Оптужујем – афера Ковачевић
1 min read
Марко Ковачевић Фото: Општина Никшић
Пише: Вељко Павић
Француски писац Емил Зола је 1898г.написао отворено писмо предсједнику Републике ( Jaccuse – Оптужујем) у коме је трзражио ревизију судског процеса официру Драјфусу који је био осуђен за издају. Овај писац се јавно побунио против отвореног антисемитизма у француским политичким и војим круговима који је ескалирао када је откривено даје један официр продао њемачком војном аташеу војна документа под ознаком тајности. Сумња је пала на официра француске војске Алфреда Драјфуса који је био поријеклом Јевреј, без доказа је био осуђен на доживотну робију,али под притиском јавности која је покренута оптужујућим писмом Емила Золе он ће бити ослобођен и рехабилитован на обновљеном судском процесу 1906г. Афера Драјфус је показала сво лицемерје ,,демократске“; Француске и антисемитизам који је био миленијумска константа свим европских држава. Драјфус је био припадник прогоњеног јеврејског народаи било га је најлакше оптужити и осудити за дјело које није учинио,народу који у то вријеме није имао своју државу тако да је сваки његов припадник могао бити агент било које супростављене стране у Европи тог доба. Пола вијека касније Драјфусови сународници ће такође бити оптужени и осуђени без кривице и страдати у ужасу холокауста за вријеме Другог свејетског рата, као да је та афера с краја XIX вијека била увертира за то гнусно дијело.
Ових дана имамо на јавној сцени нешто што се може упоредити са дешавањима у Француској пре више од једног вијека, позорница је Црна Гора у којој се одвија афера са градоначелником Никшића Марком Ковачевићем. Оптужба као и за Драјфуса, али не издаја Француске већ Црне Горе. Доказ, био је у Београду и на скупу политичких представника српског народа казао да је Србин.Ствар је јасна, кривица доказана јер је неопростиво и неприхватљиво бити припадник тога народа у Црној Гори, као што је то било у прошлости за Јевреје у цивилизованоој Европи.
Бити припадник неког народа није ствар слободног избора,то је датост која пре свега треба да се искаже поштовањем према свим другим народима.У Црној Гори је то ипак другачије, бити Србин је необорив доказ да се ради о издаји,одмах се нађете на граници да будете ван закона,започиње хајка као за црнцем на југу Америке који је напустио плантажу свог господара, а умјесто бијели капуљача Кју-клуск-клана имамо фанатизоване чуваре независности Црне Горе од уљеза на њеној територији, Господин Ковачевић је само казао ком народу припада и његова лична осјећања према држави за коју сматра да је његова матица,и шта је ту спорно,ништа за све оне људе коју немају било какве предрасуде према другим народима и државама. Али то није случај у Црној Гори ако припадате српском народу, следи погром који се манифестује политичко-медијском харангом са елементима фашизма, све је допуштено ако се брани држава од непожељних народа, Јевреји су међу нама само што се сада називају Србима, треба их уклонити јер противрече постојању Црне Горе као што су пре 30 година за вријеме владавине ДПС-а то били Бошњаци и Албанци.
Афера са предсједником Ковачевићем свакако је разлог за узбуну за све оне који желе мир и просперитет Црне Горе, јер овдје се не ради толико судбини једног човјека већ о поштовање читавих народа, бранећи Ковачевића као политичара чува се и политичка слобода представника Бошњака, Албанаца и Хрвата чије се матичне државе граниче са Црном Гором.
Коме може сметати албански политичар из Улциња и Тузи који одлази у Тирану, или када истакне заставу те државе за национални празник тог народа. Албанија је њихова матица и сасвим је природно да у њеном парламенту ти људи кажу ко су и одакле долазе,да су им њихови сународници ма гдје живјели ближи од других народа, то је напросто људски.
Коме може да смета када Бошњак из Црне Горе у Сарајеву каже да је дошао ко својих, да је Босна и Херцеговина његова матица.