Па зар је праведно, да суд изриче максималну казну само злочинцима, чије жртве припадају моћницима. Па шта да ради црногорска сиротиња? Да гледа "покољ" од црногорских злочинаца над својим најмилијим!?
Браћа Ћулафић; фото: Вијести
Вијеће судија јаче од Бога, људски живот третирају као животињски, наводи у отвореном писму медијима отац браће Ћулафић Даворина и Данијела, Борислав Ћулафић, поводом изрицања пресуде, којом је судско вијеће сачињено од Весне Моштрокол, Бранке Бошковић и Владимира Нововића, ослободило „егзекутора његових синова“. Он је нагласио да судије Вишег суда кроз бројне пресуде показују нескривену мржњу према жртвама, док разним злочинцима изналазе оправдања за злоћудне „олакшавајуће околности. Борислав Ћулафић истиче и да је вијеће судија Весне Моштрокол, Миљане Павлићевић и Наталије Боричић у поновљеном суђењу, вршило „најнехуманију процесну еутаназију“ над родитељима браће ЋУЛАФИЋ, са већ унапријед „знаном“ пресудом.
Отворено писмо преносимо у цјелости:
Неиздрживо је и неодрживо, да једне те исте судије Вишег суда у Подгорици, годинама људски живот третирају као животињски. Заштићени „црним огртачем-тогом“, испод које се „крије“ неограничена службена самовоља и неограничена службена моћ, са којом, кроз бројне пресуде показују нескривену мржњу према жртвама, док разним злочинцима изналазе оправдања за злоћудне „олакшавајуће околности“, на основу којих „неким чудом“ ослобођавају их кривице.
У својству овлашћеног представника оштећене породице ЋУЛАФИЋ, како ме бездушно третира законодавац, у поновљеном суђењу по укидном решењу Апелационог суда (првостепене) за родитеље браће ЋУЛАФИЋ ослобађајуће пресуде Машану Чогурићу, егзекутору стријељања мојих синова, захваљујући одлуци првостепеног Вијећа судија, Весне Моштрокол, Бранке Бошковић и преседавајућег Вијећа судија Владимира Нововића.
Поновљено једногодишње суђење је такође била поновљена фарса од суђења.Знајући да морам пркосити болу, покушавао сам снагом матерјалних доказа да браним и докажем истину, судијско-тужилачко-породично-подгоричком лобију.Узалуд. Вијеће судија је јаче од Бога. И поред наведене сурове чињенице, приморан сам да док трајем, долазим из даљине у Виши суд у Подгорици надајући се да ћу тамо наћи правду. Дуго, од почетка првостепеног суђења, убијеђен сам био да улазим у црногорски „храм правде“, а не у зграду „платног промета“.
Судија, Владимир Нововић, (за учињени геноцид над комплет четворочланом породицом из Горњег Полимља, изрекао је узнемирујућу првостепену пресуду, 13. и по година затвора, егзекутору масакра. Иако, по кривичном Законику Црне Горе, само за недозвољено ношење оружја, (тужилац Шошкић је написао у оптужници ДРЖАЊЕ оружја!?), предвиђена је казна од 3. мјесеца, до 8. година. Судија Нововић, са Весном Моштрокол и Бранком Бошковић, наведеном егзекутору, одредили су 7. (седам мјесеци ), за наведено кривично дјело. Чудно је, да судија Владимир Нововић, у свом јавно доступном Имовинском картону, није дао сагласност о приступу подацима на рачунима банкарских и других финансијских институција Агенцији за спречавање корупције, на дан: 22.03.2017.г.
Један од разлога за првостепену пресуду Нововић је образложио чињеницом, да је првостријељана жртва, Данијел Ћулафић, на себи имао мајицу кратких рукава, с намјером да би се тукао. Занемарујући чињеницу, да је прво стријељани Данијел ЋУЛАФИЋ, несразмјерно слабијих физичких предиспозиција, неупоредиво нижег раста, од егзекутора, спортисте који је сваки дан тренирао дизање тегова у теретани у комбинацији с другим вјежбама за повећање физичке снаге.
На јединој јавно доступној фотографији, коју није успио да уклони са једног црногорског портала, блокирањем свог фејсбук профила, док се организовано 7 сати крио уз помоћ полиције и браће, рођеног брата школованог полицајца из Даниловграда и бившег службеника полиције у Подгорици.
На јединој јавно доступној фотографији, објављеној на порталу „Вијести“ екзекутор дјелује застрашајуће физички јак.А критичног дана и трена и са револвером у руци, у којем је била стравична муниција намијењена за фронт.
Фото: Вијести
Понижавајуће је образложење судије Нововића и за стручну и лаичку јавност, да је ношење мајице кратких рукава алиби за изречену првостепену пресуду. Након јавне прозивке заступника оптужнице Милоша Шошкића, оптужнице која је доживјела крах, под притиском јавности, тужилац Шошкић је поднио жалбу Апелационом суду Црне Горе. Поднио је жалбу тада и адвокат одбране егзекутора масакра над мојим синовима Данило Мићовић.
И Шошкић и Мићовић су бивши колеге из Основних тужилаштава. Двојица бивших колега, у Апелационом суду ЦГ, на дан расправе по жалбама нијесу заједно присуствовали расправи, јер тужилац Милош Шошкић није присуствовао из њему знаних разлога. Зашто, са крахом оптужница које заступају, тужиоци у служби напредују, упркос фијаску оптужница које компромитују читаво црногорско тужилаштво. И ако има тужилаца/тужитељки од стручног и моралног кредибилитета.
Па зар међу таквима није Сузана Милић, која је снагом оптужнице одбранила браћу Гојаћанин, од „поновне погибије“, за разлику од браће ЋУЛАФИЋ, над којима су, од прве погибије, 15.фебруара 2014.године, одлукама поступајућих судија Вишег суда, извршене „још двије погибије“. Над њима мртвим и њихових родитеља (ко бајаги живим).
А колико ће их још бити, ако тужилац Шошкић, по службеној дужности уложи жалбу? Јер, ником не одговара, нити иком полаже службене рачуне због краха своје оптужнице.
Па зар је праведно, да суд изриче максималну казну само злочинцима, чије жртве припадају моћницима. Па шта да ради црногорска сиротиња? Да гледа „покољ“ од црногорских злочинаца над својим најмилијим!?Да их сахрањује и оплакује, сатима, данима, мјесецима и годинама, до поновног састанка, са жртвама. А до тада ће судови вршити процесну еутаназију, над остатком фамилија, симулирајући суђења.
<
Конкретно, Вијеће судија којим је предсједавала судкиња Весна Моштрокол, Миљана Павлићевић и Наталија Боричић у поновљеном суђењу, вршило је „најнехуманију процесну еутаназију“ над родитељима браће ЋУЛАФИЋ, са већ унапријед „знаном“ пресудом. Што је буквално Моштрокол и обзнанила, на дан такозване реконструкције.
Данијел и Даворин Ћулафић
Не примијетивши да се налазим у њеној близини , у УО „Москва“ Подгорица, на почетку казивања првог исфабрикованог свједока Едина Колашинца, свједока, сарадника егзекутора Машана Чогурића, првог комшије и друга из дјетињства, који је статирао свог друга, егзекутора Чогурића. Судија Моштрокол се примакла столу за којим је сједио („сарадник“ одбране) вјештак, Божидар Бакић и казала му: „Ништа ново… Све по старом….“ На шта је Бакић климајући главом, „доље – горе, „на Моштроколину „лозинку“ одговорио: „Тако је“ …! Из тих разлога сам тражио изузеће судије Моштрокол. Нормално, односно ненормално, предсједник Вишег суда Борис Савић одбио је сјутра дан захтјев.
На основу фалцификовања записника реконструкције и других кривичних дјела која су вршила службена лица у предмету масакра над браћом Ћулафић, резултирало је, за нас родитеље „ослобађањем“ од кривичне одговорности, тешко убиство над браћом ЋУЛАФИЋ, рањавање труднице у осмом мјесецу трудноће, Ерне Баковић, угрожавање живота нерођеног дјетета Ерне Баковић довођењем у животну опасност Сенаду Колашинац, угрожавањем сигурности великог броја присутних гостију у УО „Москва“, са кривичним дјелом недозвољено НОШЕЊЕ оружја, пресуда је узмемирујућа и понижавајућа за жртве и њихову породицу.
За све наведено, судија Моштрокол још увијек образлаже поновљену пресуду 13. и по година. За мене оца, на основу судске фарсе, како у првостепеном, тако и у поновљеном поступку. И зато с разлогом, имао сам у континуитету, стравично неповјерење према суду, за фер и поштено суђење, јер је са обје истовјетне пресуде, скоро једног те истог Вијећа, моје неповјерење било основано, о чему сам у континуитету обавештавао саопштењима, јавност. И због наведених разлога, по званичним истраживањима, логично је да грађани Црне Горе, немају повјерење у црногорско правосуђе и тужилаштво. И то са разлогом. Али то није утјеха за породице жртава.
