal Comune di Roma) и свечану диплому, коју му је у Градској већници (Кампидољу) уручио градоначелник. Био је и лауреат за најбоље научно остварење професора и сарадника Београдског универзитета у 2005. години, за дело енциклопедијског карактера „Форум Романум – римска држава, право, религија и митови”, које је доживело већ седам издања.Највећи амфитеатар Правног факултета у Београду, чувена „петица”, увек је пун када професор Бујуклић држи предавања из римског права, и то без микрофона.

– Осим тога, у Костићевом писму које је пред саму одбрану дисертације послао пријатељу Антонију Хаџићу 1866. године види се да и он сам прави ту разлику: „Опоненти су ми Суботић и Милетић. Белај с тезама, с дисертацијом, с Венцлом, с професорима и њиховим латинским језиком!”. Зашто би Костић користио два термина за исту ствар, ако поред „теза” није постојала и „дисертација” која му је задавала толике муке, и уз то везана за мађарског професора правне историје са тог факултета? Треба запазити да Костић истиче како су му проблем (белај) чиниле „тезе”, што је навео у множини (Theses), а потом додаје и „дисертација” (Dissertatio). Очигледно да то нису синоними, јер би и у првом случају користио једнину – каже професор Бујуклић.

У шали каже да је даље истраживање наставио уз помоћ „друштвених мрежа”, али не оних компјутерских, већ људских и пријатељских.

– Уз помоћ младог колеге др Уроша Станковића са Правог факултета у Новом Саду пронашао сам у Архиви Матице српске прелепу оригиналну докторску диплому Краљевског универзитета у Пешти, на латинском језику, са висећим печатом попут средњовековних повеља, а у седмом реду изричито се помиње Dissertatio inauguralis. Диплому су својеручно потписали проф. др Густав Венцел, правни историчар и ректор Универзитета, а на другој страни проф. др Теодор Паулер, тадашњи проректор и декан Правног факултета у Пешти. Један од њих је баш онај „професор Венцл”, кога Костић спомиње у наведеном писму – истиче проф. др Жика Бујуклић.

Овом докторском дипломом Костић је хабилитован за универзитетског професора (cathedram doctoralem conscendendi) на територији целе Царевине, па чак и „у најстаријем и славном граду Бечу” (in antiquissima ac celeberrima Vindobonensi), наводи се у дипломи, чији се текст управо преводи са латинског језика на Правном факултету у Београду.

– Са овереним преписом ове дипломе др Лаза Костић је конкурисао на Великој школи у Београду, на катедри за римско право (и још неке друге), али није примљен. О томе говори и сачувана грађа коју сам пронашао у Архиву Србије. Већ је ово било довољно да се са сигурношћу може тврдити да је уз „Тезе” морао постојати и неки други рад, као саставни део докторске одбране Лазе Костића – додаје наш саговорник.

Професор Бујуклић каже да га је даље трагање водило ка Будимпешти. Главни „линк” за то повезивање били су му искусни архивиста др Гојко Малови из Архива Југославије, који га је повезао са Бада Золтаном, сарадником Српског института у „Текелијануму”, и омогућио контакт са др Јулијом Варгом, главном архивисткињом при Универзитету „Етвеш Лоранд” у Будимпешти.

Она ме је обавестила да Костићеву дисертацију за сада није успела да пронађе, али да постоје записници (протоколи) са свих његових испита током докторских студија, у посебној матичној књизи, такозваној матрикули – каже професор.

Из ових извештаја види се да је после четворогодишњих студија, Костић током 1864/65. године полагао три „ригорозума” – строге докторске испите из разних правних области: природно право, римско, канонско, међународно, угарско, процесно, кривично, менично, трговинско, статистика и политичке науке.

– Наведени су и подаци о томе колико су трајали испити (и по два сата), да ли је положио већином гласова или једногласно (један испит је морао да понови), као и потписи различитих четворочланих комисија. Међу њима су скоро по правилу били Венцел и Паулер, потписници Костићеве докторске дипломе, најугледнији професори Краљевског универзитета у Пешти – истиче др Бујуклић.

Каже да је био пресрећан што је дошао и до овог сазнања, до сада потпуно непознатог. Међутим, прави шок је доживео када је угледао, на самом дну овог званичног документа, податак да је Лаза Костић „изложио дисертацију” (exhibito dissertationem) под насловом De legibus serbicis Stephani Uros Dusan, затим да је дисертацију бранио (disputavit) 1. маја 1866. године, а то је датум који се наводи и у дипломи. Истог дана Костић промовисан је у J.U.D. – Juris utriusque doctor, што значи да је постао доктор оба права, и цивилног и канонског. Истом скраћеницом на докторској дипломи потписивали су се и професори који су га претходних година испитивали на „ригорозумима”.

– Проф. др Теодор Паулер својим потписом потврђује да је тога дана Lazarus Kostic „дишпутовао” (Лазин термин) дисертацију „О српском законодавству Стефана Уроша Душана”. Чињеница да се средином 19. века, усред Пеште, на латинском језику брани нешто што је везано за нашу средњовековну правну историју, и то у време када Стојан Новаковић још није ни објавио критичко издање Душановог законика, заиста је невероватно откриће. Остаје дилема зашто је то до сада остало потпуно незапажено, а даља трагања морају одговорити на питање где се дисертација налази. Надам се да ћу дисертацију пронаћи и да ће њен превод са латинског бити објављен у прилогу листа „Политика” – каже уз осмех професор Бујуклић.

Ово сензационално историјско откриће потпуно мења визуру о томе какви су „Правнички домети песника Лазе Костића”, а то је назив будуће монографије коју припрема професор Бујуклић.

Закључује да Лазар Костић није био само занесени песник, него и врстан правник, о чему говори чињеница да је докторат одбранио већ са 25 година. Језици су му ишли од руке, па је још као студент преводио Хомера са старогрчког, Шекспира и немачке писце.

Реторске способности вешто је користио приликом полагања испита, па вероватно и одбране доктората. Велики српски песник, драмски писац, преводилац, национални трибун, политичар, новинар, дипломата и доктор права, био је најобразованија и најумнија српска глава тога доба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: