Пише: Батрић Бабовић
Оксиморон је спајање два супротна појма у једну цјелину која даје парадоксалан ефекат. Зимско љетовање, живи мртвац, јавна тајна, гласна тишина, жива смрт, мудра будала. Онда се надодају скромна раскош, сиромашни богаташ, истинита бајка, давна будућност, речено ћутање, идеално лош, будућа прошлост, истините лажи и нови фосили. Кад се на све ове оксимороне додају Србија, Црна Гора и Западни Балкан добија се оксиморон по имену сунчани бездан. Треба смислити оксиморон за 500 година Отоманске окупације ако тако нешто може постојати. Питање је поставио неко много паметан прије много деценија. На основу приказаног окси-моронског комплекса, ствари у српско-црногорско-балканском планетаријуму постају много јасније. Због превише оксиморона мапа пута има вијугаву путању. Путују паметни и чекају оксиморон за сулуде. Буре барута чека јединствен ок-си-морон. Ред је да га добије!
****
Кад је Слободан путовао из Београда у Сремске Карловце, на аутопуту близу свог одредишта видио је три камиона са регистарским ознакама “РКС”. Разгорели су се у њему Арсеније Чарнојевић и незаборављена Пећ. Али… Француско-њемачки план са Охридским Споразумом били су му у непосредном видном пољу. Поглед на Гимназију у Карловцима вратио му је мир. Теретњаци који носе наш терет ишли су ка сјеверу. Природни путеви никад не губе значења. Паметноме доста!
****
“Српска се труба с Косова чује”. Може ли из нашег свеукупног страдања и завјетног погледа настати оксиморон “Видовдански Брисел?” Да није мозда прикладнији оксиморон “Бриселски Видовдан?” Тајна је у нама. Има ли дамара 1389.године у надолазећим генерацијама знаћемо ускоро. Ипак, нико нема што Србин имаде…
****
Изанђало парче густе ливаде у завичају гдје се трпало највеће сијено одавно је зарасло у коров. На врху сијена које се зове остоже креатор би ставио слику свог политичког лидера и ноћу пуштао музику посвећену ратовима на просторима бивше Југославије. Све је то пратила свјетлост сијалице која је директно била повезана на оближњу бандеру. Данас су мртви јединствени сјеник-мајстор и политички лидер коме се он клањао. Срба одавно нема на пјесминим одредиштима. Ноте са касетофона из зараслог завичаја биле су узалудне, као и циљ да српски народ до краја буде и остане једна цјелина и газда на својој дедовини. Дедовине су промијениле власнике, а територије имена и државотворце. На зарасло парче завичајног сјеника једино долази човјек истог имена као онај који је хиљадама година раније водио Излазак из Египта. Досељеник из села које носи име истоимене ријеке. Село из кога је М.дошао зове се Ђ. Ријека. Ни оно, нити село Б. не виде се од густе траве и још гушће историје. Црвено море и фараони су свуда. Гдје је Црна Гора? Има ли пут којим се ређе иде?
****
Милина је сјетити се како је некад код нас у селу Б. било седам продавница. Данас нема ниједна. Неко каже да су кроз њих раних деведесетих година прошлог вијека пролазиле милијарде динара. Други саговорник каже да су кроз исте пролазиле стотине хиљада њемачких марака. Данас су у корову милијарде, милиони, хиљаде, продавнице, динари и њемачке марке. Живе у причама и сјећањима. Највероватније у оксиморонима који нису изговорени и написани. Глобализам је живо блато. Зато је додатак за његу и помоћ спас за духовну глад. Само нека траје!
****
Однекуд се на екран компјутера појавио податак о боловањима у европским државама. Најмање боловања има Румунија са бројем 2,5%. Слиједе: Бугарска 2,9%, Грчка 4,9%, Пољска 5,8% и Србија 5,9%. Највише боловања у Европи имају Французи и тај проценат је 14,9%. У црногорској статистици има око милион дана боловања. Три миленијума оправданих и неоправданих одсустава са посла. Обећања европског пакета још живе. Не дај Боже да индустријски гиганти у Црној Гори нису умрли, или да нису у стечају. Не би нас спасио ниједан оксиморон. А тек са окси-моронима који се сто година ређају на народ као на мацу, не би било могуће ниједно објашњење “неприродно природног стања.” Кључеви Раја за сада су у Паклу. Нема јунака да пружи руку. Јабуке су одувијек кисјеле.
Горки плодови пишу све реалне историје и политике!
****
Ратови коло воде. Москопоље је било престоница Цинцара. Крајем 18.вијека било је веће од Атине, Београда и Скопља. Имало је три штампарије, трговачку академију, недељне новине, четири дневна листа и седамдесет цркава. Неизоставни су били водовод и канализација. Године 1821.историја је учинила своје. На данашњи дан, ниједан град у Црној Гори осим Подгорице нема дневне новине. Варош Колашин има 14 кладионица. Принос за понос. У Црној Гори не зна се број зависника свих облика, врста и величина. Моронизам цвета, а оштро тупи из дана у дан. Памет је сметња за окси-мороне у Црној Гори. Вјековима. Ваистину!
****
Одавно је познато да Срби у Европи најдуже раде прековремено. Од њих прековремено дуже раде Турци. Кад се погледају навике, обичаји и бруто домаћи производ поставља се питање да ли Срби и Турци имају заједничку или суштински јединствену “дубоку државу?” Будалама краја нема давно је написао Михаило Лалић. “То је научен од Васојевића” каже један старији господин. Турци су за ову реченицу само колатерална штета. Ми смо безобразни и безобзирни бездан. Кога Злоречица напоји, Турска га не освоји. Зато се васојевићки прековремено ради једино уз пиво и шљивовицу. У трен се решавају сва свјетска жаришта. На Васојевићима само својствен начин. Лакше је Америци, а добро је да Европска Унија бар мало одмори! Ко не вјерује нека оде на терасу хотела Комови. Михаило Лалић ипак је бесмртан! А Васојевићи као Васојевићи некако чудно и несвакидашње пишу ријеч ĹЈУБАВ!
****
На крају баладе, Косово и Метохија, Книн и Задар, Осијек и Сарајево живе у нама. Ако ми не можемо да живимо у њима, могу сви они да вјечно поживе у нашој унутрашњости. Тамо је историја још нетакнута, а реалност ружичаста. Како ће се на тај “двојни комплекс” навићи они који долазе иза нас тешко је процијенити. Уче и учиће политички коректне историје, али ће на крају свих прича остати завјетна реченица: “Био једном један народ”. Године пролазе а морони никад. Чекајући оштроумље-постајемо безумље. А до новоумља и преумљења да нам живи рад са братом редом и сестром дисциплином. Зрело је за нове људе!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zrelo je za nove ljude dr Babovicu.. Za zdravu i kulturnu srpsku pricu!