Опет Мираш црногорчи

Мало-мало па Мираш Дедејић (или Дедеић, не знам да ли су се они који су га инсталирали међу собом договорили које му је презиме, као ни мјесто и датум рођења) црногорчи, као ово након посјете србијанског министра Селаковића Црној Гори и Митрополији црногорско-приморској.

Пресмрђе више својим црногорчењем и зато овом пишем.
Видим да може, али не смије тако бити, да свака фукара из својих бисага потеже црногорство као аша у преферансу.

Одакле тај човјек црпи своје црногорство? Дај, нек већ једном упре прстом на своју ђедовину, да видимо ђе је и у каквом је стању. Нека покаже свој родослов (што га крије?), да видимо ко му је ђед, ко прађед, чукунђед, а и отац. Да видимо који су то Црногорци.
Данас црногорство потежу као оно што је исплативо; када бесправно направе кућу, да им је не би порушили – накаче на њу црногорски барјак; када не могу да нађу посао, да би показали своју оданост, подобност – кроз прозор од аута истакну црногорски барјак и уочи избора и након побједе неке црногорске репрезентације круже градом у колони истопаћеника…
Пи, и по сто пута пи! Од црногорства су направили канавацу, одрпану крпетину којом купе свакојаки гадлук.

Као истински, аутентични Црногорац, устајем против тог несојлука, несојлука на којем почива владавина ових независних, независних од – црногорске честитости.