Opet jedinica: Ambasador Kirbi pao i na popravnom

Srbija ima pravo da pozove koga god hoće i kada god hoće u posetu, uključujući ruskog predsednika Vladimira Putina, a ja samo mislim da je kontekst malo izvrnut, rekao je juče američki ambasador Majkl Kirbi, pokušavajući da objasni svoju prethodnu izjavu za „Večernje novosti” u kojoj je o eventualnom dolasku ruskog predsednika rekao: Još nije sigurno da li će Putin doći ali ako se to desi – zašto dolazi? Zbog proslave godišnjice oslobođenja Beograda?

Pojašnjavajući svoje iznenađenje zašto Beograd zove samo Putina, američki ambasador je kazao da je Beograd oslobodila i Treća ukrajinska armija te da je čak 12 zemalja bilo u sastavu SSSR-a, pa samim tim i Crvene armije, i zapitao da li su pozvani i ostali koji su učestvovali u oslobađanju Beograda.

Dopunjavajući naknadno izjavu, precizirao je da su u sastavu Crvene armije bili i vojnici iz više sovjetskih republika – Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana, Gruzije, Kazahstana… „Svi ljudi iz SSSR-a, kao i iz Srbije, želeli su da se oslobode nacista i to je ono što sam hteo da naglasim i da stavim priču u taj kontekst”, objasnio je juče američki ambasador. Nije, međutim, ispravio svoju tvrdnju o 12 zemalja u sastavu SSSR (bilo ih je 15).

Zanimljiv je i onaj deo izjave američkog ambasadora u kojem kaže da Srbija može imati dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD, ali da se stav Vašingtona o posetama kineskih i ruskih zvaničnika razlikuje jer „Kinezi skoro nikoga nisu napali, a Rusi jesu”. Posle je rekao:„Vi možete to da tumačite kako hoćete, ali ja vam kažem u kom kontekstu sam govorio – Kina je u Drugom svetskom ratu takođe učestvovala i na istoku se borila protiv Japana.”

On je negirao da njegova izjava predstavlja neku vrstu pritiska na Beograd.

„Želim da kažem da je oslobođenje Beograda, kao i Varšave, Pariza i drugih gradova bilo važno mnogima – SAD, Francuskoj, Srbiji, Ukrajini, Rusiji jer nacizam je zlo”, naveo je američki ambasador.

Kirbijeva izjava je izazvala burne reakcije u javnosti, kao i tvrdnje da istorijske činjenice na koje se poziva američki ambasador nisu onakve kakvim ih je on predstavio. Nešto slično desilo mu se letos, kada je tvrdio da zvaničnici Srbije nikada nisu rekli da poštuju integritet cele Ukrajine, sa Krimom. Tada ga je premijer Aleksandar Vučić odmah demantovao, posle čega se Kirbi izvinio zbog greške.

Komentarišući novu Kirbijevu izjavu, Vučić je kazao da je to pitanje upućeno ruskoj strani, a ne Srbiji, i da su to njihovi odnosi u koje on ne bi ulazio. Vučić je, kako prenosi Tanjug, dodao da američki ambasador nije tražio uvođenje sankcija i da ne vrši pritisak na Srbiju, te da je Kirbi dobar čovek i odličan ambasador.

Upitan kakvu poruku je Kirbi želeo da pošalje, Vučić je odgovorio: „Nemojte vi da brinete, ima ko da misli o tim porukama. Ne brinite se, Srbija je na dobrom putu. Sve će biti u najboljem redu.”

Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Ivan Mrkić rekao je za „Politiku” da nema ničeg čudnog u tome što je na proslavu oslobođenja Beograda pozvan predsednik Rusije jer je Ruska Federacija međunarodnopravna naslednica Sovjetskog Saveza. U oslobađanju Beograda učestvovala je Crvena armija u kojoj je, pored Rusa, bilo i Gruzina i Azara, Belorusa, Kozaka… Uostalom, kako ističe Mrkić, Rusija je naslednik SSSR-a.

Izvor našeg lista iz diplomatskih krugova tvrdi da nije bilo pritisaka na Beograd da se ne zove Putin, a da ih je i bilo, sigurno bi takav zahtev bio odbijen. Istovremeno, kako kaže naš sagovornik, pravo je američkog ambasadora da iskazuje javno svoje nezadovoljstvo takvim potezom.

Zamenik predsednika Demokratske stranke Srbije Aleksandar Popović ocenio je juče za Betu da je Kirbijeva izjava „skandalozna”. On je američkog ambasadora podsetio da je mnogo više Srba izginulo od anglo-američkog bombardovanja 1944. godine, nego tokom bombardovanja 1941. godine.

Predsednik Fonda „Andreja Prvozvanog” Vladimir Jakunjin juče se veoma grubo izrazio o Kirbiju. „On nije dobro upoznat sa istorijom Sovjetskog Saveza i Drugog svetskog rata. Možda će se naći ljudi koji mogu da mu donesu knjige… ako zna da čita. Više puta smo bili svedoci kako Amerikanci mešaju delove sveta, kontinente i to – ko je sa kim u kontaktu”, rekao je Jakunjin novinarima u „Sava centru”, gde je završena međunarodna konferencija posvećena Prvom svetskom ratu.

Šta kaže vojna istorija

Treća ukrajinska armija o kojoj govori američki ambasador, kaže vojni istoričar Mile Bjelajac, uopšte nije postojala.

„Nije bilo ni prve, ni druge ni treće ukrajinske armije. Za vreme Drugog svetskog rata, Rusija je svoj front prema Nemcima nazivala po geografskim pojmovima pa su tako, krajem proleća 1944. godine, imali Lenjingradski, dva Pribaltička, Zapadni, Beloruski i četiri Ukrajinska fronta. Svojevremeno je postojao i Staljingradski front, a potom i Južni front. U armijama na svim tim frontovima većinu su činili Rusi, uključujući i komandante”, objašnjava Bjelajac.

Dakle, ne možemo govoriti o Ukrajinskoj armiji, niti se odrednice prvi, drugi, treći i četvrti ukrajinski front odnosi na armije formirane u Ukrajini, odnosno od Ukrajinaca.

„Prema ruskoj istoriografiji, sedamdeset odsto armijskog sastava na  Trećem ukrajinskom frontu etnički su bili Rusi. Komandant Trećeg ukrajinskog fronta, kasnije maršal, Fjodor Ivanovič Tolbuhin, je Rus. Načelnik generalštaba, maršal Sergej Birjuzov je takođe Rus. A i Vladimir Ždanov, komandant Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa, najjače formacije koja je učestvovala u oslobađanju Beograda i  Bačke. Takođe i Vladimir Sudec, komandant 17 vazduhoplovne armije, kasnije maršal, čiji su korpusi dejstvovali nad Jugoslavijom”, objašnjava Bjelajac.

On podseća i da se u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata desio genocid nad etničkim Poljacima, a da danas u Ukrajini ima političkih  naslednika onih koji su to počinili.

„Njihovi naslednici su bili i na ulicama Kijeva za vreme demonstracija protiv Viktora Janukoviča, a bore se i kao dobrovoljci u ratu protiv pobunjenih istočnih delova Ukrajine pod zastavama i obeležjima veoma sličnim ukrajinskim nacistima tokom Drugog svetskog rata”, kaže Bjelajac.
J. Cerovina