Осма медаља: Давор Штефанек

Остала су још само два мјесеца до почетка Олимпијских игара у Рио де Жанеиру. У протеклих годину дана, на овом мјесту смо писали како очекујемо и навијамао да Србија може доћи до двоцифреног броја медаља на овој највећој смотри свјетског спорта. Покушали смо да објаснимо, да би такав резултат био – историјски успјех, упоређујући га са бројем медаља бивше СФРЈ, али и са досадашњим олимпијским успјесима, како самосталне Србије, ако и других, бивших југословенских земаља. Србија има реалне шансе да освоји десет медаља у Рију!

И сада, настављајући списак наших спортских очекивања, стижемо до рвача Давора Штефанека, и до „осме медаље“ за Србију. Како је овај човјек ( и његов спорт), много мање познат српској јавности, од свих претходних поменутих, овдје ћемо приказати интервју, који је са Штефанеком урађен крајем прошле године, у „Вечерњим новостима“. Уживајте!

Од 16 олимпијских медаља југословенског рвања четири су освојене слободним стилом (по две освојили македонски рвачи Шабан Сеиди и Шабан Трстена) а 12 грчко-римским стилом – две су освојили олимпијци из Хрватске (Јосип Чорак и Владо Лисјак) а 10 такмичари из Србије. Последњу, бронзану тешкој категорији, освојио је 3. августа 1984. у Лос Анђелесу Сенћанин Јожеф Тертеи, а од тада наше рвање чека на нови олимпијски трофеј.

Да ли ће у Рио де Жанеиру 32-годишњи трофејни пост бити прекинут у овом тренутку зависи само од 30-годишњег Давора Штефанека, јединог нашег рвача који је до сада изборио олимпијску визу и он од тог „задатка” не бежи, али сигуран је да неће бити једини наш рвач на наредним олимпијским играма.

Прошле године први пут постали сте шампион света, а ове године освојили сте бронзану медаљу и сврстали се међу кандидате за победничко постоље у Рију. Како то утиче на ваше планове?

Овог пута очекујем пуно од наступа на олимпијским играма: прво да дођем до финала што је сасвим реално и, да тако кажем, обавезно, а затим и да освојим медаљу. Постоји само један услов , а то је да не доживим неку озбиљну повреду. У том случају биће све ОК.

На Светском првенству показало се и у вашем случају да је лакше освојити злато него га одбранити. Да ли сте потпуно задовољни освојеном бронзом и олимпијском визом?

Наравно да сам задовољан бронзаном медаљом, јер је у рвању а и у мојој категорији до 66 килограма конкуренција изузетно велика. О томе сведочи и то што сам само ја од четворице освајача медаља са прошлогодишњег првенства освојио медаљу и ове године и потврдио да се налазим у у врху светског рвања, као и да имам реалне шансе да освојим олимпијску медаљу.

Шабан Сеиди је једини од југословенских рвача четири пута учествовао на играма, а ви ћете се са три учешћа придружити легендама нашег рвања грчко римским стилом Браниславу Симићу, Боривоју Вукову и Стевану Хорвату. Како данас гледате на ваше наступе у Атини 2004. и Пекингу 2008?

У Атину сам отишао као дете… У Пекингу сам био старији и искуснији, али месец и по пре одласка на Олимпијске игре десио ми се страшан пех. Пукла ми је „задња ложа” и месец дана сам био ван строја. Та присилна пауза се одразила на мој наступ па сам изгубио од Узбекистанца Арипова, ког сам у финалу олимпијских квалификација лако победио тушем иако ми је „искочио палац” на руци. У Пекингу Арипов и ја смо рвали нерешено, али он је добио меч на предност и отишао даље…

Каква је данас ситуација у категорији до 66 килограма?

У мојој категорији има десетак много опасних такмичара, а седморица осморица из самог врха ће конкурисаће за медаље и свако од нас може да буде олимпијски шампион. На срећу нећу морати са свима да се борим. Волео бих… Уствари нећу то да вам кажем јер кад год кажем кога бих волео да избегнем, жреб ми додели баш њега. Рећи ћу само да постоји један рвач којег бих волео да избегнем. Не, не бојим се ни њега ни осталих на струњачи 12 пута 12 метара и сваког могу да победим, што сам доказао у ове две године, али повољан жреб би ми олакшао посао…

Пошто сте освојили бронзу на Светском првенству у Лас Вегасу извели сте још једно бацање и на струњачи се нашао нови тренер репрезентације Стојан Добрев. Како сарађујете међусобно?

Добрев је сада већ нови-стари тренер. Он је показао да зна да ради с људима и да је један од најбољих тренера на свету. То је потврдио и као тренер бугарске репрезентације која је освајала светске и олимпијске медаље. Он је „направио” осморицу првака света и то довољно говори какав је тренер. Мало је строг, али то нам и треба…

А ваш тренер у Пролетеру?

Мој тренер Војислав Трајковић је за мене најбољи тренер на свету. Зато сам за тренера репрезентације Добрева и рекао да је један од најбољих…

Наше рвање више од три деценије чека на нову олимпијску медаљу. У Рију борићете се за њу, а да ли ћете имати друштво?

Последњих година рвање у Србији се враћа на место које му и припада. То доказују и моји резултати, и резултати осталих рвача а олимпијска медаља би то дефинитивно потврдила. Даћу све од себе да је освојим, а очекујем да ће учешће на Олимпијским играма обезбедити и Виктор Немеша, можда и Кристијан Фрис. Они то могу и можда у Рију освојимо и две медаље, али ми у рвању били би задовољни и с једном.