Осипа се двор Господара. Растодер не вјерује да се може одузети имовина СПЦ
Најављени прописи о слободи вјероисповијести по свему судећи највише ће бити заинтересовани за имовину СПЦ у Црној Гори. ДПС портали о томе већ данима брује, а један од њих се чак данас запитао: “Ко ће да господари имовином СПЦ”?
Иако је тобож имовина спорна, она се и у том тексту наводи као власништво СПЦ. Па у чему је онда невоља? У господарењу том имовином, односно о контроли над новцем који је повезан са СПЦ. Уз то ДПС писци нових норми труде се како да завију у обланде жељу да се домогну новца, па дисциплиновање СПЦ називају “увођење СПЦ у црногорски правни систем”. До сада је ова кованица непозната у односима цркве и државе и како ће то изгледати у пракси Бог те пита.
Недоумице око тога чак је саопштио и историчар Шербо Растодер и по његовим прогнозама ДПС у том погледу мало чему може да се нада. Чак и Растодер понекад каже шта мисли, а да ли ће остати при томе показаће вријеме. Растодер је за Радио “Слободна Европа” рекао сљедеће:
–Суштина тог исполитизованог сукоба је питање духовне јурисдикције. У Црној Гори постоје три вјерске заједнице од којих су двије, Исламска заједница и Римокатоличка црква, простор своје духовне јурисдикције усагласиле са простором Црне Горе. Остаје Српска православна црква која простор своје духовне јурисдикције простире на више независних држава. У том смислу се јавио проблем – ко је уствари господар имовине на тим просторима. Ја лично мислим да држава не може национализовати ту имовину из два разлога. Један од основних је сљедећи: да би то држава урадила мора се прогласити теократском државом. И, ако упориште тражи у независној Црној Гори, односно Краљевини Црној Гори и у Уставу из 1905. године онда тамо јасно стоји да је Источно православна црква државна и да као таква представља посебност унутар једне државне заједнице. Оно што такође мислим је да је покушај садашњих власти да на неки начин успоставе контролу над имовином Српске православне цркве, прије свега имајући на уму да је њен политички утицај производ њене економске моћи, и чини ми се, да се то питање врло погрешно поставља у контексту Закона о вјерским заједницама. Јер упозоравам, питање имовине није истовјетно код све три вјерске заједнице”, осмјелио се да каже Растодер.
Он наводи да је у различитим историјским периодима, однос државе према имовини вјерских заједница био различит.
“Примјера ради, код Исламске вјерске заједнице ради се о имовини која је власништво народа. Вјероватно је слично и код других вјерских заједница, с тим што код Православне цркве у Црној Гори имате периоде када је држава управљала том имовином и наравно имате законска рјешења када је то било могуће. Рецимо у Краљевини Југославији имали сте Министарство вјера до 1929. године. То Министарство је имало три одсјека, православни, мухамедански како се тада звало, и католички одсјек. Они су тада имали право да управљају вјерском имовином свих вјерских заједница. Касније када је дошло до доношења појединачних уставних аката, посебно сваке вјерске заједнице, од тог питања се одустало и оно је постало на неки начин, питање аутономности, или питање одвојености цркве од државе”, подсјећа професор Расодер.
Оче Велиборе, зар је требало да вам Растодер скрене пажњу да Венецијанској комисији нема мјеста, све да је сачињена од Светих отаца, у овој причи. Оче, исто тако, немојте се позивати ни на Шерба Растодера, тако ви Бога! И он, ће, колико сјутра, промијенити причу…
Ne razumijem kakav je to problem oko crkvene imovine? Nek se sve vrati u prvobitno stanje kakvo je bilo do 90-tih prošlog vijeka.
Nek se vrati onako kako je bilo prije prepisivanje vlasništva u katastre koje je obavljeno bez nekog posebnog zakona!
Rastoderu je vazno da pitanje imovine nije istovjetno kod sve tri vjerske zajednice. I nije. Zna se sta je bilo drzavno u Kraljevini.