Острог посјећују ходочасници из читавог свијета

Вјерски туризам најстарији je облик туризма. Вјековима уназад људи путују зарад духовних потреба, а тек доцније почело се путовати због културних разлога и разоноде. Још у антици је забиљежено да су Грци ишли на поклоњење Зевсу у Олимпију, Аполону у Делфију… Потом су хришћани масовно ишли у Јерусалим, и тако све до данас.

-У праву сте. Прво ходочашће након смрти Исуса Христа направила је управо Богородица. Обишла је сва света мјеста на којима је њен син чинио чуда. То њено путовање лијепо је живописано и код нас, у Пивском манастиру, и те фреске у одличном су стању. У питању је више композиција, каже за „Слободу“ хаџија Миљан Мијушковић, професор филозофије  по образовању и турситички водич по занимању.

Мијушковић објашњава да се вјерска и путовања из других потреба разликују по својој концепцији, тј. начину како се реализују, али и по својој сврси или циљу. Разлог туристичких путовања може бити потреба за културом, потреба за одмором или забавом. Вјерска путовања у све то укључују и задовољење духовних потреба: учешће у вјерским светковинама, обилазак светих мјеста, поклоњење моштима светитеља, молитве за исцељења  и томе слично.

-Црна Гора има велику шансу да реализује своје потенцијале када су у питању вјерска путовања. На малој територији постоји велики број православних, католичких али и исламских сакралних објеката. Колико сам упућен, у оквиру Митрополије црногорско-приморске постоји поклоничка агенција „Одигитрија“. Док у Епархији будимљанско – никшићкој не постоји ниједна. Страни туристи који дођу код нас често путују са стандардним агенцијама, да би обишли рецимо Остог, Цетињски или Морачки манастир. Путује се без пратње свештеног лица или са водичем који често ни сам није везан за религију. Свакако, има сјајних изузетака, али плашим се да нису у већини, објашњава Миљан.

Питање способности људи у храмовима који су одређени да дочекују туристе, једно је од тема које Мијушковић отвара. Неријетко се ради, како каже, о особама које нису стручне и које не говоре ниједан страни језик.

-Истакао бих свијетли примјер особља на пераштанском острву, у Цркви Госпе од Шкрпјела. Ради се о тиму стручних кустоса који говоре више свјетских језика. Увијек одлично организовани и максимално љубазни према било којем посјетиоцу, ма одакле долазио и ма којој вјероисповјести припадао.

Потенцијали вјерског туризма код нас су велики, али не и довољно искориштени. Богат је и културно-умјетнички програм који би могао да се боље искорсити у сврху промоције вјерског туризма. А о најзначајнијим светињама у Црној Гори, Мијушковић говори у наставку.

-Заиста, тешко је набројати сва мјеста и религијске манифестације у Црној Гори. Свакако ту су манстир Острог, Морачки и Цетињски као три најпосјећенија манастира у држави. А  ту су и римокатолички храмови у Боки и у Будви са сјајним дјелима из епохе ренесансе и барока, па и раније. Свакако су најпосјећенији већ поменута Госпа и Катедрална црква Светог Трипуна. Нажалост, од сјевера до југа, имамо и светиње које су запостављене или нису посјећене колико би требало. Ту је, рецимо, манастир Савина поред Херцег Новог за који је велики писац Црњански  написао: „Дубрава око манастира Савина лепа је као античко позориште.“ И Андрић је чак својевремено боравио у том манастиру, а у њему је Његош учио школу. Ту је даље и поменути Пивски манастир који је у цјелини пренесен са претходне локације, камен по камен, све са фрескама. Приликом тог преноса сачувано је невјероватних 1.260 квадратних метара фресака, што нигдје у свијету није забиљежено. Тај манстир је дао четири патријарха, објашњава Мијушковић.

Он подсјећа да се у Даниловграду, у манастиру Ждребаоник, чувају мошти Светог Арсенија Сремца, који је био други архиепископ српски и насљедник Светога Саве.

-У близини Подгорице, у Пиперима налази се кивот Светог Стефана Пиперског. Даље у Пљевљима манастир Свете Тројице, затим Косијерево у Петровићима, гдје се чува стопало Апостола Луке. Замислите какве мошти – стопало једног од дванаест апостола који су ходили са Христом, а који је честа слава код нас у Црној Гори. Ту су и Ђурђеви Ступови у Беранама, сједиште Епархије Будимљанско-Никшићке, онда Паштровићки храмови, па манастир Заграђе близу Шћепан Поља – задужбина херцега Стефана Вукчића Косаче и још много других православних храмова. Све су то мјеста која би наша црква у сарадњи са државом, могла на бољи начин да искористи у промоцију земље – сматра Мијушковић.

Хусеинпашина џамија

Од муслиманских вјерских објеката, Мијушковић издваја једну од најзначајнијих џамија у Црној Гори, џамију чувеног Хусеин-паше Бољанића, чији минарет је и данас међу највишима на Балкану.

-Међутим, мало је познато да се у Црној Гори налази и једна велика муслиманско – јеврејска светиња. У Улцињу се налази гроб Сабатај Цевија, једног од најчуднијих и најпознатијих људи свог времена. Био је велики јеврејски учитељ који је себе прогласио „месијом“ и основао покрет који је имао одјека у свим крајевима свијета. Пред крај живота, примио је ислам тако да је данас поштован подједнако како од јевреја, тако и од муслимана, каже за крај разговора Миљан Хаџи Мијушковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: