Осмомартовска
1 min read
Пише: Милица Томашевић
-Срећан 8. март!
-Хвала, такође. Ђе те изводе ноћас?
-Ја ти се морам похвалити, нама су из фирме организовали вечеру,као и сваки пут. А тебе?
-Мене?
Улице су данас пуне цвијећа. Људи се такмиче ко ће купити већи букет, чији ће украсни папир бити сјајнији и шаренији, како што боље упаковати поклон. Мјеста у ресторанима попуњена, на менијима екстравагантна јела, са још екстравагантнијим цијенама, бирају се одјевне комбинације које су ту да задиве.
Да ли ће то побољшати положај жена, да ли ће отворити стара или поставити нова питања, да ли ће подстаћи све оно што овај празник симболизује и инспирише? Одговор ће бити познат већ сјутрадан, као и сваке године.
Чини се, да празници, генерално, у нашој епохи, губе суштину, незаустављиво клизећи кроз комерцијализацију. И то није случај само са Осмим мартом, али код нас је посебно случај са овим празником. Ми смо изгледа прескочили све оне фазе које суштински објашњавају значај овог датума, и преузели ону нама најпогоднију, и најлакшу.
Такође, како неко рече, било би корисно, са циљем идентификовања аутентичног карактера празника, раздвојити Дан мајки и Дан жена. У већини земаља у свијету, та два датума су одвојена, што је и логично, јер Осми март је политички празник и он упућује на освјешћивање и борбу за положај жена као грађанки првог реда. А да су мајке један од главних покретача свједочи нам и чињеница да су на једном од прошлогодишњих протеста мајки са троје и више дјеце, мајке пробиле ограду и стигле на сами улаз зграде Владе, када је и полиција употријебила силу. Тај догађај није се десио Осмог марта, али је по свом набоју и карактеру био потпуно осмомартовски. Зато дух Осмог марта нема ништа против цвијећа, али цвијеће није довољно. И снажне поруке попут ових које пропагира овај текст изгледају и миришу једнако колико и цвијеће, ако не и љепше, иако трње са њега није скинуто.
Него, да се вратимо… Данас је 8.март. Данас се треба испрсити за неки поклон, цвијет, парфем, вечеру, похвалити се истим на друштвеним мрежама,живјети безбрижним духом, бар овај један дан, а сјутра наставити по старом, уклопити ручак за породицу у предвиђених 2 еура по особи, жалити се на социо-економско стање, говорити како нико не покушава нешто да промијени, наставити потрагу за послом, бринути око плаћања рачуна. И тако сваке године. Нека касне плате, нека се послодавци иживљавају над запосленима, нека се одрађује неплаћени прековремени- једна ружа је ту да искупи „гријехе“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ми смо изгледа прескочили све оне фазе које суштински објашњавају значај овог датума, и преузели ону нама најпогоднију, и најлакшу.
Mi smo postali zemlja eksperimenta,za taj 8 mart niko na Zapadu nije znao ,do dolaska ovih usrecitelja svijeta,to se tek pocelo intezivno pojacavati u zadnjih nekoliko godina,to je bila nasa tekovina u stvari na nama isprobano.Od kada sam u Njemackoj ne znam da sam vidio da se to slavi,danas sindikat nosi crvene ruze korz hodnike i trazi zene da im pokloni civijce,ja sreo voidju i pitam kad ce strajk ,on kaze nemamo para jer smo ih potrosili sto smo ispltili vaspitacie u vrticima ,koje su strajkovale pola godine,a za cvijece imas onako u slai mu nabacih.
Danas se nezvanicno formirala nova vlada sve pola popola, koliko zena toliko i muskih ministra plus Merkelova,Honekerova skojevka.Tako je i sa drugim stvarime sem sa novcem .Njemacka je uzela poreza 35 milijardi vise od sopstvenih potreba ,a nece da povise plate u drzavnoju pravi i svima koji su na budzetu,pravdaju se kao nemaju.Novca ima nikda vise ,samo je 1% stanovnitva raspolaze sa 80% kapitala,zar nije tako bilo kad je bio Broz,sve je isto samo se sitem drugacije zove.
Zene treba postovati kao bice vise nego muskarca u svakom pogledu ,jer daju noi zivot i bez zena ali i muskarca nebi bilo zivota,ali u svemu traziti jednakost je u najmanju ruku smijesnoi.
Ne treba pretjerivati sa kvotama,sto iamju neki praznik to je najmanje problem ili sporno,prosto treba ,kod nas je to nekad bilo ,da imaju jednaka primanja ,dok je na Zapad drugacije, zatso je tako to je sistem odredio,ali insistirati na paritetu svuda 50%=50% je cista zabluda i to ne vodi nicemo,ako se tako nastavi neko ce doci na ideju da se tako i radjaju djeca ,ovaj svijet je odvano iskocio iz kolijevke ,kada se pocnu donositi zakoni koji se mijesaju u stvari prirode to je vrlo opsano i stetno i po drzavu i drustvo.Nase su babe i majke bile pacene zene, to svi znamo, i niko ne ocekuje od ovih maldih to isto,bilo je takvo vrijeme,samo ovo sto imamo danas je veoma opasno, za male i nesigurne drzave,porodica se ocas raspadne, djeca ostju taoci i zrtve tih novih nazovi prava jednakosti,samo advokati imaju koristi.
Svi hoce neki zivot kao u Njemackoj,koliko je to dobro ili lose tesko je dati pravu sliku,jer sve je sakriveno iza lijepih automobila skupih kuca i ljetovanja,a sta se krija iza zavjese treba pogledati podatke koje daju drzavni organi samo o razvedenim barkovima . Kako se to odrazava na djecu i njihovu cjelokupnu buducnost,najbolej daju odgovre psiholozi i ustanove koje su za to od drzave palceni.
Novcem se nemoze sve kupiti,iako bi svi htjeli da ga imamo malo vise,neko je toliko opsjednut time da je sve samo tome posvetio,sta to nakraju to vredi , ako covjek poslije svega ostane sam bez prijatelja,to primijeti itekako kad misli da je uspkjesan ,jer je sve novcem stico pa i prijatelje.Mnogi to nece da javno priznaju ,jedan od rijetih je Boris Beker,koji jerekao da ga nijedna zena nije voljela, sem njegov novac i slavu , i da su sve sa njime samo zbog toga.Javno je to rekao ,od tada ga mediji nijesu mnogo uvazavali,druzenje sa Djokovicem mu je ponovo pomoglo da neke stvari poparavi ,znaci samo neprestani uspjeh i interes ,to je vazno,za dusu DUSMANi ne pitaji!
Dusi lijece kod doktora ,a utjehu traze na drugim stranam,nazalost to je i kod nas ovako malih pocelo,dosta oboljelih ,dosta alkohola,nezaposlenost i sve drugo koje dovdi to takvog jednog stanja,a opet to ide najvise po zenama,ja bar tako mislim,ako muz pije ili sto drugo radi,ili ne radi ,zeni je jos teze,ako radi kada doje kuci opet sprema rucak ,to je to sto treba uvazavati i pomoci zenama u ovim ludim vremenima.nebi kod nas muskarci sjedjeli kuci da ima posl ,koliko god se govri da nijesmo neki radnic to nije tacno,nema mogucnosti za nromalnom zaradom.zardom ne , nego da se zivi,bilo je nekada mozda bolje,samo koliko je to bolje znamo mi strariji,radnicka plata je bila dvije koze a penzija jednu,tako je i danas,nista se tu ne mijenja,samo smo mi bili dosta otporni ,nasi sinovi postadose svileni,da li smo i mi dijelom krivi odgovor neznam ,vrijeme je to valjda donijelo,tesko je to i pretesko, ali najgore je klonuti duhom ,to unistav i zenu a samim tim i porodicu.Nasi ljudi su ponositi,potezu ruku na sebe, i to ne mali broj,a to je nagore, predaja je u svemu najgora pa i u ratu,iako se tako covjek nada da ce spasiti zivot,ali predaj pred tegobama je najgora moguca,treba se boriti,svi kad smo se rodili i tresnuli glavom na zemlju sa nam je dosla i nasa sudbina,ali njom mi raspolazemo do zadnje ure .Zato nema predaje,a postedimo zene koliko mozemo od sopstvene predaje i kapitulacije, to gledaju i one i nasa djeca,a to je kapitulacija koja nama nije data,tako je uvjek bilo ,zasto bi sada mi klonuli,i zene time optrecicvali i pored tereta koje im je Bog udijelio,ali i Bagodati novga zivota.Sretan vi praznik !
После битке, сви су генерали……. Лако је вама господо (не мислим само на тебе, већ све вас у тзв. дијаспори који нам са сигурне дистанце и солидне платице, делите савете), да паметујете како смо ми глупи, неспособни, неорганизовани……. Ако сте тако паметни што не остадосте овде да нам покажете шта и како треба, него одосте?!? Наши славни преци нису бежали у туђину од душмана већ су се борили до последње капи крви (а ако су и отишли у туђину, то није било да побегну од невоље, већ да обезбеде подршку и савезнике, и од њих хране и џебане)!!! Није проблем у томе што овде нико не зна шта и како треба, проблем је што смо заборавили шта је Косовска жртва, шта значи бити Србин, Обилић!!! Нашим прецима је живот био исто тако драгоцен као и нама, али су они знали да ти тај исти живот не значи ништа ако онима за које си одговоран (твоја нејач), ниси обезбедио сигурност, па су зато да би ту одговорност испунили без размишљања тај свој живот давали за оне о коима брину, кад је то ситуација и прилика захтевала! На жалост, данас се захваљујући укидању војне обавезе, у младе мушкарце увукао комформизам и кукавичлук (док ови стари немају снаге да се сами изборе јер од вајкада је било да се спаја младост и искуство), па нема ни тог осећаја одговорности за друге, јер нису научили шта је братство по оружју!!! Тако да „црно нам се пише“ све док мајка не роди јунака (било Обилића, било Тита) да поведе народ ка слободи, јер од наметнутог ропства, једино је грђе оно на које човек добровољно пристане!
А што се тиче данашњих жена (част часним изузецима), тек кад оне своју децу буду васпитавале да: „боље ми се врати у ковчегу, него без образа“, а не: „нек’ си ти мени сине само жив и здрав“, можемо се надати бољитку.
Остајте с’ Богом – догодине на Космету!