ОСАМ ТОНА кокаина одузето од црногорских криминалаца

Осам тона кокаина који је заплијењен у иностранству повезује се са црногорским криминалним групама (у 2019. години било је, примјера ради, 39 килограма), а акције су изведене у сарадњи са иностраним полицијским службама, наводи се у извјештају Европске комисије (ЕК) о Црној Гори. Како се истиче, осам чланова организованих криминалних група такође је ухапшено у Црној Гори на основу налога за хапшење који су стигли преко Интерпола.

Како се наводи, међународни шверц дроге и убиства повезана са клановима и даље су типична обиљежја црногорске криминалне сцене.

„Неких 13 убистава повезаних с клановима догодило се у Црној Гори 2020. године, а пет убистава која су укључивала црногорске криминалне групе догодила су се у иностранству, укључујући Шпанију, Њемачку, Аустрију и Грчку. Капацитети за истраживање организованог криминала су наставили да расту. Број случајева које је полиција поднијела Тужилаштву скоро се удвостручио у 2020. години, на 76 случајева у поређењу са 39 у 2019. години“, пише у извјештају.

Потенцира се да је у априлу 2021. полиција у Котору ухапсила осумњиченог вођу једне од главних црногорских криминалних група, такозваног клана „Кавач“, у великој полицијској операцији спроведеној у сарадњи са једном државом чланицом ЕУ и уз подршку Еуропола.

„Оптужница је подигнута против њега и још 13 чланова групе. Још пет хапшења и спречавање најмање пет убистава догодило се у прва три мјесеца 2021.године. У августу 2021.године полиција је ухапсила пет наводних чланова клана „Шкаљар“ на неколико локација у земљи, након истраге, коју је подржао и Еуропол, а укључени су били и планирани атентати и напади на припаднике тужилаштва и полиције“, наведено је у извјештају.

ЕК указује да су у августу 2021.године, након деветомјесечне операције која је била усмјерена на активности црногорске криминалне групе „Шкаљари“ на шпанским Канарским острвима, власти ухапсиле четири црногорска држављанина и заплијениле више од 400 килограма кокаина и скоро пола милиона евра у готовини.

Посебно је указано да Црна Гора остаје кључна транзитна земља за дрогу, као дио „Балканске руте“, посебно за канабис произведен у Албанији, који се преко Црне Горе шверцује према ЕУ.

„Власти су током 2020.године заплијениле 3,1 тону дроге (у односу на 2,4 тоне 2019.), углавном марихуане. У два истакнута случаја, црногорска полиција је у блиској сарадњи са албанском полицијом открила криминалне групе које шверцују марихуану из Албаније, што је довело до хапшења 27 особа и заплене 2,7 тона марихуане на територији Црне Горе. У августу 2021. године полиција је у близини Подгорице заплијенила више од једне тоне кокаина у вриједности од 100 милиона евра, што је највећа заплена у историји земље“, наводи се у извјештају.

У ЦГ потребан систем за праћење дуванских производа

У области кријумчарења дувана, како се тврди, Црна Гора мора успоставити систем праћења дуванских производа како би побољшала контролу ланца снабдијевања и појачала борбу против незаконите трговине дуваном.

„Неке побољшане функције (инсталиране рампе и видео надзор на улазно-излазним тачкама) додате су ИТ функцији у Луци Бар, чиме се осигурава бољи надзор кретања дувана и лучких оператера. Ипак, и даље остају значајни изазови у смањењу незаконите трговине дуваном. Конкретно, велики извор забринутости представља присуство офшор фирми – поштанских сандучића – у Слободној зони у луци Бар и њихова улога у ланцима снабдијевања дуваном. Шира контрола компанија које послују у Слободној зони и њихових активности учинила би борбу против шверца цигарета ефикаснијом“, истиче се у извјештају

ЕК указује да треба уложити даље напоре у изградњу капацитета, запошљавање људских ресурса и јачање међународне сарадње у том погледу.

„Одлука о забрани складиштења дуванских производа у Слободној зони луке Бар, коју је Влада донијела у јулу 2021. године, поздравља се, иако се њено спровођење морати помно пратити“, навели су из ЕК.

Како се истиче у документу, Црна Гора је проширила своје учешће у Европској мултидисциплинарној платформи против криминалних пријетњи (EMPACT) везано за оружје и експлозиве, спречавање илегалних миграција, сајбер криминала, шверца дроге и за заштиту животне средине.

„EMPACT платформа за борбу против наркотика била је кључна за откривање ланаца кријумчарења дрога и допринијела је једном броју хапшења и великим конфискацијама дрога. Црногорска полиција је 2021. године била учесник у двије оперативне акције из Оперативног плана EMPACT за ватрено оружје“, наводи се у извјештају.

Истиче се да је број финансијских истрага наставио да расте. Специјално тужилаштво спровело је 25 финансијских истрага у вези са 104 особе и 14 правних лица у 2020. години, а 15 у 2019.години.

„Већина њих су велике, сложене и ресурсно захтјевне истраге. У већини случајева, финансијска истрага је покренута након кривичне истраге с циљем преласка на продужено одузимање, али се повећао број случајева у којима је финансијска истрага покренута паралелно са кривичном истрагом. Користе се стандардни оперативни поступци за спровођење финансијских истрага. Настављена је обука особља у овој области. Централни регистар банковних рачуна Централне банке укључује само рачуне резидентних банака, што омета прикупљање података о рачунима нерезидената. Непотпуни катастар земљишта омета ефикасност финансијских истрага и одузимања имовине“, упозорила је Европска комисија.

Капацитети за одузимање имовине стечене криминалом ограничени

Истиче се да се капацитети Црне Горе за одузимање имовине стечене криминалом постепено побољшавају, али је број коначних одлука на том плану и даље ограничен.

„Око 5,8 милиона евра враћено је у државни буџет 2020. године због конфискација. Донијето је 12 одлука о привременом одузимању имовине, укључујући значајне некретнине, возила, обвезнице и новац“, истакнуто је у извјештају.

Ограничен напредак у рјешавању насиља над новинарима

Истакнуто је да је остварен ограничен напредак у рјешавању насиља над новинарима и медијима.

„Одређени напредак је постигнут у истрази напада на истраживачког новинара 2018. године, међутим, ефикасно судско праћење овог случаја и других критичних старих случајева, укључујући убиство главног уредника дневних новина „Дан“ 2004. године, остаје тек да се осигура. Тужилаштво је 2020.године покренуло шест кривичних поступака и један прекршајни предмет због насиља над новинарима и имовином медија. Судови су се бавили са осам кривичних и прекршајних случајева напада и узнемиравања новинара, осуђујући пет оптужених и одбацујући оптужбе против једне особе“, пише у извјештају.

ЕК наводи да су у децембру 2020.године двије особе ухапшене због сумње да су планирале убиство истраживачког новинара, док је полиција поднијела кривичне пријаве против шест особа у вези са нападом на истог новинара у мају 2018. године.

„Новинар је добио полицијску заштиту. Потпуно и ефикасно судско праћење овог случаја тек треба да буде осигурано“, наведено је у извјештају.

Наводи се и да је пандемија корона вируса додатно погоршала ионако тешку економску ситуацију новинара и медијских радника, укључујући несигурност посла и ниске плате.

„Новинари су генерално економски високо зависни од власника медија, без обзира на то да ли се ради о приватним лицима, националним или локалним властима, што на крају резултира пристрасним извјештавањем и ствара ризик од аутоцензуре, политичког притиска и уплитања власника у уређивачку политику“, истакла је Европска комисија.

Такође, подвучено је да је у марту 2021. године Влада објавила одлуку да не продужи примјену шеме давања држављанства инвеститорима од краја 2021.године.

„Током извјештајног периода издате су лиценце за три посредника и два агента. До средине 2021. године издата су позитивна рјешења о држављанству за 81 подносиоца захтјева и 185 чланова њихових породица, углавном због улагања у хотелско-туристичке комплексе. Црна Гора би требало да ефикасно укине ову шему давања држављанства инвеститорима“, указала је ЕК.

Потребна адекватна заступљеност мањина

Што се тиче заштите мањина, указала је ЕК, подзаконски акти и институционални механизми за унапређење и заштиту права припадника мањина нису довољно спроведени у пракси.

„Правни оквир за савјете националних мањина тек треба да се ревидира и остаје да се обезбиједи једнака заступљеност свих мањина у парламенту. Већина активности у области запошљавања у оквиру стратегије мањинске политике 2019-2023 и акционог плана за 2020. годину одложена је за 2021. због пандемије.Требало би имати већу одговорност за ефикаснију примјену антидискриминационих и мултиетничких политика на локалном нивоу. Изазови који се тичу праћења и евалуације расподјеле средстава од стране Фонда за заштиту и остваривање мањинских права требају да буду ријешени“, пише у извјештају.

Наводи се да је омбудсман 2020.године рјешавао 19 случајева дискриминације према мањинама, који се односе на рад и запошљавање, недовољну заступљеност у јавним властима, образовање и културни, језички и вјерски идентитет.

„Недавни случајеви говора мржње, напада и дискриминације према националним мањинама представљају забрињавајући тренд“, наведено је у извјештају.

Прочитајте још:

Малтретирање Срба на Косову и Метохији се наставља: Секирама исекли цеви, Штрпце остало без воде

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: