Отишао је Лајковачком пругом у вечност Тозин Јеремија
1 min readПише: Мишо Вујовић
Отишао је Предраг – Драган Живковић Тозовац, маг народне песме, виртуоз на хармоници, српски Френк Синатра на сцени, ратно сироче, чији је отац, због комуниста, страдао од Немаца, а он од комуниста бежао у Немачку.
Иде Миле Лајковачком пругом
Иде Миле са рањеним другом
Иде Миле сија се цигара
и он носи рањеног другара.
Иде Миле враћа се са Цера
одсуство му дао чика Пера
потписао војвода му Степа
ој слободо слатка си и лепа.
Немој Миле да оставиш друга
дугачка је Лајковачка пруга
Нема пара да оставим друга
нема силе да те изда Миле.
Мало ко зна ове оригиналне стихове култне песме Предрага Живковића Тозовца, “Иде Миле Лајковачком пругом” написане давне и славне 1915. године када је на Церу и Колубари сломљена Аустроугарска- војска под командом генерала Поћорека. Касније је ова ратна химна препевана до баналности.
Избачени су и чика Пера, (краљ Петар Карађорђевић) и војвода Степа и рањени друг коме се Миле заклиње да га издат’ неће. Миле и његови другови са Цера и Солунског фронта постадоше пасторчад нове државе Краљевине Југославије. Склонише их из памћења да се о њихову славу новопридошла браћа, у тој неприродној заједници, не би спотицала. Касније их, у пећину заборава, као у логор, стрпаше комунисти.
Зна ли се данас ко је био Јеремија Крстић, јунак такође великог хита култне народне песме у интерпретацији Драгана Живковића Тозовца мага народне музике, добродушног Србина, носталгичног Југословена, ратног сирочета чијег су оца због комуниста стрељали Немци, а он уточиште од комуниста тражио у Немачкој.
Тозовац је и Јеремију Крстића, артиљерца и музичара, јунака Балканских и Великог рата отргао од заборава. Попут многих ратних песама и ова о Јеремији остала је упамћена захваљујући Џону Риду, америчком ратним репортеру.
Мало се зна да је Тозовац, због Јеремије морао у изгнанство, и поред чињенице што је Тито волео ту песму.
Тозовац му је, на његов захтев, у два наврата певао, али су другови комунисти у Србији то тумачили као Брозову поруку да се припазе националиста у својим редовима. Став комитеје отерао је Тозу у Немачку, одакле ће се након пар година боравка, уз гаранције Бранка Пешића и Драже Марковића, вратити у земљу.
Са тугом се присећао тог злог времена
“када је један човек могао да вам скине главу са рамена”, говорио је.
“Било је то време када се од Србије ни С није смело рећи. Приводили су нас певаче узимали нам пасоше. То се само дешавало Србима, ни једном, Хрвату, Босанцу, муслиману или Албанцу се такве непријатности нису догађале”, понављао је резигнирано.
Причало се да је једном приликом, осамдесетих, у кафани, запевао “ Процветала липа и топола ево иду Дража и Никола”. Присутни би се ускомешали мислећи на Дражу Михајловића и Николу Калабића, Тозовац би их уз шеретски осмех умирио речима да је мислио на Дражу Марковића и Николу Љубичића.
Уз ове две “ратне” Тозовац, је снимио на десетине хитова комплементарних етно мелосу Србије, незаобилазних у кафанском репертоару ширим региона. А почео је да пребира по хармоници од четврте године живота, задивљујући најближе даром за овај народни инструмент. Био је чудо од детета, једном би чуо песму и већ би је скинуо једва савладавајући чаробну дугметару. Његово безбрижно детињство прекида разарајућа јека још једног рата који ће га тешко емотивно ранити. Те 1941. године у октобарским стрељањима грађана Краљева и Крагујевца, као одмазда за акције партизана против немачког окупатора, страдаће његов отац Светозар – Тоза, познати хармоникаш. Хармоника је утихнула, кућу испунила тужна празнина, мајка Будимка му је једног јутра у кревет донела хармонику.
“Свирај Драгане, чедо моје. Свирај за себе и Тозу. Док ти свираш и живиш и Тоза ће живети”, причао је једном приликом у “Благостању”.
Предраг Живковић ће по оцу добити надимак Тозовац. И тај мали хармоникаш постаће велика музичка звезда, овековечена хитовима : “Потражићу љубав нову”, “ Јесен у мом сокаку”, “Влајна”, “Мирјана”, “Празна чаша”, “ Јеремија”, “Иде Миле Лајковачком пругом”, “Виолино не свирај”, „Ти си ме чекала”…
Седели смо често у “ Сер Жилу”, “ касније у “Благостању” код чувеног београдског угоститеља Миша Јаничића, рано преминулог боема, човека ретке енергије, сјајног хроничара београдског кафанског живота.
Вечна ти слава, маестро!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Samo autoru teksta da kazem: streljanja u Kragujevcu i Kraljevu su bila, ne zbog djelovanja partizana, vec zbog dejstava Jugoslovenske Vojske u Otadzbini. Provjerite podatke o svemu kad, vec pisete tekstove!
P.S.
I moja malenkost je iz porodice koja je dala zrtve za slobodu(pokojni stric poginuo u partizanima aprila 1944. kod Mrkonjic grada)
Nešto si preumio. Malo se informisi. Titova istorija je to precutala jer su ih komunisti još i masakrirali. Stekli su mrtvim Nemcima polne organe i stavljali im usta.
Početkom oktobra, nemačke vojnike su napali partizani u blizini Gornjeg Milanovca, pa su usledila masovna streljanja civila u Kragujevcu kao direktna odmazda za nemačke gubitke u borbi. General Franc Beme je od svojih trupa zahtevao da od Kragujevca stvore zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo, kako bi pokolebao ustanak u okupiranoj Srbiji.
Svi se utrkuju ko ce vise hvalospjeva da napise o pjevacu koji je bez trunke odgovornosti i kajanja rekao kako je slucajno dobijao vanbracnu djecu! To je bas za primjer i naravno za aleju zasluznih gradjana!
Другова се никад не одричи. Има и оних чистунаца којима нијесу пријавили ванбрачну ђецу, већ та ђеца живе под туђим идентитетом, то је много горе. Када би се спровела анализа ДНК, уз попис становништва резултати би били катастрофални. То доказују већ истраживања у БиХ. Прогуглајте.Тозовац није био у браку када је добијао ванбрачну ђецу.
Одличан чланак!
Сјајан! Као и све што Мишо напише.
Тозовца сам упознао у јануару давне 1972. године у Скадарлији. И касније, све до краја осамдесетих, повремено смо се виђали. Мој дивни, одавно покојни друг Мишко Дробњак из Савиног Села, у то вријеме пун динара „као брод“, само је наручивао Јеремију, Ој војводо Синђелићу и Тамо далеко. Два пута смо због тога ноћ провели у станици милиције.
Слава и хвала српском великану Тозовцу!
Вјечнаја памјат!
Мишо, поменуо си имењака Миша Јаничића код кога смо висили ко студенти у Гаудеамусу. Сјећам се и Тебе из тог времена разбарушене коврџаве косе у зеленој Вијетнамци и Боба из Даниловграда, Шога, Бата…
Мишо Јаничић је био студентска мајка нарочито за нас из ЦГ. Нека му је покој души и њему и легендарном Тозовцу.
Tozovac, neponovljivi čovjek i umjetnik, laka mu crna zemlja, neka počiva u miru!
Избачени су и чика Пера, (краљ Петар Карађорђевић) и војвода Степа и рањени друг коме се Миле заклиње да га издат’ неће.
Зна ли се данас ко је био Јеремија Крстић, јунак такође великог хита култне народне песме у интерпретацији Драгана Живковића Тозовца мага народне музике, добродушног Србина, носталгичног Југословена, ратног сирочета чијег су оца због комуниста стрељали Немци, а он уточиште од комуниста тражио у Немачкој.
Са тугом се присећао тог злог времена
“када је један човек могао да вам скине главу са рамена”, говорио је.
“Било је то време када се од Србије ни С није смело рећи.
И данас је Србија окупирана а Срба има свакојаких докел је оваквих који шетају Дедињен нем нама бољитка!
Највећ зло које је окужило Србију!
https://www.youtube.com/watch?v=tUf7u58qC1U
KEPI MAJSTOR TOZA, NEK TI JE LAKA CRNA ZEMLJA!
Vecna slava velikom Tozi mom zemljaku, i nisam do sad tako gledao na njega ali upravo pravo poredjenje je srpski Frenk Sinatra, gospodin i smeker na sceni, dokaz malogradjanima 45-te pristiglim u Beograd, da se pevajuci prave srpske narodne pesme moze biti gospodin nad gospodinima, dokaz onima koji se stide dvojke i tradicije. Moja omiljena pesma Tozina je Jeremija pali topa, pored nezaobilaznih kafanskih hitova.
Nisam do sad znao za pravi tekst pesme Ide Mile iako sam znao da ima skrivenu patriotsku poruku, hvala na informaciji.
Doso svaba do Zemuna, od Zemuna vuna vuna…
Najveći, jedan je Tozovac!
Pokoj mu duši u rajskome naselju!
Naš je Tozovac zasližio Nebesko carstvo..
Neka mu je večna slava.