Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић
1 min read
Веселин Шијаковић
Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио!
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше и садашње студенте познатији је као отац универзитетског професора и некадашњег министра вјера у Београду Богољуба Шијаковића.
Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гдје је учио Војно-техничку школу. Када су запосјели зграду Војно-техничког завода, Њемци су заробили се питомце, па и њега. Убрзо су, међутим, пустили Хрвате, Муслимане и Словенце, а Србе су упутили на принудни рад.
На челу тројке
Са два друга, Веселин је успео да побегне у шуму, где су сусрели припаднике Југословенске војске у отаџбини, и то Јеличког корпуса који се већ био прославио ослобађањем Горњег Милановца, Ужица, Чачка, Пожеге. Одлучили су да остану са њима и распоређени су у јединицу задужену за диверзије. Јединица је била састављена од тројки. Веселин је постављен на чело једне тројке. И тако је крајем јула 1941. започело његово ратовање.
У јесен 1942, врховна команда је, по предлогу Равногораца из Београда, одлучила да ликвидира гестаповског мајора који је имао кључну улогу у стријељањима цивила и ђака у Крагујевцу. За тај задатак је одређена једна тројка с највише искуства. Ушли су у зграду у Београду у којој је живео тај мајор, кроз отворен прозор подрума, али их је на степеништу које је водило на спрат, дочекао њемачки стражар и побио их.
У међувремену, гестаповски официр прешао је у Врњачку бању, где су Њемци имали јако упориште, око десет хиљада војника. Шијаковић је сам пријавио своју тројку за ликвидацију немачког официра.
У исповијести за ревију Исток, љета 2005. године, Веселин Шијаковић је детаљно описао како је то успио:
„Ноћу смо се прикрали вили у којој је живио гестаповски официр. Чекали смо у дворишту да дође са сједељке у оближњем хотелу. Око један сат послије поноћи, у пратњи тројице војника, појавио се, тетурајући се, очигледно пијан. Војници су му помогли да се попне уз унутрашње степениште и вратили се да патролирају улицом. Када је отворио прозор од своје спаваће собе, посао нам је био знатно олакшан. Први пут су ми руке задрхтале, и то тако јако да су стубе почеле ударати о зид. Рекао сам себи: Ипак, ја нисам за овакве задатке!
Успио сам некако да се попнем и уђем неопажено. Лијевом руком сам га шчепао за косу и главу му прибио уз јастук, а десном руком му зарио нож у срце. Рикнуо је као лав! Пошто главу није могао да мрдне, ноге су му отишле у вис и непрестано копрцале! У истом тренутку, одјекнуо је врисак жене која је лежала у сусједном кревету, на моје запрепашћење. Збуњен, извадио сам пиштољ и упуцао је са пар метака! Моји другови, који су чекали у дворишту, мислили су да је њемачки официр пуцао на мене, јер је договор био да не употребљавамо ватрено оружје, па је један од њих похитао уз стубе. Сударили смо се на стубама, низ које сам ја више падао, леђима, него што сам корачао.
Засвирале су сирене, позив на узбуну, а ми смо се дали у бијег кроз сусједна дворишта. Тек тада сам схватио да сам заборавио да узмем торбицу њемачког официра, што ми је био један од задатака. Мислио сам да ћу због тога бити кажњен, међутим, од Врховне команде сам одликован Обилића медаљом, коју ми је касније, пред 20.000 бораца, уручио велики јунак Јездимир Дангић, командант Дринског корпуса“.
За храброст робија у Јусовачи
„Заробили су ме партизани на Ђурђевдан 1946. године на Устиколини. Опколили су кућу у којој смо се налазили нас тројица, као и укућани. Гађали су кућу и бацачима, па је рањено дијете од једне године. Када сам видео да ће побити и ту породоцу, одлучио сам да се предамо. Три месеца је вођена истрага. Суђење је било на Војном суду у Нишу. Оптужили су ме да сам ратовао против партизана, што сам ја негирао, јер на њих, сем оног дана када су ме ухватили, никада нисам метка испалио. Ипак, осудили су ме на смртну казну. После три мјесеца, пресуду су ми преиначили у доживотну робију, и 1948. су ме пребацили у подгорички затвор Јусовача. Ту су ме држали у тоталној изолацији од других затвореника, у најгорим условима, иако сам био тешко болестан. Када сам био на издисају снага, 1952. године, пустили су ме да умрем кући. Сазнали су за мој случај пријатељи из Београда, и пребацили ме тамо, гдjе ме спасио лекар др Веселин Савић.
Исте те 1952. године сам се оженио са Даринком Шарановић, која је дошла да ме обиђе, пошто је знала да сам робијао са њеним братом“.
Витез православља
Веселин Шијаковић је од Српске православне цркве, за допринос православљу, добио Орден Светог Саве првог реда, а од патријарха јерусалимског Диодора – грамату „Витез православља“, за подвиг који је учинио на Васкрс 2000. године. Наиме, те 2000. године успио је да уђе, заједно са свештеницима, у Христову ћелију, што прије тога није успјело ниједном цивилу, подсјећа портал Србија данас.
Након молитве у Христовој ћелији, дограбио је крст од 100 килограма, висок три метра, понио га 20 метара и предао свештеницима који су кренули ка Христовом гробу. Свештеници нијесу могли да вјерују својим очима – да један старац носи толики крст, испричали су то патријарху који га је позвао у госте и уручио му грамату „Витез православља“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo je klasicna i notorna laz. Majstori u prekrajanje istorije..
Лаж до лажи,типично црногорско хвалисање
Нажалост ово је измишљена прича и постоје докази да није тачна.
1. Мајор Јездимир Дангић је заробљен од немаца априла 1942. и послат у логор у Пољској и никако није могао да уручи орден Веселину Шијаковићу за ликвидацију мајора кенига. Наводно је он убио зликовца марта 1943.
2. Велики патриота и херој В. Шијаковић је умро септембра 2009. Ова прича се шири интернетом задњих 5-6 година. Ако је он стварно дао овај интервју пре своје смрти , зашто раније није објављена у време док је Шијаковић био жив него тек 5 година по његовој смрти!? Очигледно је исконструисана и измишљена.
3. Постоји више измишљених верзија о наводној ликвидацији кенига, али су све измишљене. Поред ове постоји и комунистичка верзија по којој је он убијен код Лебана од партизана:
http://www.politika.rs/scc/clanak/7235/%D0%9A%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0
Такође у књизи мајора Драгана Сотировића „Србија и Равна гора“ пише да су кенига убили четници у селу Лесковац код Груже.
Ипак нажалост највероватније је зликовац преживео рат и избегао казну за своје злочине. Наводно је умро у Дрездену 1968. године.
https://www.dw.com/bs/veliki-%C5%A1kolski-%C4%8Das/a-55348864 наводи се: „Strijeljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I onda mu se gubi trag.“
Милосав Самарџић велики познавалац и поштовалац ЈВуО наводи да по његовим сазнањима од кустоса музеја „21. октобар“ у Крагујевцу је кениг преживео рат и није осуђен за своје злочине.
Čast mi je da sam sjedio i razgovarao sa gospodinom Šijakovicem ali pojma nisam imao o kakvoj se ljudskoj gromadi radi.Prosto ne sramota što tako malo znamo o ovakvim ljudima.
Kapa dole srpskim herojima iz Crne Gore, Blagoju Jovoviću, Vojinu Džogazu i Veselinu Šijakoviću. Osvetlali su obraz čitavog Srpstva.
Bez pretjerivanja,ne simpatisem ih,ali bilo je dosta komunista u CG.Ako se pogleda struktura,vecina od njih prije rata nije imala koru hljeba da pojede.Nadali su se ,a i tako je bilo ,da ce im revolucija donijeti sve sto im treba.Zbog toga ih je u odnosu na broj stanovnika najvise bilo u CG.Njihova djeca su redom bili Titovi pioniri i Kumrovacki djaci,pocev od Rakcevica,Vukovica,Marovica pa do Gospodara.Odmah poslije rata,njihovi ocevi su zauzeli Dedinje i doveli sve svoje pismene i nepismene rodjake i prijatelje.U Podgorici nijesu imali sta jer su je saveznici izbombardovali do temelja.Poslije raspada SFRJ,ono u sta je ulagala bivsa drzava kao u nerazvijena podrucja,bivsa vlast je dokrajcila.Prema nekim vijestima iz jucerasnje stampe,deficit u ovom trenutku u odnosu na isti period prosle godine je milijardu i sedamstotina miliona evra.Mozda ce to nadoknaditi NATO i EU.Sumnjam,jer to nigdje do sada nijesu ucinili.Sta onda ?Kako dalje?Kredite daju samo onoliko koliko procijene da mozes vratiti.Ali,to je za nas nedovoljno.Nije ni cudo onda sto su mnoge oci ovih dana uprte prema Srbiji.Ali ako ste gledali na A1 izvjesnog novinara Mandica i Sretena Vujovica,onda se covjek zapita: Da li nama stvarno ima pomoci?
VESELIN IMA 2 SINA I UNUČAD , A JEDAN OD SINOVA JE BOGOLJUB ŠIJAKOVIĆ, NEKADAŠNJI MINISTAR VJERA I PROFESOR NA BOGOSLOVIJI U BEOGRADU. PO ČEMU SE VIDI DA IVER NE PADA DALEKO OD STABLA.
hvala, cudno je da Bogoljub nikad o tome nije pricao.
Вјечна ти слава, јуначе!
A mogu da daju turske sapunice od kojih se.gadim.A ne mogu napraviti film o ovom belikanu
Ovo je tema i za Gosp. Kusturicu ili drugog rezisera !.
Imamo previse turskih sapunica, farmi, dzungli i sta ti ja znam, vreme je da nasi mladi nesto nauce i da zivot nije bajka !!!.
Više puta sam pisao ovo : Da se u Kragujevcu ili u Beogradu podigne spomenik ovom čovjeku , ili bar da se da ime nekoj ulici . Na mjestu gdje je osvećen ubijeni narod , odnosno gdje je ovaj junak ubio njemačkog oficira , podići neki simbol kao znak sjećanja na njega !
Nevjerovatan tekst i divan spomen za Nikšićanina Veselina.
Hvala redakciji.
Србија је заборавила, јер већина није ни знала. Био је јунак из губитничког табора. Зато знамо за Прлета и Тихог. И онда се чудимо што смо прошли како смо прошли. Једно је машта, а друго је стварност. Но није касно да све више отварамо очи са оваквим причама.
Тчно је Данијела да нијсу знали,али само мало нека промисли свако,Броз и та нека његова војска су 4 године водили битку на територији НДХ да их Павелиђ ниј дирао а ни они њега.Тек након борвака Броза код Папе у августу 1944 и бомбардовањем Лесковца од савезник и Никшића и Подгорице и других градова и Београда, стање се мијења.Те назови измишљене неке офанзиве биле су само бјежани а банде комуниста и залуталих лјуди за сцвојим синовима партизанима.На крају је Броз прримио 80 000 устша ус војењ редове и кренуо на Србију наравно дошли су Совјети Бугари и остаци комунистичких банди и тако поробили Србију и Црну Гору до данас.Све је ово њиово наслеђе и ова власт лиши Здравка Кривокапћа, ми смо још окупирани и нама треба много да се ослободимо Хрват и њихових слугу у нашем бићу.Истина је једино да смо мало били релаксирани за вријеме Миошевића када нас као Србе нико није дирао.Гледајући јуче Скупштину Црне Горе хвата ма мука тих перјаница демократиј хвалисаваца лажова и превранатаса свих стран,неће Кривокапићу бити лако,још је и Дритан најбољи међу њима ,онада нека нам је наздрвање с лидерима Дф који су већ подијљени,онај стри изматуфио с његовим Мићком велича Либерале као прве,Медојевић уцјењује сада и то добро или по обичају , Пипун се не може помирити са оним штоје било а Јелушићки смрди тамјан,питам се колико је било тих комуниста,или су сви били комунсити у Црној Гори?Једноставан одоговр тада нијесу али данас јесу!
Neka mu je vjecna slava,bilo je dosta ovakvih srba iz CGore samo sto mi mladi neznamo.Mi smo unistena generacija sve ce nam se ovo vratit.Vlast od 90 pa ovamo smo unisteni i jos nas unistavaju,vratite se samo sta su nam radili mart april ove godine.
Највећи геноцид у бившој Југославији је направио Јосип Броз Тито са сарадницима. Ипак истина изађе на видјело, кад – тад. Репови Титоизма се и данас обилато покушавају искористити, па је и ДПС покушао одиграти на емоције Партизанске револуције, која је веома смишљено и организовано промјенила опште знање о Другом Свјетском рату на источној половини бивше Југославије.
Covjek u pravom i punom smislu te rijeci. Vitez! Neka mu je vjecna slava i hvala.
Napisite nesto vise o Veselinu, jel imao djece, gdje su, gdje je sahranjen? Čime se bavio u životu? Niksic nije daleko. 99% ljudi ne zna nista o ubistvu gest.oficira u V Banji.
Син Веселинов је Богољуб Шијаковић Министар вјера, …Веселину је Тито давао чин Генерала и слободу само да каже да је као Партизан убио Њемачком официра одговорног за стријељање ђака, наравно Веселин то није хтио да прихвати и послат је у затвор Јусовачу