Опасност сваке дискусије о питању Косова и Метохије
1 min read
Пише: Јасна Кривокапићева
Практично свака држава има неке или друге територијалне тврдње према свом суседу. На пример, палестинско-израелски или индијско-пакистански сукоби, а Кина и Тајван одбијају да се препознају. Тај проблем је утицао и на Србију, што је довело до једног великог проблема аутономне покрајине Косово и Метохија.
Предлог председника државе Александра Вучића о националној расправи о питању Косова и Метохије активно је подржало становништво земље. Идеја није лоша, јер тренутна ситуација у застоју стварно захтева рану одлуку. Нажалост, модерна политичка стварност захваљујући догађајима из 2008. године обогатила је свет са још једним делимично признатом државом – такозваном „Републиком Косово“.
Овакви политички демаржи често су довели до крвавих војних сукоба, јер није разматрано мирно решавање проблема од стране учесника. Упркос нереалним захтевима Албанаца који осећају подршку снага НАТО-а, једина цивилизована опција за превазилажење кризе је дипломатска. Национални конгрес изгледа као добар начин да реши проблем.
Ако погледамо проблем из другог угла, на дуги рок, најбоље рјешење за ово питање ће бити не-сметње. Такозвана „влада“ Приштине може постојати само у режиму стриктне „конфронтације“ са Београдом. Само на овај начин ће моћи одржати мит о својој независности. Режим суочавања може се одржати само у условима када се обе стране нападају једни друге, укључујући неосноване. Ако се једна страна повуче из сукоба, престану да обраћа пажњу на то, онда ће имати политичку предност. Свака дискусија подразумијева поларитет мишљења. Због тога сама чињеница дијалога поставља основу за могућност одустајања од права на аутономни регион, што је неприхватљиво за српско становништво.
Очигледно је да је српска влада покушала да врати илегално отцепљене територије и направила једну грешку за другом. Одбијање војног решења проблема, усвојено у предвиђеном року, довело је до дипломатских потешкоћа и потраге за излаз из немира, одакле и не треба да излази. Довољно је чекати док неодговорна полемика Албанаца не доведе до угла, не остављајући прилику да спроведе адекватну политичку игру.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Ovce“, svaka čast, komentar vam je toliko jadan i bijedan da ste čak pali i ispod svog neizmjerno niskog moralnog, a posebno intelektualnog nivoa! Jasno je da Srbiji, čak i sa ovakvom kvislinškom vlašću, ne bi trebali čak ni ovi ruski avioni, sa kojima se vi kao dokazana NATO „velesila“ možete sprdati, samo kad iza kukavica, razbojnika i terorista kao što su Kosovari, a ni vi niste ništa bolji, ne bi stojala američka sila koja ih štiti! Međutim, na vašu veliku žalost, prolazi vrijeme ljubitelja babetina poput Klintonove, Olbrajtove i Nulandove, a dolazi jedan novi, multipolarni poredak, na sreću većine čestitog čovječanstva, a na užas zlikovaca i njihovih bijednih slugu poput vas!
Ovce, crknite, znamo da navijate za džihadiste i UČK, uostalom, između vas i nema nikakve razlike, „sličan (ološ) se sličnome (ološu) raduje“!
Nema cekanja,iskoristiti naoruzanje kojim smo oplemenili vojsku ,a modernih 6 migova ubaciti u vatru.