Новак Ђоковић говорио је за медије након што је у Атини освојио титулу победом над Лоренцом Мусетијем.
У веома опширном обраћању дотакао се рекорда, повреде рамена, подршке породице, али и даљих планова.
Прво је упитан да ли верује да може да сустигне Федерера (103) и Конорса (109) по броју титула, пошто је у Атини стигао до јубиларне 101.
„Титула ми је главни циљ где год да играм, то желим. За мање не знам нити желим да размишљам, да дозволим да размишљам о нечему мањем. Навикао сам себе. То је добра и можда мало лоша ствар у целој причи. Полуфинала, финала, то су изванредни резултати, али то није довољно. Да бих завршио у потпуности целину морам да држим трофеј у рукама“, рекао је Новак, преноси Б92.
Говорио је и о атмосфери и подршци породице током финала:
„Стефан има продоран глас, чујем га увек, син ми је, познајем његов глас и онда ми је лакше. Помаже ми све то. Подршка и њега и целе породице ми је много помогла. Он је играо изванредно и помоћ са трибина ми је била потребна. Ниво тениса је био висок, за све, па и за Циципаса који је дошао на терену, рекао је да се тенис игра због оваквих мечева. И да треба да будемо поносни, лепо је то чути од колеге“.
Затим је говорио о повреди због које се повукао са АТП финала у Торину.
„Нажалост, повреда рамена се погорошала после финала. Имао сам проблеме током турнира. Зато нисам хтео раније да донесем одлуку о Торину, да видим како ћу да реагујем. После меча од јуче, надао сам се да неће да буде упаљено, после меча није било добро. Морао сам да узмем јаке лекове да бих играо меч. Сада, када је ефекат опао, не очекујем да ће бити сјајне ствари са мојим раменом. Осетио сам да нема шансе да играм у Торину цео турнир и да играм жељени ниво тениса са најбољима. Морао бих у понедељак да играм први меч, није било довољно времена. Физички, нисам могао. Боли ме. То је АТП финале, нисам играо прошле године. Волим да играм у дворанама, имао сам много успеха ту, посебно на Завршним мастерсима. У Торину су навијачи сјајни. Позитивно је што је Мусети ту, може то да буде позитивно за њега. Има доста сјајних играча. Желим им све најбоље, надам се да ћу догодине иамти прилику да играм“.
О Музетијевом нивоу игре Ђоковић је имао само речи хвале.
„Неки Музетијеви ударци су ме фрустрирали и импресионирали у исто време. Његов ниво у првом сету је био невероватно висок. Мислим да се креће у добром правцу у смислу рада, види се напредак у игри. Увек је био талентован играч вешт, могао је да игра на разлличитим подлогама. Играње против њега… Често имате више времена за ударце, сада је био ближи линији, улазио у терен, враћао добре ритерне, добро је сервирао. Очигледно је да је одрадио посао, да је ефикасан. Рекао сам му на мрежи то, млад је, има игру, може да изазове најбоље. Желим му све најбоље у томе. Ношење са притиском је део нашег посла, професије, Били Џин Кинг је рекла да је притисак привилегија, то је изрека која стоји на УС опену. То је истина. Ако поредите овај притисак са притиском са којим се неки други људи суочавају у свету, то не може да се пореди наравно. Причам само о тенису. Имао сам два пута прилику да сервисом добијем меч, па сам претрпео брејк. То је динамичан спорт, који може да буде фрустрирајући. Када мислиш да имаш контролу, онда пар погрешних одлука, пар добрих одлука ривала и можеш да видиш да други играч више верује у себе“.
Најемотивнији део обраћања десио се када је говорио о породици.
„Тако је, може да буде усамљено у свету тениса, такав је спорт. Ретко имаш прилику да је ту твоја породица, пријатељи, да сви будете заједно. Покушао сам то да искористим на најбољи начин. Дао сам им то задовољство да су долазили на мечеве. Неки су умало доживели срчане ударе, један од њих је мој отац. Рекао бих да се он можда навикао, али… Не може да издржи са свим тим емоцијама, тако да му данас нисам много помогао. Видели смо се после меча и изгледао је као да је он играо. Наравно да знам где су, где седе, имао сам можда мало додатног притиска и лепог осећаја уједно због тога“.
Ђоковић се осврнуо и на подршку публике.
„Да, уживао сам у атмосфери. Мусети је сет и по био бољи играч, држао сам се. Била ми је потребна енергија публике, да ме подигну. Питао сам их, сваки пут када сам питао, подржали су ме, подигли, помогли ми. Веома сам захвалан. Ово је као неки сценарио за филм, двојица носилаца у финалу, заиста савршено за турнир“.
На крају је говор завршио освртом на грчке навијаче и саму прославу:
„Осећам се веома мотивисано да играм у Грчкој, ова земља је близу мог срца. Људи су супер, подржавају ме од првог дана. Не могу да будем срећнији. Хтео сам да играм добро за Грке, да пружим максимум. Оставио сам последњи атом енергије на терену за титулу. Много ми значи из много различитих разлога, надам се да није последњи пут да сам играо у Грчкој“.
А, што се тиче славља…
„Не знам како ћу славити ттулу, можда одемо на касну вечеру, зависи од деце и када треба да иду у кревет. Хоћу да честитам Лоренцу на партијама целе недеље. Био је неизвестан меч, није могло боље финале за публику. Исцрпљен сам тренутно, морам да признам“, подвукао је Новак.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Novače zasto si se preselio iu Beograda da zivis u Atinu da nije zbog Vučića?