• Друштво
• Издвојено

Отац Игор у Херцег Новом: Не дамо светиње јер не можемо да дамо срце из груди

1 min read

5 година ‎ ИН4С

У Херцег Новом је вечерас послије молебна који су Цркви Вазнесења Господњег на Топлој служили отац Игор Балабан, парох цетињски, ђакон Душан Биговић, професор Цетињске богословије, ђакон Урош Стојановић из Цркве Покрова пресвете Богородице у Београду, услиједила литија ка Цркви Светог Архангела Михаила на Белависти.

Херцег Нови

У Херцег Новом је вечерас послије молебна који су Цркви Вазнесења Господњег на Топлој служили отац Игор Балабан, парох цетињски, ђакон Душан Биговић, професор Цетињске богословије, ђакон Урош Стојановић из Цркве Покрова пресвете Богородице у Београду, услиједила литија ка Цркви Светог Архангела Михаила на Белависти.

Само Божије чудо могло је да окупи оволики народ за своје светиње. У народу живи Светосавски дух и премда су Турци спалили мошти Светог Саве, нису могли да униште душу народа, истакао је у бесједи ђакон Урош Стојановић.

– Христос је тај који нас окупља. Ниједан човјек не може да окупи оволики број људи, ниједан повод, али као што народ каже „без невоље нема богомоље“. Гдје год да је, наш народ се окупља и пружа подршку, а политичари који желе да унесу раздор, подјеле у народу, нека им је Богом просто. Један смо народ били и увијек ћемо бити! Истрајаћемо ако се будемо уздали у Бога, не у људе. Побједићемо молитвом у души и срцу и Бог ће увијек притећи у помоћ и показати пут, бесједио је ђакон Стојановић.

Отац Игор Балабан, у бесједи пред Црквом Светог Архангела Михаила, објаснио је да народ треба да остане вјеран Богу и својим светињама.

– Светиње се не дају никоме. Светиње су онога који је једини свет, Господ Бог наш. Кажу ових дана држава је наша светиња. Држава је ту да се поштује и ми то радимо, сви поштујемо све што има ова држава, али она није светиња. Колико је држава прешло преко цркве на Топлој и ове на Белависти? Замислите да је свака која је прешла и газила својом ногом овуда, тражила да то постане њено!? Не би било ничега, ни ове, ни цркве на Топлој, ни других. Бројне су државе биле окупаторске, непријатељске али ниједна није тражила наше цркве. Сад, када имамо нашу државу, у којој смо ваљда сви свак на своме, за коју су наши дједови проливали крв, да дочекамо да нам одузима цркве!? Не дамо светиње, истакао је отац Балабан.

Он је објaснио да ниједна нација, држава, идеологија на свијету није вриједна светиње, а потом подсјетио на недавну изјаву једног официра који је казао да војници не треба да иду на литије и да је то забрањено јер се на литијама говори против државе.

– Против које државе? Све што радимо, радимо за државу, зато смо изашли јер волимо ову државу. Нисмо ваљда, како рече неко, лудаци па да заиста не волимо државу у којој живимо и у којој живе наша дјеца. Каква бисмо врста болесника били да желимо зло овој земљи по којој ходимо ми и наша дјеца. Никакво зло не желимо, већ само добро и држави и сваком грађанину. Заборављају они шта је црква, а можда никада нису ни знали. Није срамота не знати, али треба питати. Можда тај официр слави Светог Димитрија или Светог Ђорђа на примјер, а Свети Димитрије и Свети Ђорђе су били војници, часни и бранили су тадашњу државу до тренутка када им је неко рекао „Бирај – Христа или службу, Христа или државу. Шта је за тебе светиња?“ Њихов одговор је био „Свака част држави и власти, али поклоњење и срце моје и душа припада само једноме!“ Не може Црква да служи ниједној држави, ни овој којој је сједиште у Подгорици, ни оној са сједиштем у Београду, ни оној са сједиштем у Москви, Вашингтону било гдје у свијету. Није Црква ту, не тражите то од Цркве! Онога трена када се Црква поклони држави и власти, не да је не поштује, него да јој се поклони као светињи, тог часа црква престаје да буде црква, не само пред државом него пред било којом идеологијом. Црква нас издиже и води до једине отаџбине, а то је небески Јерусалим, поручио је отац Балабан.

Он је истакао да су преци своја имања и иметак завјештавали Цркви, као „парчету неба на земљи“, јер нису хтјели да ономе што је пролазно.

– Вјера у нашим грудима и срцима је непролазна. Не дамо светиње јер не можемо да дамо срце из груди. Могу да те волим или не волим тим срцем, али није братски, није фер, да ми тражиш да ти дам срце, убићеш ме, поручио је отац Балабан.

Иза закона о слободи вјероисповјести, казао је отац Балабан, крије се жеља да на груб, незаконит начин промјене устројство Српске православне цркве.

– Предсједник је то врло јасно рекао да је његов циљ да буде таква и таква црква у Црној Гори, а ми га питамо је ли то његов посао? Прије 800 година дошао је један младић чији је отац рођен на Рибници, пошао на Свету Гору и оставио нама овдје ову цркву и не треба нам нико да нам прави нову. Каже неће нико истјеривати свештенсво из цркве, а према том закону владин службеник може да каже ко ће, како и кад том имовином да располаже. Немамо разлога да вјерујемо ће бити добронамјерни. Није ово ствар повјерења већ закона, а овај закон, очигледно је не одговара свима, већ мањини, казао је отац Балабан.

Народ не прави револуцију, већ мирно шета и држи се сваке молитве из молебана да их Господ удостоји да буду његов народ, казао је отац Балабан и упутио захтјев надлежнима да ураде оно што је у њиховој моћи.

–Има много начина како то може да се промјени. Као вјерници не можемо то да прихватимо, као грађани не можемо да прихватимо да се нешто неуставно, незаконито, дискриминаторски, ради на штету свих нас, закључио је отац Балабан.

Пјесникиња Бранка Денда казала је да је била скептична по питању реакције народа на онај и онакав безакони акт, да неће бити реакције.

– Демантује ме народ у литијама од 27. децембра до данас и убудуће ће, немамо куд назад, није пријетња него обећање. Не можемо материјални интерес претпоставити вјечности, мада није он занемарљив, али није суштина. Ако је у томе суштина, шта бива када општа немоћ наступи. Бог подиже, ако има кога! Они су сами себе искључили из ове спасоносне заједнице, даће Бог да се ипак дозову и узрасту у мјеру духовног раста Петровићевске Црне Горе. То је та духовна вертикала о којој показују да не знају ништа, истакла је Денда која је рецитовала пјесме „Суза“, која је посвећена ректору Цетињске богословије, оцу Гојку, и „Изгубљени“, са надом, како је казала, да ће следећа коју напише бити радосница када закон повуку.

„Свака молитва је велика пред Господом и стуб је од земље до небеса, а на таквим темељима и стубовима стоји наша мајка црква и православље“, казао је Лука Цицмил, који је потом наступио у умјетничком програму. Уз њега рецитовала су дјеца са вјеронауке Теодора и Тијана, као и гости из Београда Јован и Марија Плеша и солиста Светлана Бубања.

Најављене су литије за недељу, 23. фебруар. Централна литија кренуће из цркве Вазнесења Господњег након молебана у 17 сати. Литија из Ратишевине кренуће у 15 сати, са Жлијеба у 14:45, са Каменог у 16 сати, са Пода у 17:30. Литија из Зеленике, која ће окупити и мјештане са ривијере, креће у 17 часова крај луке. Све литије сабраће се потом пред манастиром Савина гдје ће бесједити Дарко Ђого, професор богословије у Фочи.

Извор: Радио Херцег Нови

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: