Откриће: Милеви припада Ајнштајнов Нобел!

Нобелову награду за физику, додељену 1921. Алберту Ајнштајну заслужила је његова прва супруга Милева Марић. Доказ за то налази се у пресуди у разводу која је народу скривана више од пола века након смрти нобеловца, открила је историчарка Анастасија Хајди Ларвол.

• Деценијама је у јавности приказивана некомплетна пресуда о разводу због Ајнштајнове прељубе с рођаком. „Централна фондација Алберт Ајнштајн“ је из документа избацивала кључни члан који каже да ако Алберт добије Нобелову награда главница од тог износа „постаје власништво госпође Милеве Ајнштајн“. То значи да је Милева морала да има врло значајан допринос у раду који је добио Нобелову награду, јер иначе не би могла да добије овакву пресуду – рекла је Анастасија Хајди Ларвол на предавању одржаном у уторак у Математичком институту САНУ.

Она је подсетила и на бесомучну трку за писаном заоставштином Милеве Марић, после њене смрти у августу 1948. у Цириху. Ото Нејтан, Ајнштајнов адвокат, првим авионом је дошао из Америке и из њеног стана покупио сву документацију која би могла да буде компромитујућа за популарног нобеловца.

Међутим, није знао да га је престигла Фрида, супруга Милевиног и Албертовог сина Ханц Алберта.

• Кад је Ајнштајн умро 1955, Ханц Алберт је решио да објави љубавну преписку родитеља, али и своју преписку с оцем, која је врло потресна. Она открива, између осталог, да је Алберт тражио од деце да се одрекну наследства. Кад је књига била спремна за штампу у Цириху реаговала је „Централна фондација Алберт Ајнштајн“ и покренула судски спор да спречи објављивање преписке. Циришки суд је пресудио у корист фондације. То је веома неправедно, а позадина је чисто политичка, суђење је било фарса – наводи Анастасија Хајди Ларвол.

По одлуци суда и љубавна преписка Милеве и Алберта одузета је од његовог сина и са свом осталом документацијом однета у Јерусалим. Одлука циришког суда формално се заснивала на Ајнштајновом тестаменту којим је сву своју писану заоставштину оставио својој секретарици Хелени Дукас и адвокату Оту Нејтану, који су основали „Централну фондацију Алберт Ајнштајн“.

• Тек 2006. Ајнштајнова архива је отворена, а 2009. је изашла прва књига са цитатима докумената, без анализе. За све то време трајале су научне полемике око Милевине улоге у добијању Нобелове награде.

Та затворена архива многе је убедила да Ајнштајн пре брака с рођаком Елзом уопште није имао породицу – каже Анастасија Хајди Ларвол.

Отварање Ајнштајновог архива треба да реши још једну нелогичност везану за додељивање Нобелове награде.

• Званични податак гласи да је Нобелов комитет одлучио да 1921. нико није заслужио у категорији физике. Међутим, следеће године исти комитет доноси одлуку да награду добије Алберт Ајншатајн „за допринос физици и откриће фотоелектричног ефекта“. Међутим ти радови о фотоелектричном ефекту написани су 1905. и 1906. док су Милева и Алберт били у браку. Она му је тада радила све прорачуне јер је Ајншатајн био веома лош математичар – нагласила је Анастасија Хајди Ларвол.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: