Оштре реакције на предлог САНУ: О Космету се не може разговарати тајно
1 min read
Душан Пророковић
На предлог Владимира Костића, предсједника САНУ, да се треба покренути нови дијалог о Космету и да он не треба да буде јаван, стижу оштри коментари. Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе, сматра чак да Костић, судећи по његовом предлогу, проблематику Космета “уопште не познаје”, преноси “Спутњик”.
–Косовско питање је одавно изашло из српско-албанског корита, поплавило међународне односе, постало преседан који је за свега девет година пет пута зло)употребљен. Нађите још један преседан у последњих 100 година који је тако брзо и тако обилато коришћен? Косово је велика „политичка лабораторија“ Запада, геополитичко питање за Исток, безбедносни проблем за Европу. О Косову се мора разговарати сагледавајући га из неколико истраживачких равни, мултидисциплинарним приступом, анализирајући стање не само са локалног, континенталног и глобалног нивоа, већ и из перспективе регионалне безбедности других делова света (не само Балкана). Није познато кога је од колега консултовао председник Академије када је формулисао своје виђење по питању Косова, појашњава Пророковић.
Он примјећује да у САНУ постоји приличан број академика који се већ дуго, директно или индиректно баве том тематиком и који већ деценијама, забринути за нашу судбину — упозоравају. Љубодраг Димић, Михајло Војводић, Часлав Оцић, Данило Баста, али и Василије Крестић, Славенко Терзић, и многи други.
–Председник САНУ тражи нови дијалог о Косову ван јавности
Могао је председник САНУ, да је хтео, поразговарати на ту тему и претходних година, са великим ауторитетима какви су били Милорад Екмечић, Душан Батаковић или Драгољуб Живојиновић. Ауторитетима у континенталним размерама. Батаковић је на крају натерао Кристофера Кларка да „ревидира став“, а последњу Екмечићеву књигу издавач је штампао без и једне формално наведене фусноте. Екмечићеве цитате нико није оспоравао. Могао је председник САНУ, да је хтео, тражити мишљење на ту тему и од неког од иностраних чланова Академије. Косовом су се онолико бавили Томас Флајнер, Вацлав Клаус, Јелена Гускова, Ноам Чомски. Било је и међу кандидатима за нове академике неколико научника који би значајно допринели расправи — Миломир Степић, Драган Симеуновић, Слободан Самарџић, Драган Симић. Ипак, изгледа да кутије са њиховим радовима нису ни отворене. Елиминисани су и пре формалног изјашњавања на првој степеници, сматра Пророковић.
По његовом мишљењу САНУ се, на овај или онај начин, мора бавити политиком. Зато што је на овом нашем простору, који производи превише историје, често све политика. Али се зато политика не сме бавити Академијом.
–Очекује се од Академије, њених одбора и института да предлажу решења. Криза у којој се налазимо је свеобухватна. Свепрожимајућа. Треба нам много паметних глава и исцрпних дискусија како бисмо одговорили на искушења. Нажалост, председнику САНУ је кренуо погрешним путем. Уместо да САНУ „академизује“ политичке процесе, присуствујемо „политизацији“ Академије. Не бави се Академија политиком, већ политика Академијом. И то у најгорем могућем смислу. Академија је постала део „политичког ријалитија“. Свега ту има, као и у сваком „ријалитију“, од изборних напетости, закулисног пактирања, до медијског сензационализма. Део тог сензационализма су и невероватни предлози. Замислите, да поново покренемо дијалог о Косову, али овога пута — тајно! Без учешћа јавности!, оцјењује Пророковић.
Он се пита и чега се то плаши председник САНУ? Одакле му уопште идеја да се ствари око Косова могу решавати без учешћа јавности?