Operacija Strela: Bitka na Paštriku 26. maj

Пише: Дамир С. Живковић

Операција „Стрела“ односно Битка на Паштрику је била агресивна војна операција, садржана у скупу нападачких борбених дејстава ОВК потпомогнутих снагама албанске војске и НАТО, а против јединица Војске Југославије у периоду од 26. маја до 14. јуна 1999. Циљ операције био је сламање отпора, разбијање и уништење одбрамбених пограничних снага ВЈ, те отварање коридора за додатно убацивање терориста на подручје Косова и Метохије и пресецање комуникација на линији Пећ—Призрен. У ширем плану, ова операција је требало да обезбеди јужни коридор, који би послужио за евентуалну инвазију снага НАТО на територију Савезне Републике Југославије.

Када је агресор после 45 дана неуспешних напада схватио да није могуће створити мостобран на простору Кошаре – Батуша и продор према Јабланици, одлучује да тежиште копненог напада преусмери преко Паштрика ка Врбничком правцу. Ту брижљиво испланирану и најамбициознију операцију, означену шифром Стрела, нападачи почињу 26. маја 1999, у пет сати ујутро, на фронту ширине око шест километра, с тежиштем на правцу Горожуп –Планеја. Први ешалон од 4000 до 5000 терориста, кога су подржавале артиљерија албанске војске и авијација НАТО-а, имала је циљ да енергичним нападом избије у долину Дрима, прошири коридор ради убацивања јачих снага, пресече комуникацију Призрен – Ђаковица и створи мостобран за продор у унутрашњост Космета. Правац главног напада агресорских снага од Врбничког језера до врха Паштрика и по дубини до Планеје бранило је 450 војника и старешина 549. моторизоване бригаде, које су подржавале батерија хаубица 122 мм, две батерије хаубица 155 мм и батерија вишецевних бацача ракета 128 мм. У рану зору 26. маја хаубице и минобацачи са територије Републике Албаније гранатирале су положаје батаљона 549. моторизоване бригаде и то од првих борбених линија па до Планеје. После артиљеријског, кренуо је и жесток пешадијски напад кроз јаруге, увале и густо шипражје. Војници и старешине призренске бригаде вратили су их прецизном стрељачком паљбом и употребом ручних бомби назад. Водила се битка са блиског одстојања од двадесет метара. Око пола десет започео је и напад на караулу Горожуп, која је у том моменту била само гомила камења, пошто су је авиони НАТОа још раније разрушили. Због великог међупростора између отпорних тачака наших водова, долази до убацивања терористичких снага и бочног дејства на положаје одбране, због чега се део наших снага извлачи на другу линију одбране. Командант 549 моторизоване бригаде пуковник Божидар Делић, одмах по сазнању о нападу, формирао је истурено командно место бригаде у коме су били начелник оперативног одељења потпуковник Стојан Коњиковац, обавештајни официр потпуковник Зоран Ђокић, начелник артиљерије потпуковник Влада Јакшић и начелник ПВО потпуковник Бошко Лемић. Они су одмах отишли на командно место у рејон Шех махале ради преузимања команде над свим снагама на Паштрику. Око поднева стигла су и прва појачања – чета војне полиције и два стрељачка вода, укупно 250 бораца – која су одмах уведена на најкритичнија места у борбеном распореду, због стабилизације одбране и повезивања линија.

У току ноћи водила се велика борба на положајима код карауле Горожуп, где су старешине, војници, резервисти и добровољци исказали невиђено јунаштво. У саму зору 27. маја настављају се напади терориста уз масовну подршку хаубица, вишецевних бацача ракета и минобацача друге пешадијске дивизије албанске армије и авијације НАТО-а. Терористи су нападали у таласима на правцима према врху Паштрика и Горожупу. Када би их наши војници и старешине чврстом одбраном зауставили, они би се повукли, извукли рањене и мртве, попунили новим снагама и за пола сата кренули у нови напад. И тако у три до четири таласа. Али, за терористе није било пролаза. Паштрик је сведок битке какву је тешко замислити.

Сви покушаји пробоја терориста су одбијени, после чега је из тактичких разлога успостављена нова линија одбране на 300 метара од граничне линије. Нападачи су само тог дана имали губитке више од 400 људи. Нема сумње да је 27. мај био преломни дан за почетак краја Стреле и дан када су борци 549. моторизоване бригаде померили границе људске издржљивости, храбрости и способности.

Ваздухопловство НАТО-а подржавало је копнени напад из Албаније од самог почетка дејствима из ловачкобомбардерских авиона. Ради још јаче подршке, челни људи Северноатлантског савеза одлучили су да 29. маја први пут употребе стратегијске бомбардере Б-52 у нападу на село Планеја. У наредних неколико дана, ти авиони, који носе по 49 тона убојних средстава, чак четрнаест пута су тепих бомбардовањима засули те просторе и својим дејством направили призоре као после нуклеарне катастрофе. На сваки батаљон бригаде избачено је по 700 бомби и 800 ракета. Без обзира на лажи Си-Ен-Ена, није било великих губитака. Највећи губици били су 31. маја, када су два стратегијска бомбардера са 100 тона бомби гађали Шех махалу. Тог дана, када је горела земља, а куће нестајале као да су гумицом брисане са папира, од бомби Б-52 погинуло је седам бораца и потпуковник Бошко Лемић, који је са положаја на коме га је затекла смрт руководио противваздухопловном одбраном. Био је то највећи губитак Приштинског корпуса у једном дану за све време бомбардовања авијације НАТО-а. Због јаких напада стратегијске авијације размишљало се о пребацивању дела снага на десну обалу Дрима како војници и старешине не би били на брисаном простору, али јунаци из призренске бригаде, једноставно, нису хтели ни корак назад. Најжешћи копнени напад у оквиру ваздушно-копнене операције Стрела збио се 31. маја, када је више од хиљаду терориста седам сати непрекидно насртало на положаје одбране наше војске. Наша артиљеријска оруђа и вишецевни бацачи ракета изузетно прецизно су дејствовали по дубини терористичких снага, због чега су претрпели велике губитке и почели панично да се повлаче. Битка је преломљена. Терористи су наставили са нападима до 5. јуна, када су у вечерњим сатима удружене агресорске снаге коначно били разбијене. Према албанским подацима, у операцији Стрела погинуло је око 800 терориста, док су укупни наши губици на том подручју око 30 мртвих и 126 рањених војника и старешина. Натчовечанским напорима и умешним дејством припадници Треће армије одбили су нападе терориста и нанели им огромне губитке.

Слом непријатељског ваздушно-копненог напада и операције Стрела означава, у суштини, крај свих покушаја терориста за пробој из Албаније и потврду да су војници и старешине Треће армије у двомесечним борбама успешно одбранили територијални интегритет земље.

О значају битке за Паштрик генерал Владимир Лазаревић је рекао: „Ако је битка за Кошаре синоним за Вијетнам у малом, онда је битка на Паштрику синоним за Вијетнам у великом”.