Оспоравање „Српства“ једног богословља

Пише: о. Дарко Ристов Ђого

Оспоравање „Српства“ једног богословља изведено опонирањем „универзалности богословља“ појмљене као метафизичка апстрактност и „партикуларности“ оног српског заснована је не на хришћанским већ другачијим богословским премисама – у средишту таквог резона стоји претпостављена агностичка непријемчивост Божанског (или пак нека тешка онтолошка каменитост, божанска нељудскост – потпуно страна хришћанској теологији) заправо узрокована не толико платонистичким или гностичким обзиром да се оно Божанско не исквари у додиру са људским историјским искуством, колико унапријед датом премисом да „оно српско“ или нема шта да каже Богу или, уколико има, то неће бити ништа лијепо.

Проблем је, дакле, у „српском“, па се хијатус између теологије и српства конструише због априроно претпостављене “способности” Српства да дјелује коруптивно и деструктивно на све – укључујући и на Бога.

(из списа који управо завршавам…)