• Политика

Оптужница против привремене управнице: Како је испарило 18 милиона еура?

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Терић

Како је “испарило” више од 18 милиона еура, зашто их нема у оптужници у предмету – Депозити Атлас банке и због чега је Тања Терић једина окривљена у том случају, знају надлежни у тужилаштву, а јавност чека одговоре на та питања.

То је за Вијести казао бивши посланик и економиста Александар Дамјановић, одговарајући на питање – да ли сматра да је привремена управница Атлас банке Тања Терић, против које је тужилаштво подигло оптужницу, колатерлана штета, као и како гледа на то што у том предмету нема одгворности гувернера ЦБЦГ Радоја Жугића.

Више тужилаштво подигло је оптужницу против привремене управнице Атлас банке, стављајући јој на терет да је затварањем кредита једним клијентима депозитима других умањила депозит банке, као и стечајну масу за више од 3.000.000 еура, а на штету стечајних повјерилаца.

На тај начин укупно је затворено 21,8 милиона еура, према досадашњим подацима доступним јавности. То је далеко више од износа обухваћеног оптужницом.

Привремена управа у Атлас банци уведена је 7. децембра 2018. године, а стечај 5. априла 2019. године.

 

3-

Након тога, тужилаштво је формирало предмет, а Жугића у њему нема. Упућени у та дешавања кажу да би тужилаштво требало да одговори због чега је то тако, јер, према Закону о банкама, привременог управника именује ЦБЦГ, али га и смјењује, ако на задовољавајући начин не извршава дужности…

Према Закону о банкама, ЦБЦГ може издавати привременом управнику обавезна упутства за вођење пословања банке током трајања привремене управе и може од привременог управника захтијевати достављање информација о спровођењу привремене управе.

У коначном ЦБЦГ, након спровођења привремене управе, доноси одлуку о покретању стечаја у банци.

“Подизањем оптужнице након годину и по, и то у седмоструко нижем износу од јавно признатог у ТВ емисији у којој сам поставио то питање надлежнима, указује да се веома тешко долази до истине и правде. Указује и то да су и даље на снази покушаји да се маргинализује и минимализује и штета и одговорност за флагрантно кршење закона ове државе. Чињеница да је само једна особа обухваћена оптужницом, изгледа по принципу – ‘седам пута мање новца у оптужници, седам пута мање одговорних особа’ додатно указује да се тек стидљиво, под притиском јавности и због транзиције власти, отвара Пандорина кутија урушавања Атлас банке и саучесништва у том урушавању од стране најодговорнијих из ЦБЦГ, али и осталих институција”, казао је Дамјановић.

Истакао је да, када јавност добије увид у извјештај вјештака, који је скоро годину вјештачио предмет, биће више простора за коментар.

За сада, тврди, остаје питање – зашто је вјестачењем обухваћен само период незаконитог пребијања депозита и кредита до 25. јануара, иако је привремена управа трајала до 5. априла 2019. године.

“Шта је са два и по мјесеца која нису обухваћени и како су ‘испарили’ неких 18,6 милиона еура који су ‘пребијани’, наравно, уколико су представници ЦБЦГ били прецизни кад су током ТВ емисије саопштили податке. На та питања одговор знају вјештак и надлежни у тужилаштву. Ми грађани, а нарочито клијенти Атлас банке који нијесу имали привилегију или нијесу хтјели да им се њихови депозити ‘пребијају’, имамо право да знамо сада када је оптужница подигнута – ко су физичка и правна лица која су ово радила, на који начин и ко је све у систему ЦБЦГ био укључен у овај аранжман”, рекао је Дамјановић.

Према његовим ријечима, као заинтересовани посланик и грађанин, десетак пута тражио је те информације од ЦБЦГ, стечајног управника Мирка Радоњића и других институција, али је, каже, наилазио на зид ћутања.

“Овај, као и многи други зидови, почели су да се руше, тако да евентуална допуна оптужнице и дисперзија одговорности у наредном периоду, није нешто што би била немогућа мисија, као што би била, рецимо, до прије свега неколико мјесеци”, истакао је Дамјановић.

Током мораторијума обустављају се сва плаћања…

Законом о банкама (члан 125, став 5), дефинисано је да “у току трајања мораторијума, привремени управник обуставља сва плаћања, изузев плаћања по основу потраживања која се односе на зараде и друга лична примања повјерилаца банке, накнаде штете настале по живот и здравље и текућих трошкова који су неопходни за редовно функционисање банке”.

“Изузетно од става 5 овог члана, ЦБЦГ може током трајања мораторијума, на предлог привременог управника, одобрити исплату депозита до висине гарантованих депозита и само лицима која имају право на исплату гарантованих депозита у складу са законом којим је уређена заштита депозита”, пише у Закону о банакама, који не познаје могућност да се депозитима једних клијената затварају кредити других клијената.

Рочиште за контролу оптужнице није још заказано
Оптужница против Терић достављена је Вишем суду на контролу, али рочиште још није заказано.

Према наводима тог акта, она је у периоду од 10. децембра 2018. године до 25. јануара наредне године, као привремена управница у Атлас банци, противправним искоришћавањем свог службеног положаја и овлашћења и прекорачењем граница свог службеног положаја… другом прибавила имовинску корист од 3.134.894 и другом направила штету у истом износу.

Објашњава се да је за вријеме мораторијума, током трајања привремене управе а притивно Закону о банкама, одобрила да се из депозита Инвестиционо развојног Фонда рефинансирају кредити других правних лица као и да се затворе кредити физичких и правних лица из депозита других правних или физичких лица.

“Иако се током привремене управе морају обуставити сва плаћања изузев плаћања по основу потраживања која се односе на зараде и друга лична примања повјерилаца банке, накнаде штете настале по жвот и здравље и текућих трошкова који су неопходни за редовно функционисање банке”, наводи се између осталог у оптужници.

Приликом давања одбране пред Специјалним тужилаштвом, Терић је негирала злоупотребу службеног положаја наводећи да је постављена за привременог управника Атлас банке на основу одлуке Савјета Централне банке Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: