ИН4С

ИН4С портал

Режим никад није престао да ратује против новинара

Грчевито се држећи у сједлу либералне демократије, режим Мила Ђукановића умало да на Марковдан превазиђе свој досадашњи највећи успјех у борби против новинара – убиство Душка Јовановића.

O. Јован Пламенац

Пише: отац Јован Пламенац

Ко каже да режим Мила Ђукановића није у рату. Јесте, и то од свог успостављања.

Режим Мила Ђукановића све ово вријеме ратује против – новинара. И то му, поред изборних превара, иде најбоље од руке. Ако тачно пише на семафору, тренутни резултат, са рањавањем новинарке „Вијести“ Оливере Лакић, је 25:0! У сваком случају, у свом обрачуну са новинарима који указују на његова непочинства, режим Мила Ђукановића води са нулом.

Овај рат није равноправан: новинари имају компјутер, камеру, микрофон…, слободу изражавања, право на слободу и безбједност, право на живот, законе, конвенције, декларације…, а режим Мила Ђукановића има полицију и параполицију и друге механизме насилног владања народом. Али, режим Мила Ђукановића има и подршку оних којима су уста пуна слободе и људских права, оних који су вриснули и на метак у Оливериној нози, као да је њих погодио. Али тај врисак је као димна бомба: експлодира, задими и убрзо све утихне, као да ништа није ни било.

Управо у тој подршци је тајна импресивног резултата режима Мила Ђукановића у рату са новинарима.

Медији су оружје, раме уз раме са бомбама и капиталом. Тим оружјем се боре, на свим нивоима моћи, и они који моћ имају и они који би да је стекну. У тој борби, која је и интермедијска, страдају многи. Неко страда тако што му живот загорчају, а понеко живот и изгуби. Ријеч је о својеврсном геноциду – духовном, културном, егзистенцијалном – који се спроводи по цијелом свијету медијима. А новинари страдају као шрафчићи на оружју, који бивају оштећени или, пак, уништени.

Новинари, углавном, појма немају каквог качамака су зрнца. Најчешћи мотив њиховог ангажмана је плата. Мотив им може бити и, рецимо, слава, која ће им донијети друштвени утицај, задовољење ега, али и додатни новац, као и повјерење и додатна финансијска подршка власника медија, са сцене или иза ње. Наравно, има и новинара који свој посао раде часно. Њихова часност проистиче из њиховог морала. Они су идеалисти.

Новинари који страдају колатерална су штета у много дубљим обрачунима. Отуда и та фарса бриге за новинаре које смо се наслушали и ових дана, сада повом страдања Оливере Лакић.

Новинарство је професија високог ризика. У пракси, она је, доминантно, нечасна. У њој понеко страда животом, а много више њих – душом.

Брига експонената антихришћанске западњачке демократије по мјери крупног капитала за право црногорских новинара на живот, које је основно право сваког човјека, из које проистиче и њихова брига за право црногорских новинара на слободу изражавања, лажна је. Њихове ријечи неће ништа промијенити у Црној Гори, јер они чији су они експонентни већ деценијама, жмурећи на његову злоупотребу институције политичких избора, одржавају на власти режим Мила Ђукановића који им је вулгарно сервилан у њиховом обрачуну са Русијом, насиљу над Србијом којој су де фацто, силом оружја, отели Косово и Метохију и сада су упрли да то учине и де иуре, у наметању црногорском народу либералне идеологије дугиних боја.

Бог је човјека створио као слободно биће. Слобода је својство човјековог бића. А слобода којом барјачи Запад тековина је злочиначке Француске буржоаске револуције с краја 18. вијека. Она је средство за потчињење људи либералној демократији.

Истинска слобода је Божије уважавање човјека. А слобода скројена у декларације, конвенције, законе… је сурогат који човјека лишава истинске слободе, самим тим и достојанства Божијег створења.

И тако, грчевито се држећи у сједлу либералне демократије, режим Мила Ђукановића умало да на Марковдан превазиђе свој досадашњи највећи успјех у борби против новинара – убиство Душка Јовановића.

Режим Мила Ђукановића је одговоран за покушај убиства новинарке Оливере Лакић, био он његов организатор или не. Одговоран је зато што своју моћ црпи из вриједносног система којем је слобода насиље над слободом оних који нијесу дио тог вриједносног система, или су, пак, његов дио, али су у сукобу са интересима овог режима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

10 thoughts on “Режим никад није престао да ратује против новинара

  1. Ође би неки свијема ставили чеп уста. И новинарима и свештеницима. И то у име демократије и за добробит Црне Горе све би ућуткали. Па о том ућуткавању, сада и оружјем пише свештеник Пламенац, бриљантно и часно новинарско перо. То је онај исти директор Радио Бара што је подигао на ноге Баране, напустио Побједу када се претворила у партијски билтен ДПС-а, објавио у Дуги толико капиталних текстова из Црне Горе..,Е још га треба ућуткати…Изађите јавно лицем и именом ако га имате па ућуткавајте. Овако се празни вас неколицина под маскама на српском порталу…Немам ништа против да свако саопшти свој став, да цивилизовано изнесе против аргументе или мишљење, али кад има дијареју морала треба га изоловати да не загађује околину. Такође уредништво треба да чува своје ауторе од ових који из мрака гађају камењем …

    1. Он да нема право, а да је препусти теби и таквима као ти?! Баш си ти паметан.

  2. … Ne znam ja da li je, nije li, Nečastivi iz Katunske i lično odgovora, ne znam, ne gledam u pasulj, ali znam da je svakako odgovoran kao državni dužnosnik koji 30-tak godina drži Crnu Goru na robiju!
    … Jašta, nego odgovoran!
    Za toliko odgovoran, kako je to mnogo i još više!
    Sve da lično i nije!
    Odgovoran, da odgovara, nego kako!?

  3. Кључ за разрјешење свеопште кризе у ЦГ је процесуирање свих актера и формално расвјетљавање убиства новинара Душка Јовановића које се догодило 2004. године. Чим то буде свјетлост ће да сине про Горе Црне.

  4. U Crnoj Gori ima veoma malo novinara, mogu se na prste izbrojati. To su većinom čitači vijesti koji sebe zovu novinarima ili obična paščad koja laju na one na koje im gazda pokaže. I ovaj pop kaže da je njihova profesija nečasna, zabrinuću se za sebe, drugi put se slažem sa njim.
    I na ovom portalu je 70% vijesti obična laž, ali to se pravda time da je plasiranje tih laži u srpskom nacionalnom interesu. U Vijestima je plasiranje laži takođe dominantno, samo se tamo to opravdama potrebom da dođe do smjene vlasti jer bez toga nema demokratske i evropske CG. Rusi imaju državnu agenciju čiji je jedini posao da plasira lažne vijesti po inostranstvu (ruski avioni lete u svemir). Krivokapić i NVO ekipa su mislili da će se dokopati vlasti ako preuzmu Javni servis i plasiraju svoju verziju stvarnosti.
    Ali ništa od toga ne daje rezultate. Crnogorci nijesu izgubili sposobnost da razlikuju dobro od zla, da razlikuju istinu od laži. Javnost ne reaguje na napade na novinare jer ljudi znaju o čemu se tu radi. Javnost ne protestuje zbog napada na novinare, na proteste dolaze samo novinari-lažovi i NVO lažovi da podrže jedni druge.

    1. Интересандно да по Комлену Руси имају агенцију за лажне вијести а Американци или Британци немају. Позната холивудска политика Руси и Срби вјечни терористи и зликовци… Планска сатанизација за зомбирање неуких. Тако мене на ВИКИ ушуткају бановањем и коментарима НО, НО.. ако пишем чланке поткрепљене чињеницама а на штету изрода или на Фесјбуку што полако заводе забрану слободе мисли па те банују на 24 сата, уз пријетњу на 3 дана и брисањем профила ако наставиш! Имају они своја средства, било да је метак у ногу или главу.

      1. E moj Komlene ,i Krivokapic posta izdajnik crnogorstva,zar ne vidis,jedini Milo britka sablja od Rastoka (naselje pokraj Niksica) brani Crnogoricu od aveti rata iz ’90,dok Krivokapic i Kostunica sve cine da je uniste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *