Оптужен без доказа: Алексићу подметнута оптужба за покушај убиства

Више од годину дана истрага о покушају убиства полицијског инспектора Предрага Шуковића, тапка у месту, без назнака да би она у скорије вријеме могла бити закључена. Главноосумњичени, по тврдњама тужилаштва је Радован Алексић, по чину пуковник војнобезбедоносне агенције Србије (ВБА). Алексић је једно време био у притвору, а затим је уз јемство, пуштен на слободу, а тужилаштво, није понудило ни један једини доказ да он има везе са нападом на Шуковића. Чак је и сам Шуковић на саслушању казао да не познаје Алексића. преноси портал Глас Москве.

Несхватљиво је, да истрага у овом случају, који је медијски у режимским медијима, експлоатисан месецима, траје толико дуго, а да није подигнута оптужница или да је она одбачена. Алексић је припадник службе која се у време заједничке државе Србије и Црне Горе, звала војна служба безбедности, а у вријеме социјалистичке Југославије назив је био Контраобавештајна служба ЈНА (КОС), што се најчешће користи у жаргону.

У Црној Гори је службовао од 1984. до 2005. године када је, по захтеву црногорског руководства, премештен у Београд (политичка одлука), послије 2005. године био је на служби у Београду, као један од руководећих старјешина ВБА, али никада није био њен директор. Последњих пет година био је директор Центра за усавршавање кадрова службе (специјализована установа у оквиру службе). Све време службовања је провео на обавештајно-безбедносним пословима. Од 2000. до 2005. године био је руководилац дела службе у Црној Гори. Све службене оцене су биле „нарочито се истиче“, што је највиша службена оцена. Два пута је ванредно унапређен у виши чин и више пута одликован.

Тужилаштво Алексићу ставља на терет кривично дело убиство у покушају, на штету Предрага Шуковића, у стицају са кривичним делом „недозвољено држање оружја и екслозивних материја“. Да Алексић нема везе са овим делом постало је јасно још првог дана, када је ухапшен, јер је, што потврђују материјални докази, он тог критичног дана био у Београду, а не у Подгорици. Алексић је, што потврђују базне станице са његовог мобилног телефона, био на територији Београда, 11. јула прошле године, када је непозната особа пуцала на Шуковића, у центру Подгорице. Код Алексића није пронађен ни један материјални доказ који би га довео у везу са овим догађајем, чак ни оружје из којег је пуцано.

На саслушање код тужиоца Алексић је изјавио да су њему црногорске службе безбедности подметнуле овај случај, само да би га ухапсили и изоловали због догађаја који су након тога уследили, а то су избори и улазак Црне Горе у НАТО. Он је тврдио да се овоим подметањем хтео прикрити прави починилац напада на Шуковића. Алексићу је, већ више од годину дана онемогућено кретање ван територије Подгорице, а самим тим му је забрањен и одлазак у Београд, гдје је везан пословима, и од чега му зависи егзистенција.

Све што су урадили истражни органи у овом случају, вештачења, извештаји полиције о прелазку државне границе, инструисање сведока, монтажа видео снимка и друго, је класична конструкција и обмана.

Можда овакав однос правосудних органа према Алексићу лежи у чињеници даје он у поседу многих сазнања о лицима која су актери многих дешавања која су одвијала у Црној Гори у последњих 20-так, а посебно последњих година. Па је вероватно то основни разлог зашто се истрага не завршава, да би се држале тензије око Алексића и да му се онемогући даљи рад.

Власт је, након хапшења, медијски сатанизовала Алексића и оптужила га за обавештајно деловање против Црне Горе, за формирање седмог батаљона и редарске службе ДФ-а, као и за везу са тим политичким субјектом. Наравно, нијесу понудили ни један једини доказ за те твоје тврдње.

Истрага на овом случају траје превише дуго и нема назнака до када ће трајати, јер закон је у том делу либералан, с обзиром да се не ради о притворском предмету, односно, Алексић се налази на слободи.

Истрагу води више државно тужилаштво у Подгорици, тужилац је Жељко Томковић а судија за истрагу је Владимир Нововић, који је био судија у предмету против Андрије Мандића и Славена Радуновића у вези дешавања испред Скупштине 2015. године. Одлуке по жалбама доносе Борис Савић, Сузана Мугоша, и Весна Пеан, који су сви укључени у случај „државног удара“.

Снимак видео надзора са објеката у близини напада на Шуковића, који је објављен у медијима је, како сазнајемо од извора блиских истрази, монтиран и додатно измењен. Чак и да није монтиран, треба имати у виду да тај снимак апсолутно не значи ништа, јер се пуцњава десила у Херцеговачкој улици, а снимак лица које се доводи у везу са овим догађајем, снимљен је камером са објекта који је 300 метара удаљен од мјеста пуцњаве, и није снимљен моменат пуцњаве нити било шта што има везе са овом пуцњвом. На основу њега је вештак Немања Радојевић израдио лажни налаз, тачније изменио је опис лица и руку Алексића и смањио висину, што је био основ за одређивање притвора.

Свједоци Ахмо Хајдарпашић и Веселин Голубовић су инструисани да лажно сведоче, а интересантно је да је војна служба та лица својевремено хапсила и кривично их гонила. Незванично, тужилаштво је затражило међународну правну помоћ, али није саопштено коме се обратило, и по којим питањима.

У Београду, независно од рада црногорских органа, формиран је тим који прати дешавања око пуковника Алексића, а он је тражио и да га надлежне службе у Србији ослободе чувања службених тајни како би отворено могао да прича о овом и неким другим предметима.

Преузето са портала: Глас Москве

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: